Mediteranska ishrana smanjuje rizik od raka želuca

[crvendac_011]

18. 01. 2010. 22:07h | Tanjug
Mediteranska ishrana smanjuje rizik od raka želuca

Mediteranski način ishrane može da pomogne u smanjenju rizika obolevanja od raka želuca, poručili su španski stručnjaci iz Katalonskog instituta za onkologiju.

Maslinovo ulje i sveže povrće - recept, između ostalog, i za zdrav želudac

Tradicionalna ishrana Grka, Italijana i drugih mediteranskih naroda ima mnoge zdravstvene prednosti, uključujući i zaštitu od malignih bolesti, ističu španski stručnjaci, na čelu sa dr Karlosom Gonsalesom i podsećaju da su to razlozi zbog kojih je važno njeno promovisanje, naročito u onim sredinama u kojima počinje da se gubi pod dejstvom inostranih uticaja, prenosi Rojters.

Proveravajući da li mediteranska ishrana smanjuje rizik i od raka želuca, koji je drugi najznačajniji uzročnik smrti među svim vrstama raka u svetu, tim iz Barselone je analizirao rezultate evropskog istraživanja o raku i ishrani (EPIC), koje je obavljeno na 485.044 muškaraca i žena, starosti od 35 do 70 godina, iz deset evropskih zemalja.


Ispitanici su ocenjivani po skali od 1 do 18, na bazi toga koliko je njihova ishrana bila bliska mediteranskoj, koja je bogata voćem, povrćem, mahunarkama, ribom, žitaricama i maslinovim uljem, a relativno siromašna crvenim mesom i mlečnim proizvodima.

Tokom devet godina sprovođenja EPIC-a, od raka želuca obolelo je 449 ispitanika. Ispostavilo se da je rizik od dobijanja te vrste raka smanjen 33 odsto kod onih čija je ishrana bila najpribližnija mediteranskoj.

Za svaki poen više na skali, rizik od raka želuca smanjivao se za pet odsto. Među osobama kojima se dijagnostikuje rak želuca, samo 23 odsto preživljava pet godina, napominju španski stručnjaci.

 

[crvendac_011]

Mediteranska ishrana dobra za srce

06. 06. 2010. 12:34h| Tanjug

Mediteranska ishrana dobra za srce

Mediteranski način ishrane može da zaštiti ljude od srčanih oboljenja, ali takođe može da pomogne i onima koji su već oboleli od srca da budu zdravi, ukazuje jedna grčka studija, obavljena na Atinskom univerzitetu.

Dr Kristina Krizohou i njen tim su pratili 1.000 pacijenata koji su preživeli infarkt ili jak bol u grudima u mirovanju ili pod opterećenjem. Oni su rangirani na skali od 0 do 55 po tome koliko jedu u skladu s tradicijom mediteranske ishrane, prenosi Rojters.

Kod pacijenata koji su se najviše držali mediteranskog režima ishrane, registrovan je najmanji rizik od toga da srce ne pumpa krv punim kapacitetom ili od štetnih strukturalnih promena na srčanom tkivu.

Kada je razmotren uticaj pojedinačnih komponenti mediteranske ishrane, ispostavilo se da je smanjenje rizika od ponovljenih problema sa srcem isključivo zasluga salata i povrća uopšte, kao i orašastih plodova.

Reč je o ishrani bogatoj voćem, povrćem, uključujući i mahunasto, orašastim plodovima, biljnim uljima, posnijim mlečnim proizvodima, integralnim žitaricama i ribom.

Gotovo polovina pacijenata doživela je neku novu epizodu problema sa srcem u roku od dve godine posle otpuštanja iz bolnice.

Pri tom su pacijenti čija je ishrana bila najviše mediteranska bili pod 31 odsto manjim rizikom da dožive ponovni infarkt ili bol u grudima tokom prvih mesec dana po izlasku iz bolnice.

Takođe su bili pod 50 odsto manjim rizikom od onih koji su najmanje jeli u skladu s mediteranskom tradicijom, da dožive neku novi neprijatnost sa srcem u roku od godinu dana i gotovo 40 odsto manjim rizikom da to dožive u roku od dve godine po otpuštanju iz bolnice.

Za svaki dodatni poen na skali mediteranske ishrane, rizik pacijenata od novih srčanih problema se smanjivao za 12 odsto, utvrdio je grčki tim.