- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.020
Имам рак
Док један део публике исповести познатих сматра промоцијом, други подржавају славне који говоре о својој борби против ове болести
Фара Фосет
– Имам рак. Сазнао сам пре три недеље. Болест је захватила грло. Овај тип канцера настаје пре свега због претеривања са алкохолом и дуваном. Пио сам и пушио.
Ове речи глумца Мајкла Дагласа, изговорене у телевизијској емисији Дејвида Летермана, зазвучале су као још једна у низу исповести славних светских личности суочених са борбом против тешке и често непредвидиве болести. Није изостало чак ни глумчево признање да је, због нездравог начина живота, и сам крив за своје нарушено здравље. Уследио је наставак, који је потресао многе:
– Болест је у четвртом стадијуму. Рак се проширио много више него што смо у почетку мислили.
Прогнозе су, ипак, оптимистичке. Како лекари кажу, Даглас има 80 процената шансе да победи болест, за чије ће лечење проћи терапију коју чине операција, зрачење и хемотерапија. Уз напоре лекара, велики значај има и одлука самог пацијента да се избори са болешћу.
Шездесетпетогодишња филмска и телевизијска звезда, гостујући у једном од најгледанијих програма америчке телевизије, проговорила је о ономе о чему многи ћуте – о болести која је један од најчешћих узрока смртности у модерном друштву и која се, како се то некада сматрало, више не догађа само неком другом.
О својој борби са канцером јавно су говориле и друге познате личности. Глумице Оливија Њутн-Џон и Фара Фосет, глумци Патрик Свејзи и Денис Хопер, политичар Владан Батић, редитељ, писац и преводилац Тимоти Џон Бајфорд, глумица Ева Рас, само су неки од њих.
Овакве „тешке” теме увек узбуркају јавно мњење. Док један део публике овакве исповести сматра још једним начином за личну промоцију славних, други подржавају њихову одлучност да проговоре о најинтимнијим сумњама и страховима као жељу да се помогне „обичним” људима који се налазе у истој ситуацији да се изборе са сопственом болешћу.
Говорити јавно о раку или не? Да ли саопштити болеснику од чега је болестан, или од њега сакрити истину? О овим питањима води се вечита полемика.
Заговорници става да не треба ћутати истичу да се са противником ваља борити и да би га, због тога, требало што боље упознати.
– Када су ми рекли да имам рак, у глави сам истог тренутка имала слику свог новог изгледа: мршава, без косе, како се превијам од неподношљивих болова – испричала је једна од пацијенткиња. – А онда сам поразговарала са лекаром, саслушала какве су прогнозе, сазнала како ће изгледати лечење, и припремила се за дуготрајну борбу против болести.
Аргументи оних који одлучују да своју болест сакрију, чак и од својих ближњих, најчешће се своде на то да не желе да их било ко жали, да неће да својом болешћу ремете мир своје околине, а неки иду чак и толико далеко да им је основни разлог да се „душмани не би радовали”. Њима је неопходно пружити додатну подршку и показати им да нису сами, да није срамота бити болестан и уверити их да увек могу да се ослоне на љубав и пажњу људи око себе.
Неко је довољно јак да се у коштац са болешћу ухвати само уз помоћ родбине и пријатеља, док су другима потребни и савет и подршка психолога. Сазнање да и они „недодирљиви”, које виђају само на телевизији или у новинама, преживљавају исте терапије не само да помаже оболелима, већ искрена исповест славне личности игра и велику улогу у превентиви болести. Мајкл Даглас познатији је гледаоцима широм света од било којег светски уваженог онколога и његову причу саслушаће и они који никада не би одвојили време да одгледају неку телевизијску емисију из области медицине.
Колики је утицај славних на обичан свет показује и прича о младој Џејд Гуди, чије се учешће у британском „Великом брату” није завршило после „петнаест минута славе”, уобичајених за звездице сличних телевизијских програма. Све се променило пошто је Џејд сазнала да болује од рака грлића материце. Желећи да материјално обезбеди своје синове, четворогодишњака и петогодишњака, одлучила је да у ријалити програму који је пратио њен живот пошто се прославила у „Великом брату” прикаже и сопствену борбу са болешћу.
Емитовање ове емисије покренуло је буру негодовања у британској јавности и полемике широм света. Противници приказивања сурове стварности на телевизији сматрали су овакав програм комерцијализацијом болести и крајњим неукусом, док су они који су овакву идеју подржали на крају могли да покажу и материјалне доказе оправданости оваквог огољавања борбе младе жене против рака: у време приказивања емисије, после ње, па чак и пошто је Џејд, у 29. години, изгубила битку са канцером, број жена које су, само у Шкотској, посетиле свог гинеколога и преконтролисале своје здравље порастао је за десет процената. Колико је живота због тога спасено, није саопштено. Они чији је став да о болести треба разговарати отворено рећи ће: ако је спасена само једна жена – вредело је.
Данијела Драгићевић
-----------------------------------------------------------
Кајли Миног најинспиративнија звезда оболела од рака
Кајли Миног
Сиднеј – Поп певачица Кајли Миног је најинспиративнија звезда оболела од рака дојке због спремности да отворено и искрено говори о својој борби против ове опаке болести, резултати су онлајн анкете коју је спровела компанија „Амоена” за израду ортопедских помагала. Аустралијска певачица је открила да има рак дојке од 2005. године и подвргнута је хируршком захвату, а потом и хемотерапији током које је изгубила косу.
То, међутим, није спречило данас 42-годишњу Кајли, која је каријеру започела као глумица у ТВ сапуници, да се само после годину дана врати на сцену.
„Кајли је инспирисала многе жене да отвореније разговарају о својим страховима и подстицала их је да верују у опоравак”, изјавила је представница „Амоена”.
Према подацима Америчког онколошког друштва и Међународне агенције за истраживање рака, сваке године се у свету забележи 1,3 милиона нових случајева рака дојке, болести од које годишње умре 465.000 жена.
Танјуг
објављено: 05/09/2010
Док један део публике исповести познатих сматра промоцијом, други подржавају славне који говоре о својој борби против ове болести
Фара Фосет
– Имам рак. Сазнао сам пре три недеље. Болест је захватила грло. Овај тип канцера настаје пре свега због претеривања са алкохолом и дуваном. Пио сам и пушио.
Ове речи глумца Мајкла Дагласа, изговорене у телевизијској емисији Дејвида Летермана, зазвучале су као још једна у низу исповести славних светских личности суочених са борбом против тешке и често непредвидиве болести. Није изостало чак ни глумчево признање да је, због нездравог начина живота, и сам крив за своје нарушено здравље. Уследио је наставак, који је потресао многе:
– Болест је у четвртом стадијуму. Рак се проширио много више него што смо у почетку мислили.
Прогнозе су, ипак, оптимистичке. Како лекари кажу, Даглас има 80 процената шансе да победи болест, за чије ће лечење проћи терапију коју чине операција, зрачење и хемотерапија. Уз напоре лекара, велики значај има и одлука самог пацијента да се избори са болешћу.
Шездесетпетогодишња филмска и телевизијска звезда, гостујући у једном од најгледанијих програма америчке телевизије, проговорила је о ономе о чему многи ћуте – о болести која је један од најчешћих узрока смртности у модерном друштву и која се, како се то некада сматрало, више не догађа само неком другом.
О својој борби са канцером јавно су говориле и друге познате личности. Глумице Оливија Њутн-Џон и Фара Фосет, глумци Патрик Свејзи и Денис Хопер, политичар Владан Батић, редитељ, писац и преводилац Тимоти Џон Бајфорд, глумица Ева Рас, само су неки од њих.
Овакве „тешке” теме увек узбуркају јавно мњење. Док један део публике овакве исповести сматра још једним начином за личну промоцију славних, други подржавају њихову одлучност да проговоре о најинтимнијим сумњама и страховима као жељу да се помогне „обичним” људима који се налазе у истој ситуацији да се изборе са сопственом болешћу.
Говорити јавно о раку или не? Да ли саопштити болеснику од чега је болестан, или од њега сакрити истину? О овим питањима води се вечита полемика.
Заговорници става да не треба ћутати истичу да се са противником ваља борити и да би га, због тога, требало што боље упознати.
– Када су ми рекли да имам рак, у глави сам истог тренутка имала слику свог новог изгледа: мршава, без косе, како се превијам од неподношљивих болова – испричала је једна од пацијенткиња. – А онда сам поразговарала са лекаром, саслушала какве су прогнозе, сазнала како ће изгледати лечење, и припремила се за дуготрајну борбу против болести.
Аргументи оних који одлучују да своју болест сакрију, чак и од својих ближњих, најчешће се своде на то да не желе да их било ко жали, да неће да својом болешћу ремете мир своје околине, а неки иду чак и толико далеко да им је основни разлог да се „душмани не би радовали”. Њима је неопходно пружити додатну подршку и показати им да нису сами, да није срамота бити болестан и уверити их да увек могу да се ослоне на љубав и пажњу људи око себе.
Неко је довољно јак да се у коштац са болешћу ухвати само уз помоћ родбине и пријатеља, док су другима потребни и савет и подршка психолога. Сазнање да и они „недодирљиви”, које виђају само на телевизији или у новинама, преживљавају исте терапије не само да помаже оболелима, већ искрена исповест славне личности игра и велику улогу у превентиви болести. Мајкл Даглас познатији је гледаоцима широм света од било којег светски уваженог онколога и његову причу саслушаће и они који никада не би одвојили време да одгледају неку телевизијску емисију из области медицине.
Колики је утицај славних на обичан свет показује и прича о младој Џејд Гуди, чије се учешће у британском „Великом брату” није завршило после „петнаест минута славе”, уобичајених за звездице сличних телевизијских програма. Све се променило пошто је Џејд сазнала да болује од рака грлића материце. Желећи да материјално обезбеди своје синове, четворогодишњака и петогодишњака, одлучила је да у ријалити програму који је пратио њен живот пошто се прославила у „Великом брату” прикаже и сопствену борбу са болешћу.
Емитовање ове емисије покренуло је буру негодовања у британској јавности и полемике широм света. Противници приказивања сурове стварности на телевизији сматрали су овакав програм комерцијализацијом болести и крајњим неукусом, док су они који су овакву идеју подржали на крају могли да покажу и материјалне доказе оправданости оваквог огољавања борбе младе жене против рака: у време приказивања емисије, после ње, па чак и пошто је Џејд, у 29. години, изгубила битку са канцером, број жена које су, само у Шкотској, посетиле свог гинеколога и преконтролисале своје здравље порастао је за десет процената. Колико је живота због тога спасено, није саопштено. Они чији је став да о болести треба разговарати отворено рећи ће: ако је спасена само једна жена – вредело је.
Данијела Драгићевић
-----------------------------------------------------------
Кајли Миног најинспиративнија звезда оболела од рака
Кајли Миног
Сиднеј – Поп певачица Кајли Миног је најинспиративнија звезда оболела од рака дојке због спремности да отворено и искрено говори о својој борби против ове опаке болести, резултати су онлајн анкете коју је спровела компанија „Амоена” за израду ортопедских помагала. Аустралијска певачица је открила да има рак дојке од 2005. године и подвргнута је хируршком захвату, а потом и хемотерапији током које је изгубила косу.
То, међутим, није спречило данас 42-годишњу Кајли, која је каријеру започела као глумица у ТВ сапуници, да се само после годину дана врати на сцену.
„Кајли је инспирисала многе жене да отвореније разговарају о својим страховима и подстицала их је да верују у опоравак”, изјавила је представница „Амоена”.
Према подацима Америчког онколошког друштва и Међународне агенције за истраживање рака, сваке године се у свету забележи 1,3 милиона нових случајева рака дојке, болести од које годишње умре 465.000 жена.
Танјуг
објављено: 05/09/2010