- Učlanjen(a)
- 19.09.2009
- Poruka
- 27.640
Masovna selidba u sudovima od 15. decembra
NTERVJU: Vojkan Simić, pomoćnik ministra pravde
Pripreme za prelazak na novu mrežu sudova i tužilaštva, koja po zakonu startuje 1. januara, dovele su do privremenog zastoja u suđenjima u Srbiji. Do zastoja je došlo jer sudije u ovom času ne mogu da zakazuju ročišta zato što nemamo godišnji raspored sudija i poslova za narednu godinu. Taj raspored ne može biti sačinjen pre okončanja postupka reizbora nosilaca pravosudnih funkcija koji upravo traje, kaže u intervjuu za „Blic“ Vojkan Simić, pomoćnik ministra pravde i šef radne grupe za izradu sudskog poslovnika.
Već neko vreme sudije masovno zakazuju suđenja za februar iduće godine, da li to znači da tada prestaje taj zastoj u radu?
- Privremeni raspored za predmete koji su po zakonu hitni moraće da bude donet najkasnije 31. decembra ove godine, a konačan raspored do 15. januara iduće godine. Tokom idućeg meseca sudije mogu da sude predmete zakazane do 15. decembra, kad će najverovatnije započeti opšta selidba. Prva suđenja se mogu očekivati posle 20. januara, a u punom obimu u februaru.
Reformisana mreža startuje 1. januara, seoba sudskih i tužilačkih spisa traje do 15. januara, kako će te dve nedelje raditi pravosuđe?
- U periodu od 15. decembra do 15. januara postupaće se samo po hitnim predmetima, a to su, pre svega, pritvorski. Zatim, po predlozima za određivanje privremenih mera u pojedinim porodičnim i radnim sporovima ili u sporovima koji su hitni po posebnim zakonima (recimo Zakon o javnom informisanju).
Kada će i na koji način građani biti obavešteni u kom gradu, kojoj zgradi i u kom sudu im se nalazi predmet, koji sudija ga duži, kad je suđenje?
- U toku decembra i januara biće organizovana kampanja radi obaveštavanja građana, advokata i drugih učesnika u sudskim postupcima o novinama u pravosudnom sistemu. Vršioci dužnosti predsednika suda i javni tužioci biće dužni da u toku januara preko sredstava javnog informisanja, sopstvenih službi i na svaki drugi pogodan način daju strankama u postupcima informacije o tome u kojoj sudskoj zgradi se nalaze pojedini predmeti i na koji će način funkcionisati novi sudovi.
Dakle, start reformisane mreže zavisi od pravovremenog reizbora sudija i tužilaca. Kada će biti objavljeno ko je prošao na konkursu?
- Odluku o izboru objaviće Visoki savet sudstva (VSS), odnosno Državno veće tužilaca (DVT). Za donošenje ovih odluka instruktivni rok je 1. decembar, a određen je zakonom.
Reizborom se smanjuje broj sudija i tužilaca, ali se već sada govori da se naknadno može i povećati i smanjiti njihov broj. Koliko sudova ili tužilaštava su podneli prigovor da im je određen tako mali broj ljudi da ne mogu da rade?
- Taj podatak ne znam. Mogućnost da VSS ili DVT promeni odluku o potrebnom broju sudija ili tužilaca znači da se može fleksibilno raditi u zavisnosti od potreba i procena. Na taj način je zakon unapređen jer ova dva tela mogu brzo da reaguju radi održavanja pravosudnog sistema, za razliku od nekadašnjeg rešenja po kojem je o takvoj odluci i o samom izboru odlučivala Narodna skupština u dugoj i neizvesnoj proceduri.
U pravosudnim krugovima postoje strepnje da li će građani imati razumevanja za zastoj u radu na njihovim predmetima u postupcima koji su ionako predugi.
- Potrebno je strpljenje i razumevanje građana za ove reformske poslove. Jer konačan cilj reforme je uspostavljanje nezavisnog, efikasnog i vidljivog rada pravosuđa da bi bilo vraćeno poverenje građana u pravosuđe, naročito sudove. Moguće je da zbog zastoja u suđenju, kao i smanjenja broja sudija, prosečan broj predmeta u radu po jednom sudiji bude nešto veći nego što je sada. Opterećenje će biti podjednako raspoređeno, a nove nadležnosti i nova rešenja u procesnim zakonima i međunarodnim konvencijama koje su potvrđene doprineće povećanju efikasnosti sudskog postupka.
Autor: Dragica Pušonjić-Veljković
NTERVJU: Vojkan Simić, pomoćnik ministra pravde
Pripreme za prelazak na novu mrežu sudova i tužilaštva, koja po zakonu startuje 1. januara, dovele su do privremenog zastoja u suđenjima u Srbiji. Do zastoja je došlo jer sudije u ovom času ne mogu da zakazuju ročišta zato što nemamo godišnji raspored sudija i poslova za narednu godinu. Taj raspored ne može biti sačinjen pre okončanja postupka reizbora nosilaca pravosudnih funkcija koji upravo traje, kaže u intervjuu za „Blic“ Vojkan Simić, pomoćnik ministra pravde i šef radne grupe za izradu sudskog poslovnika.
Već neko vreme sudije masovno zakazuju suđenja za februar iduće godine, da li to znači da tada prestaje taj zastoj u radu?
- Privremeni raspored za predmete koji su po zakonu hitni moraće da bude donet najkasnije 31. decembra ove godine, a konačan raspored do 15. januara iduće godine. Tokom idućeg meseca sudije mogu da sude predmete zakazane do 15. decembra, kad će najverovatnije započeti opšta selidba. Prva suđenja se mogu očekivati posle 20. januara, a u punom obimu u februaru.
Reformisana mreža startuje 1. januara, seoba sudskih i tužilačkih spisa traje do 15. januara, kako će te dve nedelje raditi pravosuđe?
- U periodu od 15. decembra do 15. januara postupaće se samo po hitnim predmetima, a to su, pre svega, pritvorski. Zatim, po predlozima za određivanje privremenih mera u pojedinim porodičnim i radnim sporovima ili u sporovima koji su hitni po posebnim zakonima (recimo Zakon o javnom informisanju).
Kada će i na koji način građani biti obavešteni u kom gradu, kojoj zgradi i u kom sudu im se nalazi predmet, koji sudija ga duži, kad je suđenje?
- U toku decembra i januara biće organizovana kampanja radi obaveštavanja građana, advokata i drugih učesnika u sudskim postupcima o novinama u pravosudnom sistemu. Vršioci dužnosti predsednika suda i javni tužioci biće dužni da u toku januara preko sredstava javnog informisanja, sopstvenih službi i na svaki drugi pogodan način daju strankama u postupcima informacije o tome u kojoj sudskoj zgradi se nalaze pojedini predmeti i na koji će način funkcionisati novi sudovi.
Dakle, start reformisane mreže zavisi od pravovremenog reizbora sudija i tužilaca. Kada će biti objavljeno ko je prošao na konkursu?
- Odluku o izboru objaviće Visoki savet sudstva (VSS), odnosno Državno veće tužilaca (DVT). Za donošenje ovih odluka instruktivni rok je 1. decembar, a određen je zakonom.
Reizborom se smanjuje broj sudija i tužilaca, ali se već sada govori da se naknadno može i povećati i smanjiti njihov broj. Koliko sudova ili tužilaštava su podneli prigovor da im je određen tako mali broj ljudi da ne mogu da rade?
- Taj podatak ne znam. Mogućnost da VSS ili DVT promeni odluku o potrebnom broju sudija ili tužilaca znači da se može fleksibilno raditi u zavisnosti od potreba i procena. Na taj način je zakon unapređen jer ova dva tela mogu brzo da reaguju radi održavanja pravosudnog sistema, za razliku od nekadašnjeg rešenja po kojem je o takvoj odluci i o samom izboru odlučivala Narodna skupština u dugoj i neizvesnoj proceduri.
U pravosudnim krugovima postoje strepnje da li će građani imati razumevanja za zastoj u radu na njihovim predmetima u postupcima koji su ionako predugi.
- Potrebno je strpljenje i razumevanje građana za ove reformske poslove. Jer konačan cilj reforme je uspostavljanje nezavisnog, efikasnog i vidljivog rada pravosuđa da bi bilo vraćeno poverenje građana u pravosuđe, naročito sudove. Moguće je da zbog zastoja u suđenju, kao i smanjenja broja sudija, prosečan broj predmeta u radu po jednom sudiji bude nešto veći nego što je sada. Opterećenje će biti podjednako raspoređeno, a nove nadležnosti i nova rešenja u procesnim zakonima i međunarodnim konvencijama koje su potvrđene doprineće povećanju efikasnosti sudskog postupka.
Autor: Dragica Pušonjić-Veljković