Član
- Učlanjen(a)
- 17.04.2009
- Poruka
- 4.299
Masovni zločin ili ne.....Šta vi mislite....???
Statistike o ovom pitanju su... pa, definitivno nešto o čemu se nerado priča. Godišnje se u našoj zemlji prekine oko 800.000 trudnoća; od toga, bude oko 2.000 maloletnica. Dve trećine će ceo život snositi posledice prekinute prve trudnoće. Mada nije prijatna tema za razgovor, činjenica je da je to nešto što se često dešava - i da se o posledicama koje namerno prekinuta trudnoća ostavlja nedovoljno zna. Zato, evo nekih podataka na jednom, preglednom mestu.
Namerni prekid trudnoće ili kiretaža kod nas je dozvoljen ženama starijim od 16 godina, uz lična dokumenta, ukoliko trudnoća nije starija od deset nedelja. Zahvat se vrši u svim bolnicama sa ginekološkim odeljenjem. Kiretaža je hirurška intervencija, čega mnoge žene nisu svesne (kao ni muškarci koji to predlažu kao "izlaz iz nevolje"). Kao i sve ostale hirurške intervencije, i ova može doneti komplikacije, pa zato pre početka intervencije svaka žena mora da potpiše da pristaje na zahvat i na eventualne komplikacije.
Od ranih komplikacija, moguća je povreda materice prilikom kiretaže, krvarenje, nastajanje rezidue (ostatka trudnoće), što može izazvati bolove, krvarenje i infekciju. Kao i uvek kad se radi o hirurškim zahvatima, jedna od najvećih opasnosti je mogućnost infekcije; u ovom slučaju, infekcija može izazvati upalu jajnika i endometrijuma (unutrašnjost materice).
Kad je reč o kasnijim komplikacijama, infekcija može izazvati zapušenje jajovoda i sekundarni sterilitet. Može uslediti i poremećaj ravnoteže hormona i menstrualnog ciklusa. Još jedna mogućnost je Ašermanov sindrom (materica se prekiretira i uništi se endometrijum, pa se izgubi menstrualni ciklus). Takve komplikacije ne javljaju se svakog puta (daleko od toga!), ali se nekome i dese.
Namerni prekid trudnoće često se naziva "najlošijom metodom kontracepcije"; međutim, kiretaža uopšte nije metod kontracepcije nego ozbiljan hirurški zahvat koji može ostaviti ozbiljne posledice, naročito ako se prekida prva trudnoća (u slučaju prekida prve trudnoće, nije retko da žena više uopšte ne može da ima decu). Rizik i komplikacije su mnogo manji kada se ovaj zahvat obavlja na ženama koje su već rađale - što ne znači da je kiretaža nešto što se preporučuje. Još uvek je daleko najbolja varijanta da se partneri ponašaju odgovorno i zrelo i zaštite se od neželjene trudnoće.
Izvor: ginekolog Z.Petrović
Statistike o ovom pitanju su... pa, definitivno nešto o čemu se nerado priča. Godišnje se u našoj zemlji prekine oko 800.000 trudnoća; od toga, bude oko 2.000 maloletnica. Dve trećine će ceo život snositi posledice prekinute prve trudnoće. Mada nije prijatna tema za razgovor, činjenica je da je to nešto što se često dešava - i da se o posledicama koje namerno prekinuta trudnoća ostavlja nedovoljno zna. Zato, evo nekih podataka na jednom, preglednom mestu.
Namerni prekid trudnoće ili kiretaža kod nas je dozvoljen ženama starijim od 16 godina, uz lična dokumenta, ukoliko trudnoća nije starija od deset nedelja. Zahvat se vrši u svim bolnicama sa ginekološkim odeljenjem. Kiretaža je hirurška intervencija, čega mnoge žene nisu svesne (kao ni muškarci koji to predlažu kao "izlaz iz nevolje"). Kao i sve ostale hirurške intervencije, i ova može doneti komplikacije, pa zato pre početka intervencije svaka žena mora da potpiše da pristaje na zahvat i na eventualne komplikacije.
Od ranih komplikacija, moguća je povreda materice prilikom kiretaže, krvarenje, nastajanje rezidue (ostatka trudnoće), što može izazvati bolove, krvarenje i infekciju. Kao i uvek kad se radi o hirurškim zahvatima, jedna od najvećih opasnosti je mogućnost infekcije; u ovom slučaju, infekcija može izazvati upalu jajnika i endometrijuma (unutrašnjost materice).
Kad je reč o kasnijim komplikacijama, infekcija može izazvati zapušenje jajovoda i sekundarni sterilitet. Može uslediti i poremećaj ravnoteže hormona i menstrualnog ciklusa. Još jedna mogućnost je Ašermanov sindrom (materica se prekiretira i uništi se endometrijum, pa se izgubi menstrualni ciklus). Takve komplikacije ne javljaju se svakog puta (daleko od toga!), ali se nekome i dese.
Namerni prekid trudnoće često se naziva "najlošijom metodom kontracepcije"; međutim, kiretaža uopšte nije metod kontracepcije nego ozbiljan hirurški zahvat koji može ostaviti ozbiljne posledice, naročito ako se prekida prva trudnoća (u slučaju prekida prve trudnoće, nije retko da žena više uopšte ne može da ima decu). Rizik i komplikacije su mnogo manji kada se ovaj zahvat obavlja na ženama koje su već rađale - što ne znači da je kiretaža nešto što se preporučuje. Još uvek je daleko najbolja varijanta da se partneri ponašaju odgovorno i zrelo i zaštite se od neželjene trudnoće.
Izvor: ginekolog Z.Petrović
