LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Mediji u Srbiji (ne)slobodni
Izvor: B92
Beograd -- Iako je Stejt department svojim izveštajem tvrdi da je većina domaćih medija nezavisna, sa tim se većina stručnjaka u Srbiji ne bi složila.
Beograd -- Iako je Stejt department svojim izveštajem tvrdi da je većina domaćih medija nezavisna, sa tim se većina stručnjaka u Srbiji ne bi složila.
Profesorka FPN-a Snježana Milivojević smatra da je u domaćem medijskom prostoru došlo do pomaka, ali je Srbija ipak daleko od razvijenih zemalja.
Stejt department je u svom izveštaju o ljudskim pravima u svetu u prošloj godini u odeljku posvećenom Srbiji konstatovao da je većina domaćih medija nezavisna iako je država zadržala prilične medijske resurse.
"Medijska nezavisnost se definiše kao pravni status medija koji su u privatnom vlasništvu. Međutim konstatacije koje ukazuju na veliko državno vlasništvo u medijima, na direktan uticaj koji se i na drugi način manifestuje, na vezu između parlamenta i Radiodifuzne agencije, na poziciju Tanjuga, na pritiske koji postoje kod lokalnih medija, ukazuju da izveštaj ni u kom smislu ne može da se prihvati kao pozitivan“, kaže Milivojevićeva.
U izveštaju je međutim ukazano da privatizacija lokalnih medija nije dovršena, dok izveštaji po kojima vlast ugrožava slobodu govora i štampe uglavnom dolaze sa lokala.
"Mi smo navikli da se ove rasprave vode povišenom retorikom. Ovaj izveštaj ukazuje da su neke sistemske stvari malo bolje rešene nego ranije, ali ukazuje i na niz slučajeva individualnih napada i ugroženosti novinara. Ako se pogledaju izveštaji za neke druge zemlje, toga nema. Kada vidite da je država spora i neefikasna u zaštiti novinara onda je slika malo kompletnija“, kaže Milivojevićeva.
Stejt department je u svom izveštaju o ljudskim pravima u svetu u prošloj godini u odeljku posvećenom Srbiji konstatovao da je većina domaćih medija nezavisna iako je država zadržala prilične medijske resurse.
"Medijska nezavisnost se definiše kao pravni status medija koji su u privatnom vlasništvu. Međutim konstatacije koje ukazuju na veliko državno vlasništvo u medijima, na direktan uticaj koji se i na drugi način manifestuje, na vezu između parlamenta i Radiodifuzne agencije, na poziciju Tanjuga, na pritiske koji postoje kod lokalnih medija, ukazuju da izveštaj ni u kom smislu ne može da se prihvati kao pozitivan“, kaže Milivojevićeva.
U izveštaju je međutim ukazano da privatizacija lokalnih medija nije dovršena, dok izveštaji po kojima vlast ugrožava slobodu govora i štampe uglavnom dolaze sa lokala.
"Mi smo navikli da se ove rasprave vode povišenom retorikom. Ovaj izveštaj ukazuje da su neke sistemske stvari malo bolje rešene nego ranije, ali ukazuje i na niz slučajeva individualnih napada i ugroženosti novinara. Ako se pogledaju izveštaji za neke druge zemlje, toga nema. Kada vidite da je država spora i neefikasna u zaštiti novinara onda je slika malo kompletnija“, kaže Milivojevićeva.