- Učlanjen(a)
- 04.10.2009
- Poruka
- 5.207
Menadžment- nauka ili umetnost?
''Menadžent potiče od engleske reči, tačnije od engleskog glagola-meing-što znači: upravljanje; rukovođenje; vođenje; organizovanje.''[FONT="][1][/FONT]
Od samog prevoda i značenja ove reči teško je odvojiti menadžment kao nauku ili menadžment kao umetnost. Zbog toga što menadžment predstavlja funkciju čiji je cilj da se na efikasan način obezbede, rasporede i iskoriste ljudski napori i fizički resursi kako bi se postigli što bolji razultati poželjnog cilja. A svaki čovek se bavi različitom delatnošću i time doprinosi u ulaganje raznih poslova. Zato možemo odrediti da kao i sam čovek tako i sam sistem menadžment je svestan. Kao aktivnost postoji u svim organizacijama i profitnim i neprofitnim i neophodan je kad god ljudi žele da sarađuju s ciljem da obave neki zadatak.
Što znači da menadžment možemo svrstati i kao nauku i kao umetnost. Mada, pri samom naslovu sistem menadžment bi pre vezali za nauku nego za umetnost, jer se posao menadžera uzima u adaptaciju strogo ozbiljnih i odgovornih funkcija. Dok umetnost vežemo za relaksaciju i ono što proizilazi iz čovekove duše.
U današnjem načinu života pokušavamo da kroz vreme edukujemo sebe kao važnu ličnost, jer nas mišljenje dovodi do samog početnog pitanja: Zašto ne ostaviti dobar utisak i uticaj svog imena kod drugih? I priželjkujemo gordost u samoj svojoj pojavi.
Time doprinosimo reči biznismen koju fokusiramo na sliku uspešnog čoveka u svom poslovanju. Menadžer ima odzvuk i tu privilegiju da oglasi samo ljudsko ime u visini uspešnih. Možda, baš, iz tog razloga što menadžment zahteva organizovanu osobu u svom poslu, od koje se ne želi uočiti neki propust u poslovanju.
Znači da menadžment odlikuje svakom poslovođi da bude uzor sledećem, odnosno da poseduje sve najbolje ljudske veštine, koje će kroz period usavršavati i činiti ih još mnogo boljim no što se i može očekivati.
Tako se i nauka vezuje za bolji vid budućnosti i samu istraživačku stranu svakog pojedinca, to jest koliko možemo od boljeg stvoriti još bolje? I predstavlja odličje samouverenosti i jačine ljudske ličnosti i postojanja.
''Ulazeći u razmatranje principa menadžmenta mi zapravo skeniramo samu bit ove nauke, poslovne veštine, profesije i umetnost dajući joj onu značajnost koju ona ima u svetu biznisa''.[FONT="][2][/FONT]
U ovom citatu profesor dr. Momčilo Milisavljević menadžmentu daje svrhu i nauke i umetnosti. Što vidno zapažava funkcijom menadžmenta.
Tako da slobodno možemo menadžment uvesti onako kako ta celina već jeste: MENADŽMENT NAUKA I UMETNOST.
[FONT="]
[/FONT]
[FONT="][1][/FONT] Prof.dr. Igor Novaković- Menadžment-VPŠ, Blace 2005
[FONT="][2][/FONT] Prof. dr. Momčilo Milisavljević- Planiranje I razvojna politika preduzeća; Beograd 1994
LITERATURA:
1. Prof. Dr. Igor Novaković- Menadžment- Blace 2005.
2. Prof. dr. Momčilo Milisavljević- Planiranje I razvojna politika preduzeća; Beograd 1994
3. Daniel A. Wren Dan Voich JR. – Menadžment: process; struktura I ponašanje- Beograd 1994
''Menadžent potiče od engleske reči, tačnije od engleskog glagola-meing-što znači: upravljanje; rukovođenje; vođenje; organizovanje.''[FONT="][1][/FONT]
Od samog prevoda i značenja ove reči teško je odvojiti menadžment kao nauku ili menadžment kao umetnost. Zbog toga što menadžment predstavlja funkciju čiji je cilj da se na efikasan način obezbede, rasporede i iskoriste ljudski napori i fizički resursi kako bi se postigli što bolji razultati poželjnog cilja. A svaki čovek se bavi različitom delatnošću i time doprinosi u ulaganje raznih poslova. Zato možemo odrediti da kao i sam čovek tako i sam sistem menadžment je svestan. Kao aktivnost postoji u svim organizacijama i profitnim i neprofitnim i neophodan je kad god ljudi žele da sarađuju s ciljem da obave neki zadatak.
Što znači da menadžment možemo svrstati i kao nauku i kao umetnost. Mada, pri samom naslovu sistem menadžment bi pre vezali za nauku nego za umetnost, jer se posao menadžera uzima u adaptaciju strogo ozbiljnih i odgovornih funkcija. Dok umetnost vežemo za relaksaciju i ono što proizilazi iz čovekove duše.
U današnjem načinu života pokušavamo da kroz vreme edukujemo sebe kao važnu ličnost, jer nas mišljenje dovodi do samog početnog pitanja: Zašto ne ostaviti dobar utisak i uticaj svog imena kod drugih? I priželjkujemo gordost u samoj svojoj pojavi.
Time doprinosimo reči biznismen koju fokusiramo na sliku uspešnog čoveka u svom poslovanju. Menadžer ima odzvuk i tu privilegiju da oglasi samo ljudsko ime u visini uspešnih. Možda, baš, iz tog razloga što menadžment zahteva organizovanu osobu u svom poslu, od koje se ne želi uočiti neki propust u poslovanju.
Znači da menadžment odlikuje svakom poslovođi da bude uzor sledećem, odnosno da poseduje sve najbolje ljudske veštine, koje će kroz period usavršavati i činiti ih još mnogo boljim no što se i može očekivati.
Tako se i nauka vezuje za bolji vid budućnosti i samu istraživačku stranu svakog pojedinca, to jest koliko možemo od boljeg stvoriti još bolje? I predstavlja odličje samouverenosti i jačine ljudske ličnosti i postojanja.
''Ulazeći u razmatranje principa menadžmenta mi zapravo skeniramo samu bit ove nauke, poslovne veštine, profesije i umetnost dajući joj onu značajnost koju ona ima u svetu biznisa''.[FONT="][2][/FONT]
U ovom citatu profesor dr. Momčilo Milisavljević menadžmentu daje svrhu i nauke i umetnosti. Što vidno zapažava funkcijom menadžmenta.
Tako da slobodno možemo menadžment uvesti onako kako ta celina već jeste: MENADŽMENT NAUKA I UMETNOST.
[FONT="]
[/FONT]
[FONT="][1][/FONT] Prof.dr. Igor Novaković- Menadžment-VPŠ, Blace 2005
[FONT="][2][/FONT] Prof. dr. Momčilo Milisavljević- Planiranje I razvojna politika preduzeća; Beograd 1994
LITERATURA:
1. Prof. Dr. Igor Novaković- Menadžment- Blace 2005.
2. Prof. dr. Momčilo Milisavljević- Planiranje I razvojna politika preduzeća; Beograd 1994
3. Daniel A. Wren Dan Voich JR. – Menadžment: process; struktura I ponašanje- Beograd 1994