Dałe
- Učlanjen(a)
- 04.10.2011
- Poruka
- 3.295
[h=1]Masimo: Sava centar mi je kao hodočašće[/h]
Izvor:Blic
Nakon tri godine iscrpljujućeg rada, Masimo Savić je završio novi album “Dodirni me slučajno”. Popularni pevač kaže da posle dugo godina može da tvrdi da je svaka pesma savršena, u jednoj se čak, kaže, previše ogolio, pa zbog toga ne voli da je sluša.
Masimo Savić: Moja supruga je napisala tekst za pesmu „Gde smo sad“
Takođe, ističe da jedva čeka da 22. decembra u Sava centru stane pred beogradsku publiku i podari im svoju novu magiju. Kako Masimo objašnjava, koncert u Sava centru je obavezna stvar, to je “bukvalno kao hodočašće”.
- Da, bile su apsolutno potrebne tri godine rada. Osetio sam u jednom trenutku da imam veliku odgovornost prema ljudima koji me slušaju. Svaka pesma je savršena. Nije bilo apsolutno nikakvog kompromisa. Imali smo 16 pesama za album i četiri su otpale, divne pesme, i bilo je javljeno njihovim autorima da će izaći i oni su se tome radovali, međutim u toku rada smo videli da to nije to. Moralo je sve do kraja da bude savršeno - kaže Masimo Savić za “Blic”.
Jeste li za album prvo dobili zeleno svetlo od supruge i ćerke?
- Ma, one su stvarale album. Moja supruga i ćerka su zajedno sa mnom birale pesme. To su devojke kojima najviše verujem, najviše ih volim, kao i one mene. Supruga je i napisala tekst za pesmu “Gde smo sad”. One su tu stalno uz mene, a neki put trebaju stvarno dobri živci da me izdrže u kreativnom zanosu. To neki put zna biti zaista teško.
Hoće li i vaša porodica doći da vas podrži?
- Moja porodica retko putuje sa mnom na koncerte, ali je Sava centar obavezna stvar. Moja supruga će biti sa mnom i jedino nas bolest može sprečiti da ne budemo zajedno. Koncert u Sava centru je obavezna stvar, to je bukvalno kao hodočašće.
Kada ste sigurni da je neki album kompletno odličan?
- Znam, recimo, da je definitivno sledeći singl “Dodirni me slučajno”, a “Krug u žitu” jednostavno je počeo da ubija ljude, ko god da je čuje. Ja ne volim da slušam tu pesmu jer se osećam previše ogoljeno.
Previše emocija sam tu dao. Neki kritičari su mi rekli da sam tu napokon probio barijeru. Dogode se tako neki albumi u životu koji su dobri i ćao. Ja sada prvi put govorim da je album dobar jer sam do juče sumnjao. Velike su sumnje u meni bile, ali juče sam shvatio da je album drag i muzičarima i publici. Jer znate, kada vama muzičar, profesionalac, kaže da je neka pesma ludilo, to znači da se publika baš i neće naći u tome, njoj je to previše zatvoreno, hermetično. Ali ovo je super svima i ja sam potpuno u euforiji.
Gostovali su vam Nina Badrić, Arsen Dedić i Zoran Predin. Po kom kriterijumu ste birali goste?
- Zovem one koji su u stanju to da otpevaju i zovem ljude čiji se glasovi stapaju s mojim. Sa Predinom me veže 30-godišnje prijateljstvo, a Nina je predivna pevačica koja je došla u studio i tri sata pevala pesmu, svaki put drugačije. Radi se o vrhunskoj pevačici. A šta reći o spomeniku kulture, o nekom ko je zaslužio da se grad zove njegovim imenom? Arsen mi je takvu podršku dao i mene je odabrao od ovih mlađih da se često druži i čast mi je uvek da ga slušam. Radi se o velikom umetniku. Čovek koji piše iz glave za simfonijski orkestar nije tu bez veze. To je opasna igračina.
Izvor:Blic
Nakon tri godine iscrpljujućeg rada, Masimo Savić je završio novi album “Dodirni me slučajno”. Popularni pevač kaže da posle dugo godina može da tvrdi da je svaka pesma savršena, u jednoj se čak, kaže, previše ogolio, pa zbog toga ne voli da je sluša.
Masimo Savić: Moja supruga je napisala tekst za pesmu „Gde smo sad“
Takođe, ističe da jedva čeka da 22. decembra u Sava centru stane pred beogradsku publiku i podari im svoju novu magiju. Kako Masimo objašnjava, koncert u Sava centru je obavezna stvar, to je “bukvalno kao hodočašće”.
- Da, bile su apsolutno potrebne tri godine rada. Osetio sam u jednom trenutku da imam veliku odgovornost prema ljudima koji me slušaju. Svaka pesma je savršena. Nije bilo apsolutno nikakvog kompromisa. Imali smo 16 pesama za album i četiri su otpale, divne pesme, i bilo je javljeno njihovim autorima da će izaći i oni su se tome radovali, međutim u toku rada smo videli da to nije to. Moralo je sve do kraja da bude savršeno - kaže Masimo Savić za “Blic”.
Jeste li za album prvo dobili zeleno svetlo od supruge i ćerke?
- Ma, one su stvarale album. Moja supruga i ćerka su zajedno sa mnom birale pesme. To su devojke kojima najviše verujem, najviše ih volim, kao i one mene. Supruga je i napisala tekst za pesmu “Gde smo sad”. One su tu stalno uz mene, a neki put trebaju stvarno dobri živci da me izdrže u kreativnom zanosu. To neki put zna biti zaista teško.
Hoće li i vaša porodica doći da vas podrži?
- Moja porodica retko putuje sa mnom na koncerte, ali je Sava centar obavezna stvar. Moja supruga će biti sa mnom i jedino nas bolest može sprečiti da ne budemo zajedno. Koncert u Sava centru je obavezna stvar, to je bukvalno kao hodočašće.
Kada ste sigurni da je neki album kompletno odličan?
- Znam, recimo, da je definitivno sledeći singl “Dodirni me slučajno”, a “Krug u žitu” jednostavno je počeo da ubija ljude, ko god da je čuje. Ja ne volim da slušam tu pesmu jer se osećam previše ogoljeno.
Previše emocija sam tu dao. Neki kritičari su mi rekli da sam tu napokon probio barijeru. Dogode se tako neki albumi u životu koji su dobri i ćao. Ja sada prvi put govorim da je album dobar jer sam do juče sumnjao. Velike su sumnje u meni bile, ali juče sam shvatio da je album drag i muzičarima i publici. Jer znate, kada vama muzičar, profesionalac, kaže da je neka pesma ludilo, to znači da se publika baš i neće naći u tome, njoj je to previše zatvoreno, hermetično. Ali ovo je super svima i ja sam potpuno u euforiji.
Gostovali su vam Nina Badrić, Arsen Dedić i Zoran Predin. Po kom kriterijumu ste birali goste?
- Zovem one koji su u stanju to da otpevaju i zovem ljude čiji se glasovi stapaju s mojim. Sa Predinom me veže 30-godišnje prijateljstvo, a Nina je predivna pevačica koja je došla u studio i tri sata pevala pesmu, svaki put drugačije. Radi se o vrhunskoj pevačici. A šta reći o spomeniku kulture, o nekom ko je zaslužio da se grad zove njegovim imenom? Arsen mi je takvu podršku dao i mene je odabrao od ovih mlađih da se često druži i čast mi je uvek da ga slušam. Radi se o velikom umetniku. Čovek koji piše iz glave za simfonijski orkestar nije tu bez veze. To je opasna igračina.