- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Masline rodile za opomenu
Uprkos velikim kišama, iznenadnoj studeni koja se s visokih brda spušta na obalu, u maslinjacima duž crnogorske obale je - živo. Meštani sakupljaju uzrele masline, koje zajednički "beru" kiša i vetar, i odvoze ih u stare i nove mlinove kojih je od Luštice do Ulcinja prilično i vraćaju se s punim bidonima žuto-zelenog ulja.
No, kako to primeti jedan stariji meštanin Paštrovića, primorci se sete svojih maslina tek kada se njihove krošnje povijaju od ploda. Kao što je to, recimo, slučaj ove pozne jeseni. Posle jednogodišnje pauze, koja je po mišljenju starih maslinara "prirodno stanje", ove godine su vekovna stabla "žutice", prevashodno, ali i drugih sorti, puna kvalitetnog ploda.
Najviše maslinarskog posla ima u barskoj opštini, na čijem prostoru je najviše maslinjaka ("zorio se, dabogda, kao Bar maslinama"), zatim na području Ulcinja, gde su takođe kvalitetni maslinjaci, a slede Budva i Boka Kotorska, gde je nešto manje stabala, ali su izuzetnog kvaliteta. Otvoreni su stari, ali i brojni novi mlinovi i uveliko je u toku prerada ploda, koji daje vanredno dobro maslinovo ulje, koje je i hrana i lek, i to stotinama godina.
Ulcinjani poručuju da će sa 77.000 stabala, koliko ih je na ovom području, u deset mlinova biti prerađeno ulje u vrednosti od preko dva miliona evra. A da je bilo berbe u uvali Valdanos, gde se nalazi oko 18.000 stabala, do kojih njihovi vlasnici ne mogu da dođu jer se nekadašnje vojno odmaralište godinama bezuspešno "tera" na tendere, od ulja bi se zaradilo od 2,5 do 3 miliona evra.
I severnije, uz obalu, ima i te kako zapuštenih maslinjaka, u kojima trune plod. Delom u privatnom vlasništvu, a delom u vlasništvu države.
Crna Gora još uvek, iako je to njena obaveza koju postavlja Brisel, ne vodi računa o svom velikom biljnom potencijalu. Nije, naime, urađen katastar maslina. Neki proračuni, ne baš precizni, kažu da na celom Primorju ima oko 400.000 stabala. Ne tako davno, sedamdesetih godina, kada je turizam naglo zakoračio na južnu obalu, počela je "seča" maslina. Stara stabla ustupala su mesto hotelskim terasama i privatnim kućama, restoranima i putićima koji vode do njih. Kasnije, kada je započelo pravo betoniranje obale, nestajali su pred bagerima celi maslinjaci. Računa se da je za nekoliko decenija posečeno više od 200.000 stabala. Sasvim je jasno koliko je tona i miliona izgubljeno svih ovih godina, otkako je tako veliki broj stabala nestao sa lica zemlje.
KAO MAJKA
STARI primorci imaju izreku "maslina je kao majka, a loza kao devojka". Bez obzira na to kada si je napustio, majci se uvek možeš vratiti. Maslina, naime, može biti godinama i decenijama zapuštena, ali kada joj se vlasnik vrati s testerama za potkresivanje i krampom za okopavanje, ona procveta brzo. I rađa. Lozi pak, ako je napustiš i na kraće vreme, nemoj se vraćati, jer brzo uvene. Nekako, kao i ostavljena devojka.
Izvor:
Novosti.rs
Uprkos velikim kišama, iznenadnoj studeni koja se s visokih brda spušta na obalu, u maslinjacima duž crnogorske obale je - živo. Meštani sakupljaju uzrele masline, koje zajednički "beru" kiša i vetar, i odvoze ih u stare i nove mlinove kojih je od Luštice do Ulcinja prilično i vraćaju se s punim bidonima žuto-zelenog ulja.
No, kako to primeti jedan stariji meštanin Paštrovića, primorci se sete svojih maslina tek kada se njihove krošnje povijaju od ploda. Kao što je to, recimo, slučaj ove pozne jeseni. Posle jednogodišnje pauze, koja je po mišljenju starih maslinara "prirodno stanje", ove godine su vekovna stabla "žutice", prevashodno, ali i drugih sorti, puna kvalitetnog ploda.
Najviše maslinarskog posla ima u barskoj opštini, na čijem prostoru je najviše maslinjaka ("zorio se, dabogda, kao Bar maslinama"), zatim na području Ulcinja, gde su takođe kvalitetni maslinjaci, a slede Budva i Boka Kotorska, gde je nešto manje stabala, ali su izuzetnog kvaliteta. Otvoreni su stari, ali i brojni novi mlinovi i uveliko je u toku prerada ploda, koji daje vanredno dobro maslinovo ulje, koje je i hrana i lek, i to stotinama godina.
Ulcinjani poručuju da će sa 77.000 stabala, koliko ih je na ovom području, u deset mlinova biti prerađeno ulje u vrednosti od preko dva miliona evra. A da je bilo berbe u uvali Valdanos, gde se nalazi oko 18.000 stabala, do kojih njihovi vlasnici ne mogu da dođu jer se nekadašnje vojno odmaralište godinama bezuspešno "tera" na tendere, od ulja bi se zaradilo od 2,5 do 3 miliona evra.
I severnije, uz obalu, ima i te kako zapuštenih maslinjaka, u kojima trune plod. Delom u privatnom vlasništvu, a delom u vlasništvu države.
Crna Gora još uvek, iako je to njena obaveza koju postavlja Brisel, ne vodi računa o svom velikom biljnom potencijalu. Nije, naime, urađen katastar maslina. Neki proračuni, ne baš precizni, kažu da na celom Primorju ima oko 400.000 stabala. Ne tako davno, sedamdesetih godina, kada je turizam naglo zakoračio na južnu obalu, počela je "seča" maslina. Stara stabla ustupala su mesto hotelskim terasama i privatnim kućama, restoranima i putićima koji vode do njih. Kasnije, kada je započelo pravo betoniranje obale, nestajali su pred bagerima celi maslinjaci. Računa se da je za nekoliko decenija posečeno više od 200.000 stabala. Sasvim je jasno koliko je tona i miliona izgubljeno svih ovih godina, otkako je tako veliki broj stabala nestao sa lica zemlje.
KAO MAJKA
STARI primorci imaju izreku "maslina je kao majka, a loza kao devojka". Bez obzira na to kada si je napustio, majci se uvek možeš vratiti. Maslina, naime, može biti godinama i decenijama zapuštena, ali kada joj se vlasnik vrati s testerama za potkresivanje i krampom za okopavanje, ona procveta brzo. I rađa. Lozi pak, ako je napustiš i na kraće vreme, nemoj se vraćati, jer brzo uvene. Nekako, kao i ostavljena devojka.
Izvor:
Novosti.rs