- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
Маслина између Акропоља и танга
Медитеранска кухиња која се заснива на свежем воћу и поврћу, риби с роштиља и маслиновом уљу од новембра на Унесковој листи светског културног наслеђа
Моцарела и парадајз преливени маслиновим уљем тешко могу да се ставе у исти кош са тибетанском опером и пашком чипком, а још мање са Стоунхенџом и Акропољем. Ипак, ако у новембру Унесков комитет буде усвојио предлог Италије, Шпаније, Грчке и Марока, медитеранска кухиња ће се наћи на листи нематеријалног културног наслеђа ове организације.
Четири земље су покушале и пре четири године да прогурају на листу овај међу нутриционистима хваљени начин исхране који се заснива на свежем воћу и поврћу, риби с роштиља и маслиновом уљу, али је предлог одбијен.
Италијански министар културе Ђанкарло Галан овог пута је уверен у успех своје земље и афирмацију културног идентитета кроз кулинарску традицију. Италија већ има сицилијанско луткарско позориште и пасторалне песме са Сардиније на овој листи, формираној 2003. са циљем да се поред историјских споменика увршћених у светско наслеђе сачувају и знање, обичаји и вештине који су део културне баштине неке заједнице. У питању је живо, нематеријално наслеђе, које су заједнице широм света наследиле од предака и преносе их својим потомцима, објашњено је на сајту Унеска.
„Место на листи неопипљивог наслеђа значи да земља домаћин мора да обезбеди исту заштиту као што би учинила на пример за Стоунхенџ или Велики кинески зид“, објашњава представница Унеска Сју Вилијамс.
Мачу Пикчу
А да ли кулинарска традиција треба да се штити на овај начин? Заговорници кажу да треба, јер би овакво признање одбранило националне кухиње од глобализације и промењеног начина живота. То је, кажу, за медитеранску кухињу чак важније у самим тим земљама него у иностранству, где је она због везе са здрављем и дуговечношћу одавно популарна.
„Италијани су још у доброј форми, али деца им све чешће пате од гојазности. Навике у исхрани су се сасвим пореметиле у односу на прошлу генерацију“, каже Роналдо Манфредини из италијанске фармерске лоби групе Колдирети.
Противници пак сматрају да нема сврхе ставити на листу светског културног наслеђа нешто што чак не може лако ни да се дефинише.
„Италијанска кухиња је сама по себи жестоко регионална. Осим тога, шта ћемо са подједнако очаравајућом кухињом северноафричке обале или фантастичним мезетом из грчке и блискоисточних кухиња“, пита Тим Хејворд, лондонски блогер специјализован за кулинарске теме.
Он истовремено изражава сумњу у благотворност медитеранског начина исхране на здравље и подсећа на исто тако гласне заговорнике јапанске кухиње, па и на такозвани нормански парадокс. Подаци, наиме, говоре да људи са севера Француске који у исхрани користе много маслаца, животињске масти и алкохола имају запањујуће дуг очекивани животни век и ниску стопу срчаних обољења.
О томе да ли ће парадајз, маслине и вино завредити статус културне баштина света, Унесков комитет одлучиће у новембру у Најробију. До тада ће се можда изнедрити и нека нова кулинарска номинација с циљем да се избори за равноправан третман (и скромне фондове) са тангом, фестивалом мртвих у Мексику, камбоџанским краљевским балетом и другим ритуалима и традицијама.
Иако је дефиниција нематеријалног културног наслеђа широка, на листи са преко 180 ставки још нема националних кухиња. Француска је два пута одбијена. Мексико је после једног неуспелог покушаја поново предао номинацију за кухињу Мићоакана. Министар за туризам ове мексичке државе се нада да ће Унесково признање исправити заблуде да је мексичка кухиња „гомила масти и зачина“.
---------------------------------------
Србија каска за окружењем
Прошлог септембра на листу нематеријалног културног наслеђа је ушло седам специфичности Хрватске. На такозваној репрезентативној листи су Феста светог Влаха, лепоглавска, хварска и пашка чипка, звончари из Каства, хварска процесија за крстом, пролећна процесија Љеља, производња дрвених играчака из Хрватског загорја и двогласно певање и свирање истарске лествице.
Тада су на листу увршћени и тибетанска опера и танго. Иако се неколико земаља отимало око овог плеса, Унеско га је приписао Аргентини и Уругвају.
Бугарска је заштитила плесни ритуал нестинарство, који се одржава у једном планинском селу у очекивању плодне летине. Претходне године на листу су ушли традиционални бугарски плесови и песме региона Шоплоук.
Мађарска је заступљена са костимираним карневалом у Мохачу.
Србија је у односу на окружење каснила са конвенцијом о заштити нематеријалне културне баштине (усвојена је у скупштини у мају) а најбољи „кандидат“ за Унескову листу у процесу који предстоји је српска слава.
Ј. Ј. К.
објављено: 25.08.2010.
Извор: Политика
Медитеранска кухиња која се заснива на свежем воћу и поврћу, риби с роштиља и маслиновом уљу од новембра на Унесковој листи светског културног наслеђа
Моцарела и парадајз преливени маслиновим уљем тешко могу да се ставе у исти кош са тибетанском опером и пашком чипком, а још мање са Стоунхенџом и Акропољем. Ипак, ако у новембру Унесков комитет буде усвојио предлог Италије, Шпаније, Грчке и Марока, медитеранска кухиња ће се наћи на листи нематеријалног културног наслеђа ове организације.
Четири земље су покушале и пре четири године да прогурају на листу овај међу нутриционистима хваљени начин исхране који се заснива на свежем воћу и поврћу, риби с роштиља и маслиновом уљу, али је предлог одбијен.
Италијански министар културе Ђанкарло Галан овог пута је уверен у успех своје земље и афирмацију културног идентитета кроз кулинарску традицију. Италија већ има сицилијанско луткарско позориште и пасторалне песме са Сардиније на овој листи, формираној 2003. са циљем да се поред историјских споменика увршћених у светско наслеђе сачувају и знање, обичаји и вештине који су део културне баштине неке заједнице. У питању је живо, нематеријално наслеђе, које су заједнице широм света наследиле од предака и преносе их својим потомцима, објашњено је на сајту Унеска.
„Место на листи неопипљивог наслеђа значи да земља домаћин мора да обезбеди исту заштиту као што би учинила на пример за Стоунхенџ или Велики кинески зид“, објашњава представница Унеска Сју Вилијамс.
Мачу Пикчу
А да ли кулинарска традиција треба да се штити на овај начин? Заговорници кажу да треба, јер би овакво признање одбранило националне кухиње од глобализације и промењеног начина живота. То је, кажу, за медитеранску кухињу чак важније у самим тим земљама него у иностранству, где је она због везе са здрављем и дуговечношћу одавно популарна.
„Италијани су још у доброј форми, али деца им све чешће пате од гојазности. Навике у исхрани су се сасвим пореметиле у односу на прошлу генерацију“, каже Роналдо Манфредини из италијанске фармерске лоби групе Колдирети.
Противници пак сматрају да нема сврхе ставити на листу светског културног наслеђа нешто што чак не може лако ни да се дефинише.
„Италијанска кухиња је сама по себи жестоко регионална. Осим тога, шта ћемо са подједнако очаравајућом кухињом северноафричке обале или фантастичним мезетом из грчке и блискоисточних кухиња“, пита Тим Хејворд, лондонски блогер специјализован за кулинарске теме.
Он истовремено изражава сумњу у благотворност медитеранског начина исхране на здравље и подсећа на исто тако гласне заговорнике јапанске кухиње, па и на такозвани нормански парадокс. Подаци, наиме, говоре да људи са севера Француске који у исхрани користе много маслаца, животињске масти и алкохола имају запањујуће дуг очекивани животни век и ниску стопу срчаних обољења.
О томе да ли ће парадајз, маслине и вино завредити статус културне баштина света, Унесков комитет одлучиће у новембру у Најробију. До тада ће се можда изнедрити и нека нова кулинарска номинација с циљем да се избори за равноправан третман (и скромне фондове) са тангом, фестивалом мртвих у Мексику, камбоџанским краљевским балетом и другим ритуалима и традицијама.
Иако је дефиниција нематеријалног културног наслеђа широка, на листи са преко 180 ставки још нема националних кухиња. Француска је два пута одбијена. Мексико је после једног неуспелог покушаја поново предао номинацију за кухињу Мићоакана. Министар за туризам ове мексичке државе се нада да ће Унесково признање исправити заблуде да је мексичка кухиња „гомила масти и зачина“.
---------------------------------------
Србија каска за окружењем
Прошлог септембра на листу нематеријалног културног наслеђа је ушло седам специфичности Хрватске. На такозваној репрезентативној листи су Феста светог Влаха, лепоглавска, хварска и пашка чипка, звончари из Каства, хварска процесија за крстом, пролећна процесија Љеља, производња дрвених играчака из Хрватског загорја и двогласно певање и свирање истарске лествице.
Тада су на листу увршћени и тибетанска опера и танго. Иако се неколико земаља отимало око овог плеса, Унеско га је приписао Аргентини и Уругвају.
Бугарска је заштитила плесни ритуал нестинарство, који се одржава у једном планинском селу у очекивању плодне летине. Претходне године на листу су ушли традиционални бугарски плесови и песме региона Шоплоук.
Мађарска је заступљена са костимираним карневалом у Мохачу.
Србија је у односу на окружење каснила са конвенцијом о заштити нематеријалне културне баштине (усвојена је у скупштини у мају) а најбољи „кандидат“ за Унескову листу у процесу који предстоји је српска слава.
Ј. Ј. К.
објављено: 25.08.2010.
Извор: Политика