- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.982
Медено пиће наших предака
Медовина се обично пије топла, зачињена биљем, слично куваном вину. А пенушава варијанта је одлична замена за шампањацЉубитељи добре капљице широм света „полудели” су за „меденим вином”. Напитак који их је очарао није нови проналазак стручњака у дестилеријама већ исто оно пиће које се служило на дворовима древних краљева и пило за трпезама сељака пре неколико векова, познато под именом медовина.
Најстарије трагове медовине археолози су пронашли у Кини и Ирану, где се пила још 7000 година пре нове ере. Измешана са пиринчем и воћем, чувана је у посудама од глине, коже и дрвета. У западној Европи остаци овог пића пронађени су на грнчарији насталој око 2000 година пре Христа. Викинзи су, како се приповеда, наздрављали медовином насутом у рогове пресвучене металом.
О овом пићу је расправљао Аристотел и писао Плиније Старији, а римски писац и трибун у Сирији Луцијус Јунијус Колумеља дао је, око 60. године пре нове ере, и рецепт за прављење медовине: „Узети кишницу која је стајала неколико година и измешати је са медом. Мешавину држати на сунцу четрдесет дана а затим је ставити на полицу поред ватре. Уместо кишнице може се употребити и прокувана изворска вода”.
Временом, са смањењем броја кошница и количине меда у домаћинствима, и повећањем производње житарица и воћа, медовину су потиснула друга алкохолна пића. У Европи је традиција прављења овог племенитог напитка очувана углавном у неким манастирима, како би се утрошиле велике количине меда из манастирских пчелињака.
Пошто се пила широм света, медовину многи народи данас с поносом представљају као пиће својих предака и служе у посебним приликама. Као што се некада њом наздрављало и на краљевским гозбама и у скромним породицама, медовина је и данас напитак за све. Међутим, и поред тога, пиће наших дедова још се сматра ексклузивним производом који се ретко прави у великим дестилеријама и у већим серијама. Љубитељи медовине мање количине могу лако припремити у сопственој кухињи али је, због специфичног начина врења, тешко произвести велику количину овог пића која ће стално имати непромењен квалитет и укус, што је императив индустријске производње. То је и један од разлога што у свету има свега двадесетак дестилерија специјализованих за прављење овог меденог пића, због чега га није лако пронаћи у продаји, што је, опет, један од разлога његове популарности. Неискусни треба да буду опрезни како им продавци, уместо праве медовине, не би подвалили и продали јефтино вино заслађено медом.
Медовину неки називају и вином од меда. Ово пиће се и категорише слично вину: постоје, између осталих, слатке и горкасте варијанте, суве, па чак и пенушаве. У време празника пије се обично топла, зачињена биљем, слично куваном вину. А пенушава медовина је одлична замена за шампањац. Зато, уколико Нову годину желите да започнете у складу са светским трендом – у поноћ наздравите чашом медовине.
Д. Драгићевић
Објављено: 25.12.2010.
Извор: Политика
Медовина се обично пије топла, зачињена биљем, слично куваном вину. А пенушава варијанта је одлична замена за шампањацЉубитељи добре капљице широм света „полудели” су за „меденим вином”. Напитак који их је очарао није нови проналазак стручњака у дестилеријама већ исто оно пиће које се служило на дворовима древних краљева и пило за трпезама сељака пре неколико векова, познато под именом медовина.
Најстарије трагове медовине археолози су пронашли у Кини и Ирану, где се пила још 7000 година пре нове ере. Измешана са пиринчем и воћем, чувана је у посудама од глине, коже и дрвета. У западној Европи остаци овог пића пронађени су на грнчарији насталој око 2000 година пре Христа. Викинзи су, како се приповеда, наздрављали медовином насутом у рогове пресвучене металом.
О овом пићу је расправљао Аристотел и писао Плиније Старији, а римски писац и трибун у Сирији Луцијус Јунијус Колумеља дао је, око 60. године пре нове ере, и рецепт за прављење медовине: „Узети кишницу која је стајала неколико година и измешати је са медом. Мешавину држати на сунцу четрдесет дана а затим је ставити на полицу поред ватре. Уместо кишнице може се употребити и прокувана изворска вода”.
Временом, са смањењем броја кошница и количине меда у домаћинствима, и повећањем производње житарица и воћа, медовину су потиснула друга алкохолна пића. У Европи је традиција прављења овог племенитог напитка очувана углавном у неким манастирима, како би се утрошиле велике количине меда из манастирских пчелињака.
Пошто се пила широм света, медовину многи народи данас с поносом представљају као пиће својих предака и служе у посебним приликама. Као што се некада њом наздрављало и на краљевским гозбама и у скромним породицама, медовина је и данас напитак за све. Међутим, и поред тога, пиће наших дедова још се сматра ексклузивним производом који се ретко прави у великим дестилеријама и у већим серијама. Љубитељи медовине мање количине могу лако припремити у сопственој кухињи али је, због специфичног начина врења, тешко произвести велику количину овог пића која ће стално имати непромењен квалитет и укус, што је императив индустријске производње. То је и један од разлога што у свету има свега двадесетак дестилерија специјализованих за прављење овог меденог пића, због чега га није лако пронаћи у продаји, што је, опет, један од разлога његове популарности. Неискусни треба да буду опрезни како им продавци, уместо праве медовине, не би подвалили и продали јефтино вино заслађено медом.
Медовину неки називају и вином од меда. Ово пиће се и категорише слично вину: постоје, између осталих, слатке и горкасте варијанте, суве, па чак и пенушаве. У време празника пије се обично топла, зачињена биљем, слично куваном вину. А пенушава медовина је одлична замена за шампањац. Зато, уколико Нову годину желите да започнете у складу са светским трендом – у поноћ наздравите чашом медовине.
Д. Драгићевић
Објављено: 25.12.2010.
Извор: Политика