Merkel: Evropa da ponovo razmotri sankcije za Belorusiju
Tanjug | 12. 01. 2011. - 23:11h | Foto: AFP
BERLIN/BRISEL/MINSK Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je danas da bi Evropa trebalo da razmotri ponovno uvođenje sankcija za Belorusiju nakon održavanja predsedničkih izbora u toj zemlji 19. decembra.
Nakon sastanka sa italijanskim premijerom Silvijom Berluskonijem, Merkelova je rekla da se "dešavanja u Belorusiji posmatraju sa velikom zabrinutošću", te da "nažalost moramo ponovo da govorimo o sankcijama".
Evropska unija i SAD poslednjih godina uvodile su zabrane putovanja za istaknute beloruske zvaničnike i zamrzle deo imovine Belorusije na Zapadu, a neke evropske zemlje su od tada ukinule sankcije kako bi podstakle reforme Minska.
Beloruske vlasti su, nakon objavljivanja rezultata izbora u decembru, prema kojima je predsednik Aleksandar Lukašenko ubedljivom pobedom osvojio četvrti predsednički mandat, privele više stotina aktivista i podigle optužnicu protiv 31 osobe zbog učešća u demonstracijama koje su okupile nekoliko hiljada ljudi.
Brojne reakcije zbog hapšenja demonstranata
Povodom zbivanja u Belorusiji oglasili su se brojni svetski zvaničnici, koji su pozvali Minsk da hitno oslobodi sve koji su uhapšeni na političkoj osnovi. U jednoj od prvih reakcija ministar spoljnih poslova Švedske Karl Bilt rekao je da će Lukašenko i još nekoliko desetina zvaničnika odgovornih za postizborno nasilje i hapšenja biti vraćeni na listu EU za zabranu izdavanja viza.
Lukašenko je nakon toga izjavio da iza nereda u Belorusiji stoje strane strukture i veliki novac, a Minsk je 31. decembra obustavio sve operacije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), koja je osudila predsedničke izbore u toj zemlji.
Ministarski komitet Saveta Evrope (SE) saopštio je danas da predsednički kandidati, novinari i aktivisti za ljudska prava, koji su uhapšeni nakon predsedničkih izbora održanih u Belorusiji 19. decembra, treba hitno da se oslobode i da im se garantuju ljudska prava.
Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton i američka državna sekretarka Hilari Klinton izrazile su duboko žaljenje zbog odluke Belorusije da okonča rad misije OEBS-a u Minsku, a generalni sekretar UN Ban Ki-mun pozvao je beloruske vlasti da oslobode uhapšene demonstrante i poštuju ljudska prava.
U Briselu je ranije danas predsednik Evropskog parlamenta Jerži Buzek, na sastanku posvećenom situaciji u Belorusiji, rekao da je belorusko rukovodstvo nelegitimno, dok je Eštonova primila predstavnike beloruske opozicije i civilnog društva, kao i šefa diplomatije Sergeja Martinova.
Eštonova je tom prilikom Martinovu prenela da EU razmišlja o adekvatnim merama kojima će odgovoriti na zbivanja nakon izbora u Belorusiji i da će odluka o tome biti doneta na predstojećem sastanku šefova diplomatije EU 31. januara.
Tanjug | 12. 01. 2011. - 23:11h | Foto: AFP
BERLIN/BRISEL/MINSK Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je danas da bi Evropa trebalo da razmotri ponovno uvođenje sankcija za Belorusiju nakon održavanja predsedničkih izbora u toj zemlji 19. decembra.
Nakon sastanka sa italijanskim premijerom Silvijom Berluskonijem, Merkelova je rekla da se "dešavanja u Belorusiji posmatraju sa velikom zabrinutošću", te da "nažalost moramo ponovo da govorimo o sankcijama".
Evropska unija i SAD poslednjih godina uvodile su zabrane putovanja za istaknute beloruske zvaničnike i zamrzle deo imovine Belorusije na Zapadu, a neke evropske zemlje su od tada ukinule sankcije kako bi podstakle reforme Minska.
Beloruske vlasti su, nakon objavljivanja rezultata izbora u decembru, prema kojima je predsednik Aleksandar Lukašenko ubedljivom pobedom osvojio četvrti predsednički mandat, privele više stotina aktivista i podigle optužnicu protiv 31 osobe zbog učešća u demonstracijama koje su okupile nekoliko hiljada ljudi.
Brojne reakcije zbog hapšenja demonstranata
Povodom zbivanja u Belorusiji oglasili su se brojni svetski zvaničnici, koji su pozvali Minsk da hitno oslobodi sve koji su uhapšeni na političkoj osnovi. U jednoj od prvih reakcija ministar spoljnih poslova Švedske Karl Bilt rekao je da će Lukašenko i još nekoliko desetina zvaničnika odgovornih za postizborno nasilje i hapšenja biti vraćeni na listu EU za zabranu izdavanja viza.
Lukašenko je nakon toga izjavio da iza nereda u Belorusiji stoje strane strukture i veliki novac, a Minsk je 31. decembra obustavio sve operacije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), koja je osudila predsedničke izbore u toj zemlji.
Ministarski komitet Saveta Evrope (SE) saopštio je danas da predsednički kandidati, novinari i aktivisti za ljudska prava, koji su uhapšeni nakon predsedničkih izbora održanih u Belorusiji 19. decembra, treba hitno da se oslobode i da im se garantuju ljudska prava.
Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton i američka državna sekretarka Hilari Klinton izrazile su duboko žaljenje zbog odluke Belorusije da okonča rad misije OEBS-a u Minsku, a generalni sekretar UN Ban Ki-mun pozvao je beloruske vlasti da oslobode uhapšene demonstrante i poštuju ljudska prava.
U Briselu je ranije danas predsednik Evropskog parlamenta Jerži Buzek, na sastanku posvećenom situaciji u Belorusiji, rekao da je belorusko rukovodstvo nelegitimno, dok je Eštonova primila predstavnike beloruske opozicije i civilnog društva, kao i šefa diplomatije Sergeja Martinova.
Eštonova je tom prilikom Martinovu prenela da EU razmišlja o adekvatnim merama kojima će odgovoriti na zbivanja nakon izbora u Belorusiji i da će odluka o tome biti doneta na predstojećem sastanku šefova diplomatije EU 31. januara.