LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Brisel razmatra različite ideje o finansijskoj reformi
Merkelova želi sve članice EU u „ekonomskoj vladi“
J. Stojković | 19. 06. 2010. - 00:02h
Lideri EU dogovorili su se na samitu u Briselu o čitavom nizu oštrijih pravila koja treba da preduprede krize slične grčkoj, ali su ostali podeljeni oko predloga Francuske da se formira stalni sekretarijat koji će rukovoditi evrozonom, to jest svojevrsna „ekonomska vlada“ EU. Nemačka smatra da u to telo treba da uđu sve članice Unije, a ne samo 16 zemalja koje čine evrozonu.
Angela Merkel, nemačka kancelarka, izjavila je da se Unija nalazi “na putu tešnje ekonomske koordinacije”, čime je udovoljila želji Francuske da se uvede “procedura ekonomskog upravljanja” kako bi se blok usmeravao za vreme ekonomskih kriza. Ona je, međutim, ponovila stav da u toj novoj proceduri treba da učestvuju sve članice EU, a ne samo one zemlje koje koriste evro, kao što je to tražila Francuska.
U Briselu vode diskusije o francuskom predlogu da se osnuje trajni sekretarijat koji bi upravljao evrozonom i nemačkom zahtevu da se, ukoliko bude potrebno, promene ugovori EU da bi nova pravila bila što stroža. Obe ideje su na samitu naišle na protivljenje nekih lidera Unije, što pokazuje kakva se diplomatska borba vodi iza zatvorenih vrata.
“Trebalo bi da koristimo postojeća pravila; to je bolje nego da tražimo nove institucije ili nov ustavni ugovor”, istakao je Fredrik Rejnfelt, švedski premijer.
Nikola Sarkozi, francuski predsednik, pozdravio je činjenicu da ideja “ekonomske vlade” više ne predstavlja tabu temu u Evropi. Francuska se već dugo zalaže za jačanje ekonomske kontrole u Evropi, a posebno u evrozoni. Međutim, Sarkozi je priznao da ideja o ekonomskoj vladi nailazi na veće odobravanje na nivou svih 27 država Evropske unije. “Tačno je da je ta ideja prihvatljivija na nivou svih 27 zemalja, nego u grupi njih 16. Potpuno razumem strah nekih delova Unije od toga da će ih ostatak Evrope odbaciti”, rekao je on.
U okviru ovog procesa, osniva se komisija koja će, do kraja juna, saopštiti koje će zakone i propise predložiti da bi se sporazumi ozvaničili, a već sredinom septembra daće pravne sugestije u vezi sa novim zakonima, rekao je Barozo. “Smatramo da je bitno da se taj posao završi što je moguće pre kako bi novi sistem bio spreman od iduće godine”, dodao je on.
Lideri unije su se takođe saglasili o potrebi uvođenja dva nova poreza za banke i druge finansijske organizacije. Prvi bi bio posebni porez od koga bi se prikupila sredstva za buduće intervencije države za spasavanje banaka u slučaju finansijske krize; takav porez bi trebalo da usvoji svaka zemlja članica EU pojedinačno, ali se u zaključcima vlade dvadesetsedmorice pozivaju da usaglase visinu tog poreza.
Drugi porez bi se plaćao na međunarodne finansijske transakcije. EU se zalaže da dogovor o uvođenju takve takse bude postignut na nivou Grupe 20 najvećih svetskih privreda. Smisao tog poreza bio bi da se suzbiju finansijske spekulacije i unutar Grupe 20.
Ukoliko članice Grupe 20 ne podrže taksu na finansijske transakcije i uvođenje poreza bankama kao globalnu meru, onda će ih Unija uvesti sama, istakla je Merkelova. “To je dalekosežna mera”, izjavila je ona, dodajući da će se članice Unije takođe zalagati za to da G 20 sprovede dodatne tržišne reforme. Sastanak G20 održava se krajem meseca u Kanadi.
Kameronova crvena linija
Dejvid Kameron, britanski premijer koji je prvi put učestvovao na samitu EU, smatra da Evropa treba da podrazumeva političku volju, a ne beskrajno stvaranje institucija, novih pravila i novih procesa. Kameron je zadovoljan odlučnošću članica EU da reše problem budžetske discipline. On je naveo da Britanija podržava „snažan i uspešan evro”, ali da ima „crvenu liniju“ sopstvenih interesa. Britanija je sačuvala mogućnost izlaska iz tesnijih ekonomskih integracija i njen suverenitet neće biti pogođen promenama dogovorenim na samitu, kazao je Kameron.
Stres test za banke
Novina sa samita EU je i uvođenje tzv. stres testa za banke, koji će biti pokazatelj finansijskog zdravlja najvećih banaka. Diplomatski izvori kažu da je Nemačka imala ozbiljne rezerve prema ideji da se objave rezultati tih testova, ali da je Merkelova prihvatila taj predlog na insistiranje Sarkozija i Hozea Luisa Zapatera, španskog premijera.
Izvor: Blic
Merkelova želi sve članice EU u „ekonomskoj vladi“
J. Stojković | 19. 06. 2010. - 00:02h
Lideri EU dogovorili su se na samitu u Briselu o čitavom nizu oštrijih pravila koja treba da preduprede krize slične grčkoj, ali su ostali podeljeni oko predloga Francuske da se formira stalni sekretarijat koji će rukovoditi evrozonom, to jest svojevrsna „ekonomska vlada“ EU. Nemačka smatra da u to telo treba da uđu sve članice Unije, a ne samo 16 zemalja koje čine evrozonu.
Angela Merkel, nemačka kancelarka, izjavila je da se Unija nalazi “na putu tešnje ekonomske koordinacije”, čime je udovoljila želji Francuske da se uvede “procedura ekonomskog upravljanja” kako bi se blok usmeravao za vreme ekonomskih kriza. Ona je, međutim, ponovila stav da u toj novoj proceduri treba da učestvuju sve članice EU, a ne samo one zemlje koje koriste evro, kao što je to tražila Francuska.
U Briselu vode diskusije o francuskom predlogu da se osnuje trajni sekretarijat koji bi upravljao evrozonom i nemačkom zahtevu da se, ukoliko bude potrebno, promene ugovori EU da bi nova pravila bila što stroža. Obe ideje su na samitu naišle na protivljenje nekih lidera Unije, što pokazuje kakva se diplomatska borba vodi iza zatvorenih vrata.
“Trebalo bi da koristimo postojeća pravila; to je bolje nego da tražimo nove institucije ili nov ustavni ugovor”, istakao je Fredrik Rejnfelt, švedski premijer.
Nikola Sarkozi, francuski predsednik, pozdravio je činjenicu da ideja “ekonomske vlade” više ne predstavlja tabu temu u Evropi. Francuska se već dugo zalaže za jačanje ekonomske kontrole u Evropi, a posebno u evrozoni. Međutim, Sarkozi je priznao da ideja o ekonomskoj vladi nailazi na veće odobravanje na nivou svih 27 država Evropske unije. “Tačno je da je ta ideja prihvatljivija na nivou svih 27 zemalja, nego u grupi njih 16. Potpuno razumem strah nekih delova Unije od toga da će ih ostatak Evrope odbaciti”, rekao je on.
U okviru ovog procesa, osniva se komisija koja će, do kraja juna, saopštiti koje će zakone i propise predložiti da bi se sporazumi ozvaničili, a već sredinom septembra daće pravne sugestije u vezi sa novim zakonima, rekao je Barozo. “Smatramo da je bitno da se taj posao završi što je moguće pre kako bi novi sistem bio spreman od iduće godine”, dodao je on.
Lideri unije su se takođe saglasili o potrebi uvođenja dva nova poreza za banke i druge finansijske organizacije. Prvi bi bio posebni porez od koga bi se prikupila sredstva za buduće intervencije države za spasavanje banaka u slučaju finansijske krize; takav porez bi trebalo da usvoji svaka zemlja članica EU pojedinačno, ali se u zaključcima vlade dvadesetsedmorice pozivaju da usaglase visinu tog poreza.
Drugi porez bi se plaćao na međunarodne finansijske transakcije. EU se zalaže da dogovor o uvođenju takve takse bude postignut na nivou Grupe 20 najvećih svetskih privreda. Smisao tog poreza bio bi da se suzbiju finansijske spekulacije i unutar Grupe 20.
Ukoliko članice Grupe 20 ne podrže taksu na finansijske transakcije i uvođenje poreza bankama kao globalnu meru, onda će ih Unija uvesti sama, istakla je Merkelova. “To je dalekosežna mera”, izjavila je ona, dodajući da će se članice Unije takođe zalagati za to da G 20 sprovede dodatne tržišne reforme. Sastanak G20 održava se krajem meseca u Kanadi.
Kameronova crvena linija
Dejvid Kameron, britanski premijer koji je prvi put učestvovao na samitu EU, smatra da Evropa treba da podrazumeva političku volju, a ne beskrajno stvaranje institucija, novih pravila i novih procesa. Kameron je zadovoljan odlučnošću članica EU da reše problem budžetske discipline. On je naveo da Britanija podržava „snažan i uspešan evro”, ali da ima „crvenu liniju“ sopstvenih interesa. Britanija je sačuvala mogućnost izlaska iz tesnijih ekonomskih integracija i njen suverenitet neće biti pogođen promenama dogovorenim na samitu, kazao je Kameron.
Stres test za banke
Novina sa samita EU je i uvođenje tzv. stres testa za banke, koji će biti pokazatelj finansijskog zdravlja najvećih banaka. Diplomatski izvori kažu da je Nemačka imala ozbiljne rezerve prema ideji da se objave rezultati tih testova, ali da je Merkelova prihvatila taj predlog na insistiranje Sarkozija i Hozea Luisa Zapatera, španskog premijera.
Izvor: Blic