Maroko

[crvendac_011]

19. januar 2010.

Vikend u Marakešu

Na aerodrom Marakeš odavno sleću i poznate low cost kompanije, tako da put do tamo izađe kao i do većine gradova Evrope, piše Guardian.

Photo: Rosino / Flickr

Marakeš je uvek fascinantan i svako doba godine zaslužuje posetu Maroku, ali period oko praznika koji se masovno slave u Evropi je najzahvalniji, jer se tada upravo vidi u kojoj meri ste uspeli da pobegnete od haosa zapadnog sveta.

Osim toga, dok god je vrednost eura visoka Maroko će biti zanimljiva šoping destinacija, jer lokalna valuta dirham ima relativno nisku vrednost, pa je samim time i kupovina jeftina.

Na aerodrom Marakeš sleću i poznate low cost kompanije, tako da put do tamo izađe kao i do većine gradova Evrope.

SMEŠTAJ

U Marakešu znalci odsedaju u rijadima, privatnim kućama pretvorenim u šik, intimne male pansione. U srcu medine (stari grad), nalazi se hotel Riyad al Moussika (00 212 2438 9067; riyad-al-moussika.ma), izgrađen u tradicionalnom marokanskom stilu, ali s vidljivim italijanskim šmekom što ga čini još elegantnijim. Pored toga, jela koja se služe u restoranu su savršena. Dvokrevetna soba je €275, uključujući doručak, ručak, i popodnevni čaj.

Nešto skromniji, ali isto vrlo doteran, Riad Bayti (00 212 24 380180; riad-bayti.com), smešten je u jevrejskom kvartu mellah, u nekadašnjoj kući bogatog trgovca vinima. Dvokrevetne sobe s doručkom su od €70.

Jeftin smeštaj skoncentrisan je u manjim ulicama južno od trga Djemaa el-Fna, gde se dvokrevetne sobe mogu naći i za €10.

U blizini se nalazi i (Hotel Sherazade (00 212 24 429305; hotelsherazade.com) koji nije zvanično riad, ali je hotel na glasu, smešten u renoviranoj staroj kući. Sobe su različitog izgleda i veličine, a cena za dvokrevetnu je od €22 pa naviše (bez doručka).

Photo: briandeadly / Flickr

PROĐITE ULICAMA GRADA

Najveće zadovoljstvo u Marakešu je tumaranje po drevnim sukovima u kojima s trgovcima pijete čaj od mente i ležerno se cenjkate oko kaftana ili tepiha, istovremeno posmatrajući zanatlije na delu.

Café des Epices (cafedesepices.net) na trgu Place Rahba Lakdima je odlično mesto za sok ili čaj, sa baštom na krovu s kojeg se pruža pogled na prometnu pijacu.

Ovaj kafe ima i podružnicu Terrasse des Epices (terrassedesepices.com) koja se teško nalazi, tako da budite sigurni da ste poneli mapu. Naći ćete je se u suku Cherifa – to je fanki restoran na krovnoj terasi, sa spektakularnim pogledom na planinu Atlas.

Iako je to već odavno kliše, ne propustite da uveče odete na Djemaa el-Fna, glavni trg u srcu starog grada – videćete gatare, fakire sa zmijama, akrobate, svirače, vračeve, ali i tezge na kojima se prodaju čaj žen-šen, dinstani puževi, guste čorbe, pa čak i kuvane ovčije glave.

Ruševine palate El Badi su nezaboravne, sa rodama koje se gnezde po celom zidu.

Da biste videli gipsane ornamente i mozaike u čuvenim grobnicama Saadi krenite ranije, jer je mesto malo i unutra postane toplo čim dođe neka veća grupa.

Photo: Michal Osmenda / Flickr

I ne zaboravite da obiđete čuvenu botaničku baštu Jardin Majorelle, koju je od 1980. posedovao Yves Saint-Laurent. Glavna atrakcija su bašta kaktusa i predivan kobaltno plavi paviljon.

ŠOPING TERAPIJA

U sukovima ćete naći stvari da vam pamet stane, ali moraćete da se cenjkate. Nekonvencijalne predmete kao što su stvari napravljene od recikliranih automobilskih ili biciklističkih guma naći ćete na južnom kraju ulice Rue Riad Zitoun el Kedim.

Ako želite pravi original marokanski đuveč koji lokalci zovu tajines (tažin), idite u prodavnicu pod nazivom Herman. Nalazi se u ulici Rue Moulay Ismail i prodaje najbolje tepsije u zemlji – one koje se prave u obalskom gradu Salé.

Raznovrstan izbor odličnih maslina naći ćete u savršenom malom suku odmah pored trga Djemaa el-Fna.

VREME ZA RUČAK I VEČERU

Mesto gde se služe dobra klasična marokanska jela je Al Fassia u ulici Boulevard Zerktouni, 55 (00 212 24 434060; alfassia.com).

Osim jagnjećeg đuveča (tajines), obavezno probajte pastilla, pitu s golubijim mesom i cimetom, koja je specijalitet glavne konkurencije Marakešu, grada Fesa.

Uveče možete jesti hranu koja se prodaje na kioscima na trgu Djemaa el-Fna, ili, još bolje, večerajte u nekom restoranu koji ima terasu s pogledom trg.

Najbolji je Les Prémices na jugoistočnom uglu, koji služi ukusne pileće tajine ili couscous (kus-kus), i to po prilično razumnim cenama.

VEČERNJI IZLAZAK

Noćni život u Marakešu je iznenađujuće sofisticiran. Postoji čak i podružnica čuvenog kluba Pacha (00 212 24 388400; pachamarrakech.com) čije je glavno sedište na Ibici. Ovaj u Marakešu se nalazi južno od grada, kod Aguedala.

Ako želite da izađete negde u centru, probajte Diamant Noir, koji je smešten u hotelu Le Marrakech, u ulici Rue Oum er Bia. To je nepretenciozni lokal gde se pušta disko zvuk kombinovan sa alžirskom muzikom Rai.

POBEGNITE IZ GRADA

Proverite kakva je situacija sa snegom i ako ga ima idite u skijalište Oukaïmeden na planini Atlas i provedite dan skijajući se.

Siđite oko 9 ujutro do glavne taksi stanice kod kapije Bab er Robb i ili iznajmite taksi (oko €65 je povratna vožnja), ili sedite u linijski koji izađe oko €10.

Vožnja traje oko dva sata, a oprema se može iznajmiti na stazi.

Skijanje je ograničeno, liftovi prastari, ali hej – skijate se u Africi.

Izvor: B92

 

[crvendac_011]

Berberke i marokanski tepisi

3. decembar 2009.

Berberke i marokanski tepisi

Čuveni marokanski tepisi cenjeni su zbog svoje lepote i u prodavnicama dostižu cenu od nekoliko stotina dolara. Veoma mali deo tog novca, medjutim, završi u rukama žena koji ulože nekoliko meseci u pravljenje tih tepiha.

Autorka: Solana Pajn
Izvor: Voice of America

Tkaljama obično odlaze meseci na pravljenje jednog tepiha

Stanovnici oblasti Taznakt u Maroku poznati su po proizvodnji tepiha izuzetne lepote. Medjutim za neke od ovih Berberki, tkanje 10 kila vune koliko je potrebno da bi se napravio jedan tepih, nije umetnost već prihod za život.

"U oblastima Taznakt i Uarzazat porodice su u prošlosti živele od vune i tkanja", kaže tkalja Fadma Hasi.

To je danas teško. Tkaljama su potrebni meseci da pripreme vunu, a zatim još toliko da od nje naprave tepih.

Projekat na kojem trenutno rade je porudžbina na kojoj će zaraditi 50 dolara. Kada se ta suma podeli na tri dela, svaka od njih će zaraditi oko 25 centi na dan. To nije mnogo, ali je više nego što mogu da zarade na suku, odnosno lokalnoj pijaci.

"Suk ne nudi razumnu cenu. To čak ne pokriva ni troškove vune", objašnjava tkalja Rakia Nid Lčguer.

Posrednici kupuju tepihe od lokalnog stanovništva i preprodaju ih prodavnicama u Marakešu i drugim turističkim centrima. Prodavnice tepiha u Marakešu prodaju ćilime za stotine dolara. Ali tkalje koje ih prave su siromašne žene u udaljenim selima, koje čak ni ne govore marokanski arapski. Za njih, ta pijaca je predaleko.

"Imate veoma lep tepih, oni vam ne nude dobru cenu, a zatim ga odnesu u Marakeš i dobiju dosta novca za njega", kaže Kadiža Ihilnasaf, predsednica Asocijacije tkalja iz Anzala.

U tom brdskom naselju, 88 žena su se okupile u cilju da izbace posrednika iz transakcije.

Kadiža Ihilnasaf osnovala udruženje za prodaju tepiha bez posrednika

"Umesto da prodajem posredniku, sada donesem u sedište asocijacije i sama ga prodam", priča Fatima Ait Elkadi.

Da bi se napravio jedan veliki ćilim potrebno je oko mesec dana tkanja i prodaje se za oko 150 dolara. Sve, osim 20 dolara, ide direktno tkaljama.

"Sada dobijam sav novac. Žena dobije novac kojim može da kupi stvari koje su joj potrebne", kaže Ihilnasaf.

Tkalje sada zaradjuju više za svaki tepih, ali prodaja ne ide najbolje. Za poslednje dve godine, od kada je osnovana asocijacija, blagajnica Zahara Ait Ali prodala je svega 4 ćilima, za ukupno 300 dolara.

"Prodamo jedan tepih, a onda moramo da čekamo dugo da bi prodali sledeći", kaže ona.

Mala zarada od ovog posla ne nudi motivaciju mladim devojkama da nauče zanat.

"Imam 5 ćerki, a samo jedna zna kako da tka", priča Rakia, a Fadma Hasi dodaje - "naše ćerke kažu da smo uništile zdravlje praveći tepihe i neće da imaju ništa sa tim. One hoće da nauče nove zanate, ovo ih ne zanima".

Sa svakim detetom koje odbije to da nauči, umetnost koja je na ovim prostorima opstala vekovima, sve je bliža izumiranju.

 

[crvendac_011]

Ako volite šoping, zavolećete Maroko

26. novembar 2009.

Ako volite šoping, zavolećete Maroko

Maroko je očaravajuća i etnički raznolika zemlja, puna egzotičnih prizora, zvukova i mirisa, piše Discovery.

Photo: FrenchSelfCatering.com / Flickr

S obzirom da se nalazi na obodu Severne Afrike i na puškomet od Evrope, Maroko danas ima eklektičnu srednjovekovnu kulturu inspirisanu različitim zapadnim uticajima.

Čuven po suncu, pesku, planinama i džamijama, Maroko je raj i za šoping. Ako volite da kupujete, zavolećete Maroko.

Marokanske pijace ili sukovi su u celom svetu poznati po tome da u njima možete provesti dane. Uđite u medinu, drevni deo svakog marokanskog grada okružen zidinama, u kojoj ćete kroz uske i krivudave pešačke ulice kilometrima hodati kroz jedan sasvim drugačiji svet – svet tezgi i minijaturnih prodavnica.

Medine su centar marokanskog urbanog života, i u njima se lokalci snabdevaju, peku hleb, prodaju domaće životinje, i kupuju sve od začina i čarobnih napitaka do tepiha i kaftana.

Photo: Omer Simkha / Flickr

Naoružajte se strpljenjem. Vekovna tradicija cenjkanja nije samo umetnost, već i način da se zabavite i socijalizujete. Započeće kao poziv da sednete na čašu slatkog čaja od mente, nakon čega sledi ritualno cenjkanje gore-dole.

Koju god cenu da prodavac odredi – ponudite trećinu od toga. Cenjkanje obično prate tužne priče, vicevi, a dešava se i da morate da ustanete i pođete dalje – ako vas prodavac ne pozove nazad, znači da ste potcenili vrednost njegove robe, a ako vam na kraju zadovoljno stisne ruku, znači da je dil postignut.

U Maroku ćete naići na raznovrsnu ponudu svake vrste nakita i tepiha. Cenjkajte se s najboljim prodavcem kako biste došli do autentičnog berberskog ili arapskog tepiha. Ne propustite ni da kupite makar nešto od ukrašene tkanine ili proizvoda od kože, uključujući uvek popularne špicaste papuče iz čuvenih štavionica u Fesu.

Marokanska grnčarija i keramika odražavaju vekovno nasleđe i smatraju se umetničkim delima. Predivno precizni plavi i beli geometrijski motivi odražavaju mozaike koji se mogu videti po gradovima.

Još jedan popularan suvenir od keramike je tadžin – plitka, tradicionalno dekorisana činija s konusnim poklopcem u kojoj se obično služi dinstano meso s povrćem.

Za rezbarije i proizvode od drveta uputite se u grad Meknes na severu kopnenog Maroka, a za sitne intarzije od sedefa svratite u Esauiru, na južnoj obali zemlje.

Od predivnih bakarnih svećnjaka i teškog nakita od srebra do tradicionalnih bubnjeva i mozaika, egzotične umetnine Maroka i lude avanture na pijaci napraviće od vas profesionalnog kupca – piše Discovery.

Izvor: B92

 

[crvendac_011]

Maroko, raskršće Evrope i Afrike

10. jul 2009.

Maroko, raskršće Evrope i Afrike

Maroko, zemlja na severu Afrike, prepuna je bogatog kulturnog nasleđa, istorije i tradicije. Ovde vas obuzima osećanje da ste uplovili u biblijsko vreme.

Autor: Milorad St. Ilić
Izvor: http://www.jat.com/Jat Review

Photo: Ljubiša Ivanović

Kraljevina Maroko razdvojena je od evropskog kopna samo 15 km širokim Gibraltarskim moreuzom. To je veoma zanimljiva zemlja, sa mnogobrojnim prirodnim i društvenim kontrastima. U istim granicama su plodne ravnice sa preko 4.000 m, visoki vrhovi Atlasa i zelene oaze usred nepregledne Sahare. Teritoriju Maroka čini 3.000 km atlantskih i preko 500 km mediteranskih obala kao i čudesni predeli na obroncima Srednjeg Atlasa, koji podsećaju na alpske pejzaže po kojima Maroko nazivaju „afrička Švajcarska“.

Na čelu države nalazi se kralj Mohamed VI, naslednik slavne Alavitske dinastije, koja vlada više od 350 godina. Spoj moderne i tradicionalne vladavine čini da je danas Maroko napredna zemlja u svakom pogledu. Pri pomenu Kazablanke u svakom čoveku sa ovih prostora bude se romantična sećanja na istoimeni film nezaboravnih Hamfrija Bogarta i Ingrid Bergman. Danas je to veliki, užurbani grad, savremena luka i najjači ekonomski centar Maroka. Pored Kazablanke, drevni gradovi poput Rabata, Fesa, Meknesa, Marakeša i drugih, svedoci su razvoja ove zemlje i bogatog kulturnog nasleđa.

Klima Maroka je raznolika, veliki gradovi su u zoni atlantske i mediteranske klime, sa dugim i toplim letima i blagim zimama. Divan je prizor u jesen kada prilazite Marakešu, gore u visovima Atlasa beli se sneg, a u podnožju je temperatura od 20 do 25 stepeni u toku dana. Maroko je značajan poljoprivredni proizvođač, kao i veliki proizvođač u ribarstvu. Ipak najveće prirodne resurse čini proizvodnja fosfata (prvi su u svetu) i antimona (u tome je Marokodrugi u svetu). Zanatstvo je posebnost Maroka. Ova zemlja divnih i gostoljubivih ljudi (dve trećine ih je arapskog porekla, a jedna berberskog), ekspanzivno razvija turizam koji u poslednjih pet godina dobija značajno mesto u privredi.

Photo: Ljubiša Ivanović

Nagli prelazak iz Evrope u Afriku ipak je izvestan kulturološki šok, pre svega ako postoji želja da se upozna istinski Maroko, a ne onaj koji je našminkan za turiste. Iako se u muslimanskom Maroku jasno osećaju uticaji Zapadne Evrope, duboki temelj društva postavljen je bitno drukčije, što rezultira osećajem da gotovo ništa u toj zemlji ne može biti mereno prema našim civilizacijskim standardima. Ako se napravi veliki krug po toj uzbudljivoj zemlji, i obiđu ne samo standardne turističke destinacije poput kraljevskih gradova Fesa, Meknesa, Marekeša, Kazablanke, glavnog grada Rabata i ruševine antičkog Volubilisa, već se krene u unutrašnjost zemlje – Maroko fascinira. Za taj poduhvat potrebno je preći Atlasku visoravan, koja je visoka četiri hiljade metara. Lokalni običaji, način života i shvatanja, najbolje se saznaju u kontaktima sa domaćim stanovništvom. U unutrašnjosti Maroka posebno je uzbudljivo posmatrati peščane dine Sahare u trenucima kad se sunce diže iznad horizonta. Za razliku od velikih urbanih naselja, upravo su zabite ruralne sredine Maroka, bez mnogo turista, neuporedivo zanimljivije, jer je tamo grotlo autentičnog života i vekovima nepromenjiv muzej ljudi. Da biste došli u ta područja, mora se krenuti iz Marakeša prema najvišim vrhovima. Put se posle pređenih 200 kilometara po ravnici naglo sužava i vijuga na visini koja premašuje 2.000 metara. Tada počinju beskrajna bespuća gde nema šuma već prevladavaju crvenkaste nijanse golih obronaka planina. U takvom ambijentu nikle su kućice izgrađene od blata i slame kao u prastara vremena. Iza planinskih zaklona povremeno će vas presresti poneki brkajlija mašući paketićima uz povike „Marihuana! Hašiš!“ U toj divljini može se skrenuti sa glavnog puta i ući u selo (ksar) Ait Ben-Hadu, potpuno sačuvano od bilo kakvih kulturoloških zahvata novijeg doba. Ta naseobina odnedavno je na Uneskovoj listi svetske baštine, i najupečatljiviji je doživljaj autentičnog mesta u Maroku. Zbog toga ne čudi činjenica da je baš u njemu snimljen film Isus iz Nazareta. Stanovništvo čine uglavnom Berberi, no lingva franka, arapski i francuski jezik, služi im da potpuno otvoreno govore o sebi i životu u tim krajevima. Tu se može saznati da se muška i ženska deca već sa četrnaest godina razdvajaju, a brakovi se sklapaju, isključivo prema želji roditelja, samo nekoliko godina kasnije. Žene se bave isključivo kućnom radinošću i prave su umetnice u izradi tepiha najvažnijom zanatskom delatnošću.

Photo: Ljubiša Ivanović

Doživljaj mistično bajkovitih priča koje utkane u drevne šare tepiha govore o željama i nadanjima tamošnjih žena, kao i opis brojnih berberskih običaja upotpunjuje izvorna muzika koja je kombinacija ritma afričkih bubnjeva i pevanja u deliričnom zanosu neobuzdanih emocija. Posle obilaska ovih ruralnih sredina povratak u urbani prostor gradova deluje kao obrnuti šok povratka u civilizaciju. Objektivno gledajući, najvrednije su u Maroku medine, stari delovi gradova Fesa, Meknesa i Marakeša, pa su ta mesta i najposećenija, jer je reč o svetskom kulturnom blagu neprocenjive vrednosti. Šetnja medinom je povratak u živost srednjovekovne tržnice i još uvek živih starih zanata čiji su proizvodi predmet trgovine i obaveznog cenkanja oko kupovine robe. Ti uzani lavirinti neodoljivih bazara filigrana, kože, kristala, nakita, zlata, srebra, hrane neobičnog ukusa, voća, povrća, ribe svih vrsta, morskih plodova, slatkiša i neizmernog obilja začina, služe istoj svrsi kao i vekovima unazad – prodati i zaraditi. Upravo ti lavirinti zanimljiva su prepreka turistima jer su potpuno nepravilni i krivudavi, a prostiru se na površini velikoj gotovo kao pola grada. Glavne se ulice ni po čemu ne razlikuju od sporednih niti postoje njihovi nazivi kao mogućnost orijentacije pa je vrlo velika verovatnoća da se čovek kreće ukrug. Ipak, postoji jedna preporučena taktika uspešnog i brzog izlaska iz lavirinta. Treba samo slediti brze tokove masa ljudi. Tamo gde ih ima najviše u pokretu obično postoji i prolaz.
U pojedinim muzejima i muslimanskim medresama moguće je videti prekrasne dekoracije enterijera tipične za muslimansku kulturu. Neopisiv je sklad, živost i lepota tih prostora. Tu su impozantna pročelja, lepe šarene fontane i vrtovi. Gradovi poput Kazablanke i Rabata moderna su sedišta ali sa obiljem kulturno istorijskih spomenika. Džamija Hasana II u Kazablanci impresivna je ne samo zbog svoje neosporne lepote i činjenice da je to jedan od najvećih religijskih objekata na celoj zemaljskoj kugli, već i zbog toga što mnogo govori o društvenom uređenju, budući da je na njenu gradnju utrošeno šeststo miliona dolara. Trg Muhameda V i Ujedinjenih nacija, rezidencijalna četvrt Anfa, centralna pijaca oko koje su zgrade stare Kazablanke, biser su ovog egzotičnog grada.
Značajnu kulturno-istorijsku baštinu u Rabatu čine velelepni trgovi i parkovi urađeni u evropskom stilu kao i mehuar, kraljevska palata, tipična za zemlje Magreba, te mauzolej Muhameda V i stara kapija Bab Ruah. Rabat je udaljen od Volubilisa 160 km gde se nalazi najznačajniji rimski lokalitet u Maroku. Zatim sledi put dalje do Meknesa (Volubilis–Meknes 50 km) koga zovu još i „Versaj Maroka“. Grad je u XVII veku utvrdio i ukrasio vladar Mulaj Ismail.
Prostrani trg El Hedim, kapija Bab Mansur, najlepša kapija Maroka, zaštitni su znak ovog Carskog grada. Sledeća važna tačka turističkog itinerera je carski grad Fes (Meknes–Fes 60 km) najstariji carski grad u Maroku. Dugo je Fes, grad koji je 808. godine osnovao Idris II. bio duhovni, ekonomski i kulturni centar islamskog sveta. Kulturni i verski spomenici – medrese i džamije, svedoci su uspona Fesa i njegove prošlosti. Medina, zapravo stari Fes, opasan zidinama, i danas kao i vekovima pre, živi istim životom, sačuvani su stari zanati i veštine pa se kao da industrija ne postoji, tu koža još štavi ručno, zanimljivo je videti radnike kako u kamenim koritima gaze kožu radi omekšavanja. Poslednja destinacija u nizu je Marakeš (Fes–Marakeš oko 500 km). Celodnevno putovanje do Marakeša, sa zadržavanjem u Beni Melalu na 625 m nadmorske visine u samom srcu Srednjeg Atlasa poseban je doživljaj lepote. Pogled sa stare tvrđave iznad grada, nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Odmor i zadržavanje u Ifranu, mestu na obroncima Srednjeg Atlasa, podrazumeva razgledanje „bisera juga“ ili još popularnije „crvenog grada“. Velika džamija sa minaretom visokim 70 m, kutubija iz XII veka, grobnice Seadita, vrtovi i bazeni Menara, palata i vrtovi Bahija i El Badi melem su za oko i dušu.
Poseta marakeškom suku, uživanje u večernjem prizoru na trgu Džama el Fna na kome se svaki dan ponavljaju čudesni prizori gutača vatre, proricanja, čitanje priča i usmeno prenošenje vesti, kao da radio i televizija i ne postoje, te bezbroj drugih događaja koji vas zadivljuju, upućuju vas da se zapitate zar ovako nešto još postoji. Da, sve je to Maroko a putovanje u tu zemlju pruža veliko lično zadovoljstvo i neizmerno obogaćuje životno iskustvo.

 

[crvendac_011]

Maroko, palme i snežni vrhovi

15. oktobar 2008.

Maroko, palme i snežni vrhovi

Svaka je dinastija gradila grad i opasavala ga zidinama unutar kojih se nalazilo sve potrebno za život i sigurnost

Autor: Boris Brdovnik
Izvor: Jutarnji.hr

Kada je redatelj Michael Curtiz 1942. snimio “Casablancu” s Ingrid Bergman i Humphreyjem Bogartom u glavnim ulogama, vjerojatno nije ni slutio da će taj film postati jedan od svevremenskih klasika i do epskih razmjera popularizirati grad koji je danas najčešće startna točka za polazak na putovanje Marokom.

U Maroku se vješto isprepliće arapska tradicija sa živopisnim afričkim običajima i prozapadnjačkim mentalitetom mlađih generacija. Kraljevska mjesta Fes, Meknes, Rabat i Marrakech sa šarenim i bučnim sukovima, planinski snježni vrhunci gorja Atlas, nepregledni pustinjski krajolici na jugu i lokalne delicije pravi su mamac za istraživanje te zemlje.

I danas možete susresti nomadske starosjedioce (Berbere), prve zabilježene stanovnike područja današnjeg Maroka. Unatoč dugoj kolonijalnoj prošlosti u kojoj su vladali Francuzi i Španjolci, u Maroku se posvuda osjeća jak utjecaj islamske kulture, a samo u velikim gradovima i danas postoje prelijepe (i bogate, dakako) četvrti s isključivo starosjedilačkim europskim stanovništvom.

Ne pomaže ni karta

Tradicija kraljevskih gradova potječe još iz 8. stoljeća kada je svaka dinastija gradila grad i opasavala ga zidinama. Unutar zidina nalazilo se sve potrebno za život i sigurnost stanovnika, a sam grad sastojao se od medine i citadele (kasbaha). Fez je najstariji i najočuvaniji kraljevski grad pa ćete se nakon ulaska u stari dio kroz vrata Bab Bou Jeloud osjećati kao da ste se vratili nekoliko stoljeća unatrag.

Ulice su pravi mali srednjovjekovni labirint, prepun restorana, manufaktura, trgovina i džamija, u kojem ćete se vrlo lako izgubiti. Ponekad ni detaljna karta neće biti od velike pomoći.

“Marokanski Versaille“, kako mnogi nazivaju Meknes, najmlađi je kraljevski grad. Osnovao ga je Mulay Ismail u 17. stoljeću i opasan je zidinama dugim 40 kilometara koje razdvajaju novi i stari dio grada.

Casablanca, živahni lučki i najmnogoljudniji grad u državi, industrijsko i ekonomsko središte. Grad njeguje asocijacije na istoimeni film (premda uopće nije sniman u Casablanci, nego u holivudskim studijima!) pa kavu možete popiti u mnogim barovima koji nose naziv Rick’s Cafe. Možete prošetati i širokim avenijama francuskog šika te ulicama koje žive gotovo 24 sata na dan. Nezaobilazno mjesto za posjet je ljepotica islamske arhitekture, džamija Hasana II. Smještena na samoj obali Atlantskog oceana, velebne je arhitekture i veličine.

To je jedina marokanska džamija u koju je ulazak dopušten i nemuslimanima. I premda je riječ o suvremenom zdanju, ona savršeno zaokružuje marokansko naslijeđe kako arhitekture tako i raznovrsnih primijenjenih umjetnosti, od keramike do klesarstva i ćilimarstva. Uz to, upravo je džamija u Casablanci najveća na svijetu pa je i zbog toga vrijedna obilaska (osim petkom i u vrijeme klanjanja, turistički obilazak moguć je svaki dan).

Žongleri i krotitelji zmija

Rabat, glavni grad države, živi umjerenijim ritmom od Casablance. Također je jedan od povijesnih kraljevskih gradova. Nalazi se na obali Atlantskog oceana i predstavlja zanimljivu kombinaciju daleke prošlosti i moderne sadašnjosti. Nakon posjeta mauzoleju Mohameda V. i džamiji Hassana najbolje je pobjeći od buke svakodnevice i prošetati uskim bijelo-plavim uličicama Oudaya kasbaha, sjesti u andaluzijski vrt ili jednostavno uživati u pogledu na prostranstva Atlantika.

Marrakech s pravom zovu Biserom juga. Grad koji je utemeljila dinastija Almoravida u 12. stoljeću pun je starih zidina, palača i parkova, a dinamičan ritam kojim odišu ulice i trgovi predstavlja pravu čaroliju Orijenta. Smješten podno snijegom prekrivenog Atlasa (tu su i marokanska skijališta!), sa svojim bujnim zelenilom i vitkim, visokim palmama djeluje gotovo bajkovito.

Priča iz 1001 noći

Djema El Fna najživopisniji je i najužurbaniji trg u gradu, a očarava nevjerojatnom energijom, brojnim žonglerima, pripovjedačima priča, glazbenicima, krotiteljima zmija, plesačima i prodavačima svega i svačega. Kada padne noć, uživat ćete u igri mirisa (tada se na trgu smjeste deseci pokretnih kuhinja i montažnih restorana!), zvukova i svjetla te nakratko osjetiti kao da ste ušli u jednu od priča iz 1001 noći. Sjednete li uz piće na terasu nekog od restorana koji okružuju trg, satima ćete uživati u prizorima za koje mnogi znalci kažu da su jedinstveni na svijetu.

Čaj od mente i cjenkanje Marokanska je kuhinja kombinaciju berberske, arapske i andaluzijske kuhinje s mnogo začina poput kumina, đumbira, šafrana i korijandra. Među najpoznatijim jelima je tažin (ime je dobio prema istoimenoj stožastoj keramičkoj posudi u kojoj se kuha ili barem poslužuje), jelo s mnogo povrća i različitim vrstama mesa. Pamte se i slatkiše: od narančina džema do kolačića “utopljenih” u slatkom sirupu i slastica načinjenih od lisnatog tijesta s kremama. Ako se pak, odlučite na kupnju, a teško joj je odoljeti, morat ćete dio energije utrošiti na cjenkanje s prodavačima koji će vas nemali broj puta posjesti pokraj sebe, ponuditi vam šalicu čaja od mente i krenuti s igrom trgovanja. Ako ste vješt pregovarač, vratit ćete se kući s kvalitetnim ručno izrađenim proizvodima od kože i keramike te tepisima.

 

[crvendac_011]

Tanger, cvet Maroka

8. oktobar 2008.

Tanger, cvet Maroka

Rabat je prestonica jedne od najrazvijenijih afričkih zemalja, Kazablanka slovi kao najveći i najraznovrsniji, a zbog nezaboravnog istoimenog filma sa Ingrid Bergman i Hemfrijem Bogartom i kao najromantičniji marokanski grad, Fes je viševekovni verski i kulturni centar istočnih muslimana, dok je Tanger darovan dvema korisnim karakteristikama: ima reprezentativnu, u Sredozemlju „najistočniju“ plažu

Autorka: Nada Mijatović
Izvor: Danas

Photo: betta design

Rabat je prestonica jedne od najrazvijenijih afričkih zemalja, Kazablanka slovi kao najveći i najraznovrsniji, a zbog nezaboravnog istoimenog filma sa Ingrid Bergman i Hemfrijem Bogartom i kao najromantičniji marokanski grad, Fes je viševekovni verski i kulturni centar istočnih muslimana, dok je Tanger darovan dvema korisnim karakteristikama: ima reprezentativnu, u Sredozemlju „najistočniju“ plažu dugu tri kilometra i u celom svetu veoma popularnu luku.

Sva ova poveća urbana staništa - a ima ih još - padaju na pamet kada se spominje kraljevina Maroko. I sva su podjednako nezaobilazna u inostranom turizmu, s tim što je poslednji u našem redosledu najizazovniji za poslovne ljude, uz to na oko i po duhu najevropskiji. Ukratko, mnogo rečica „naj“ daje Tangeru poseban značaj i možda pravo na još jedan superlativ: najposećenije mesto u ovoj lepoj i privlačnoj zemlji.

Lepo, zar ne, ali na stranu „moderan izgled i izuzetna marina“, kako je klasifikovan na jednom svetskom kongresu o pomorskom transportu: Tanger počinje s legendom bez koje, rekosmo ovde više puta, nema pravog turizma. A legenda počinje sa osnivačem grada, to jest sa grčkim divom Antejem, sinom Neptuna, boga voda.

Odmah po osnivanju, najbrži behu Feničani i Kartaginjani koji su na istočnoj obali Mediterana, nedaleko od Gibraltarskog moreuza gde leži Tanger osnovali koloniju pod imenom Tinžis. Ova kolonija brzo je ekonomski i kulturno procvetala i kasnije postala prestonica romanske pokrajine Mauritanije.

Ipak, mira ovde nije bilo. Poznato je da je istorija ljudskog roda od prvih svojih koraka stalno praćena ratovima, pa je prirodno da se to odnosi i na ovu provinciju koju su osvajala razna plemena, arapska pre svega, i to pod komandom iskusnih, tada slavnih vojskovođa. Jedan od njih postavio je za šefa Tinžisa jednog Berbera, znači domoroca, a ovaj se kasnije pokazao kao uspešan komandant u borbama u Španiji. Njegovo ime Taruk Jbel ostalo je urezano u jednoj steni u Gibraltaru sve do danas.

Što se Tangera dalje tiče, u njemu su se smenjivala mnoga plemena, da bi ga Portugalci čak dvaput osvajali, gubili i opet osvojili. U 17. stoleću dobio je poseban značaj: bio je miraz jedne portugalske princeze koja se udala za engleskog kralja Čarlsa II.

Suprotno očekivanjima, Tanger nije dugo ostao engleski - predat je jednom arapskom plemenu, dakle vratio se u stare ruke. Početkom 20. veka stekao je internacionalni status što je, kao velika čast, dovelo do izvanrednog ugleda, ali i do progresa. Tek 1956. prisajedinjen je kraljevini Maroko.

Burna istorija s kojom - bar tako nam ovde rekoše - đaci u školi imaju velike muke, jer teško mogu da je nauče, no koja je imala i dobre uticaje - svaki novi vladar želeo je da se graditeljstvom u njemu proslavi. I vremenom je ovaj marokanski grad u nekim delovima dobio evropsku fizionomiju koja se harmonično dopunjava sa istočnjačkim obeležjima. Zbog te mešavine i sklada, a i zbog šarma prema kojem nijedan posetilac ne može da ostane ravnodušan, danas je to jedan od najlepših gradova u arapskom svetu, uopšte.

 

[crvendac_011]

2. jun 2007.

Maroko

Od Sredozemnog mora do vrelog peska Sahare preko Visokog, Srednjeg i Anti Atlasa pa sve do Atlantskog okeana prostire se Maroko. Crvena zemlja iz koje se crpi beskrajna energija. Zemlja pomorandži, misterioznih devojaka, 3500km morske obale, dete Sahare.

Piše Marina Ilijević
Izvor: B92

Čim prohodate po ovoj zemlji zaljubićete se u njene fascinantne mirise, u tradiciju, u boje i ljude koji će trčati za vama i nuditi vam da kupite apsolutno sve. Cenkanje uvek dolazi u obzir. Provela sam mesec i po dana tamo, proputovala sam i videla mnogo, doživela mnogo, živela sa Arapima, Berberima, Tuarezima, Beduinima, ... Kupala se u Sredozemnom moru i u Atlantskom okeanu u istom danu, jahala kamile u pustinji, spavala na vrelom pesku pod zvezdanim pustinjskim nebom, bila sam na dnu najdubljeg kanjona i na vrhu najviše planine u Maroku, vratila se kroz vreme u medini Fesa, nosila tradicionalne Marokanske haljine, oblačila duge rukave na +35 stepeni iz poštovanja prema Berberima, videla sam prošlost, sadašnjost i budućnost u jednom danu...

Rabat
Živela sam i radila u Rabatu mesec dana kao volonter. Rabat je lep, čist i nalickan grad u kome živi kraljevska porodica i koji je centar svega što se dešava u državi. Jedino je sve što se dešava u ekonomskom smislu prebačeno u Kazablanku. Mirna medina gde vas niko ne vuče za rukav da kupite nešto, prelep pogled na Sale iz gradske tvrđave koja je na samoj obali Atlantskog okeana. Kad pogledate na drugu stranu videćete jednu od većih džamija i tik uz nju veliki svetionik koji noću baca svoje velike zrake prema pučini. Tu je i Chellah, staro Rimsko utvrđenje koje su preuzeli Arapi došavši na vlast davnih dana, tako da u tim ruševinama možete pronaći stare rimske stubove tik uz porušenu džamiju na čijem vrhu žive rode. Ceo park Chellaha u rano proleće podseća na Hičkokov film Ptice, pošto je mesto krcato rodama.

Kazablanka
Kazablanka, najprljavije mesto u Maroku. Ogromna luka, gužva u gradu, na svakom koraku vas vuku za rukav sa onim poznatim arapsko-engleskim akcentom «Where are you from?» «What is your name?» i slična pitanja. Naravno uz ono klasično dobacivanje «ti si najlepša devojka koju sam u životu video». Ako jako dobro to ignorišete provešćete lepe trenutke u ovom gradu. Zalazak Sunca u Atlantski okean je nešto što treba videti tik pored džamije Hasana Drugog koja se smatra trećom po veličini na svetu. Džamija može da primi 25000 vernika a na platou ispred nje može da se moli još 80000 vernika. Ako ne ignorišete dobacivanja provešćete dan u obilasku sa nekim zgodnim mladićem koji će na kraju pokušati da vas nagovori da se udate za njega ili bar da promenite veru!

Fes
Kada uđete u medinu (stari grad) Fesa imaćete utisak da ste se vratili 200 godina u prošlost. Uske uličice, prodavci u tradicionalnim nošnjama, žena koja hoda 4 koraka iza muža, muzeji sakriveni u prolazima, stare palate sa ogromnim baštama... Svuda putokazi, ali nemate pojma kako je lako izgubiti se. Fes ima najveću medinu u celom Maroku. Za tren oka ćete se naći u nekoj prodavnici tepiha gde će vam ponuditi sve i svašta pošto su ubeđeni da ste baš vi kupac. Na kraju ćete dobiti tradicionalni čaj od mente i ponudu da probate marokanski hašiš. Kako to odbiti? Tradicionalni zvuci marokanske muzike na platou ispred Bobžulea, najveće kapije medine, odvešće vas negde gde nikada niste bili.

Volubilis
Odmah pored Meknesa koji je rodno mesto Moluay Ismaila, jednog okrutnog vladara iz davne Arapske istorije, nalaze se ostaci rimskog grada Volubilisa, jedno od najvećih arheoloških iskopina iz tog perioda. Inače u Maroku postoji više od 40 arheoloških nalazišta. U Meknesu, u njegovom mauzoleju leže ostaci Moulay Ismaila (Moulay na arapskom znači vladar) gde ne sme da kroči noga neislamskog naroda kao i u većini džamija u celom Maroku. Tu su stare islamske škole, Medrese i predivan pogled na ceo grad sa krova jednog restorana.

Tanžir
Tanžir uveče oko 9 sati na šetalištu pored Atlantika podsetio me je na sve crnogorske primorske gradove i letnju gužvu. Nikako se ne može proći od svih tih ljudi koji su se načičkali tu da prošetaju i vide šta se dešava. Ako dođete u Tanžir i ne probate morske plodove kao da niste ni bili tu. Ogromna porcija škampa, školjki, ribe i lignji košta nepunih 3 eura, a ako sve to ponesete sa sobom i uz vatru na plaži i tradicionalnu marokansku muziku koju proizvode samo ruke ljudi oko vas, doživljaj će biti mnogo upečatljiviji. I naravno u istom danu se možete kupati i na mediteranskoj i na atlantskoj obali, zavisi kakve talase volite!

Marakeš
Marakeš, čuveni trg Đemna El Fna na kojem možete uživati u svemu. Od jeftinog sveže ceđenog soka od pomorandži koji košta samo 20 dinara po čaši do marokanske tradicionalne muzike koju, ako se lepo nasmejete i tutnete im 5 do 10 dirhama (pola eura, euro), sviraće samo za vas, a ako zaigrate neko će vas zaprositi. Tu su oni svirači sa zmijama koje sam viđala samo u crtanom filmu, žene koje će vam za jako mnogo para nacrtati prelepe tetovaže od kane. Ako ih stvarno želite moraćete jako da se cenkate i dobićete pravu cenu a to je 2 do 3 eura. Proricanje sudbine je isto jako zanimljiva stvar, ali takođe veoma skupa. Tu su restorančići gde za vrlo malo para možete pojesti sve što tradicionalna marokanska kuhinja nudi, od kuss-kussa, kojim se ja nisam baš previše oduševila, do morske hrane. U stvari, u Marakešu ima toliko zanimljivih stvari da se vidi i ne može se sve obići za 3 dana koliko sam ja bila tamo. Marakeš je ekstremno skup zbog mnogobrojnih Evropljana koji tu dolaze da uživaju u čarima noćnog života Maroka. Samo ulaz u diskoteku je 10 eura. Za neki moj studentski standard to je bilo previše. Umesto toga uživala sam cenkajući se oko raznih stvari, lutajući po medini i starim palatama, mnogobrojnim parkovima i malim hotelčićima - riadima.

Essaouira
Gradić na samom Atlantskom okeanu, grad vetra, windsurfinga i filmske istorije. Tu, na dokovima luke u Essaouiri, Orson Vels je snimio jednu dirljivu scenu iz „Otela“. Nažalost ovde se ne može uživati u predivnom afričkom Suncu pošto vetar duva non stop pa će oni koji budu došli da se sunčaju samo biti zatrpani peskom, kao što sam ja bila. Prepuna medina začina, raznih sitnica, marama, haljina... samo se u Essaouiri svuda širi miris sveže ribe koju u svakom trenutku možete kupiti na dokovima. Ima dosta turista, ali plaža je toliko dugačka i ogromna da metrima unaokolo oko vas neće biti nikoga. Možete uživati u miru i tišini i predivnoj vodi Atlantika gde vam se samo 4 km dalje od obale smeši jedno ostrvo na kojem, ako imate sreće, možete videti ružičaste pelikane.

Sahara
Večna misterija. Pesak boje zlata i krvi... Dok kamile lagano upadaju u meki pesak gledam kako se karavan kreće u nepoznato. Klackanje na kamili je veoma neudobno ali samo iščekivanje nove noći tera vas da izdržite sve. Noć uz svetlost uljanih lampi, tradicionalna Berberska večera i zvuci bubnja. Magični pokreti ruku koji proizvode taj neverovatan ton prosto vas teraju da igrate... Noć, prepuna zvezda, uvlačim se u vreću za spavanje i sanjarim pod otvorenim nebom, negde na nekoj peščanoj dini nedaleko od kampa. Bude me prvi zraci Sunca koji pretvaraju noćnu braon boju peska u onu istu boju zlata i krvi. Karavan kreće nazad...

I onda kad jednog dana sednete u avion i krenete nazad za Beograd kažete sebi kako se nikada nećete vratiti u tu zemlju kontradiktornosti, beskrajnog crvenila zemlje gde nigde nema zelenila, gde vetar donosi pesak iz Sahare i vrtloži ga do neba, gde na 50 stepeni Celzijusa vi se osećate kao da je savršenih 23 stepena... i onda kroz par dana počinje sve to da vam nedostaje...

Afrika vuče ka sebi... neka voodoo magija.

 

[crvendac_011]

Web vodič:Maroko (1.deo)

16. avgust 2005.

Web vodič:Maroko (1.deo)

Ove nedelje u web vodiču predstavljamo Maroko, jednu od najatraktivnijih destinacija Magreba. Od ove sezone, Maroko je bolje zastupljen u ponudi domaćih turističkih agencija pa je samim tim i povećano interesovanje naših turista. Skraćeni vodič za putovanje sastavili su saradnici Lonely Planeta, a politički profil zemlje i hronologiju ključnih događaja istraživači BBC-ja. Priredio Uroš Veličković.

Izvor - Lonely Planet

Tanger, Kazablanka, Marakeš... samo pominjanje ovih mesta širi nozdrve i miriše na egzotiku, i obara s nogu čak i one koji su obišli pola sveta. Maroko je do detalja mitologizovan i to iz dobrog razloga. Jedni su oduševljeni sveprisutnom istorijom ove zemlje i nesvakidašnjom umetnošću, dok drugi žale za starim vremenima i nestankom 'pravog' Maroka. Istina je negde između.

Maroko je idealna startna pozicija za putovanje po Africi. Do njega je lako doći brodom preko Gibraltarskog moreuza, i on će vas dočekati uzavreo, ali istovremeno prijateljski nastrojen i stimulativan. Otvoreni bazari kojih ima po čitavoj zemlji nakrcani su tepisima, proizvodima od drveta, nakitom i kožom za koju se priča da najmekša u svetu.

Obala Maroka je isturena donja usna Mediteranskog mora, a ova muslimanska zemlja je tako bogata mističnošću da se čini da lebdi kao leteći ćilim negde između mita i stvarnosti.

Upozorenje

Putnicima se savetuje da izbegavaju politička okupljanja i demonstracije. Ako nameravate da putujete po spornoj teritoriji Zapadna Sahara, imajte u vidu da u toj oblasti već duže vreme vlada politička nestabilnost i da je prilično nebezbedno. Mnoga područja u Zapadnoj Sahari su minirana, a mogući su i sukobi između Fronta Polisario i marokanskih vlasti.

Opšti podaci

Puno ime države: Kraljevina Maroko

Površina: 446,550 km2

Broj stanovnika: 31 milion

Glavni grad: Rabat

Stanovništvo: 55% Arapi, 44% Berberi, 0.7% stranci

Jezici: francuski, španski; kastiljanski, engleski, arapski

Religije: 98% Muslimani, 1% Hrišćani, 1% Jevreji

Očekivana dužina života: 67 godina (muškarci), 70 godina (žene) (UN)

Vlada: ustavna monarhija

Šef države: Kralj Mohammed VI

Šef vlade: Premijer Driss Jettou

GDP: US$128 milijardi

GDP per capita: US$4,000

Godišnja stopa rasta : 6.8%

Inflacija: 3.6%

Glavne privredne grane: rudarstvo, proizvodi od kože, tekstil, turizam

Glavni trgovinski partneri: EU, SAD, Japan, Saudijska Arabija, Brazil

Vremenska zona: GMT/UTC 0

Pozivni broj: 212

Struja: 220V, 50Hz

Vize

U Maroko svi stranci ulaze isključivo s pasošem. Građanima Srbije i Crne Gore potrebna je viza, kao i građanima velikog broja ostalih zemalja. Građanima Velike Britanije, EU, SAD, Australije i Novog Zelanda nije potrebna viza.

Zdravstveni rizici

Visinska bolest nastupa zbog nedostatka kiseonika na velikoj nadmorskoj visini (iznad 2500m) i manje ili više nepovoljno utiče na većinu ljudi. Do visinske bolesti dolazi jer se mišići i mozak snabdevaju manjom količinom kiseonika što opterećuje srce i pluća. Simptomi Akutne visinske bolesti (AMS) obično nastaju u roku od 24 sata, ali dešava se da nastupe čak i posle tri nedelje. Blagi simptomi su glavobolja, učmalost, vrtoglavica, loš san i nedostatak apetita.

AMS ponekad može da nastupi bez upozorenja, što je teža varijanta i tada može da bude fatalan. Ozbiljni simptomi su otežano disanje, suv i iritirajući kašalj (koji može da se pretvori u ružičasti šlajm), teška glavobolja, poremećaj koordinacije pokreta i ravnoteže, konfuzija, iracionalno ponašanje, povraćanje, vrtoglavica i nesvestica. Ne postoje striktna pravila koja visina je opasna: dešava se da je AMS fatalan već na 3000m, ali uobičajena opasna visina je od 3500m do 4500m. Kod blagih simptoma se preporučuje odmaranje na istoj nadmorskoj visini do oporavka, što obično traje dan dva. Paracetamol i aspirin mogu da pomognu kod glavobolje. Ipak, ako se simptomi nastave ili pogoršaju potrebno je spustiti se na nižu visinu; ponekad je dovoljno otići samo 500 metara niže. Nikada ne uzimajte bilo kakve lekove da izbegli spuštanje na nižu visinu ili da biste nastavili penjanje na višu. Diamox (acetazolamide) smanjuje glavobolju kod AMS i pomaže da se telo aklimatizuje na nedostatak kiseonika. Kupuje se jedino na lekarski recept, a ako ste alergični na sulfonamide vrlo je moguće da ćete biti alergični i na Diamox.

Iscrpljenost od vrućine nastupa nakon obilnog znojenja i gubitka tečnosti uz neadekvatno nadomešćivanje tečnosti i soli. Naročito se često dešava putnicima koji u vrelim područjima pre potpune aklimatizacije preduzimaju zamarajuće aktivnosti na koje nisu navikli. Simptomi su glavobolja, vrtoglavica i umor. Kada osetite žeđ, dehidracija je već nastupila – trudite se da pijete vode u većim količinama, tako da vam urin postane blede boje, tuširajte se prohladnom vodom i uključite ventilator. Nadomestite gubitak soli supama i čorbama, a u hranu dodajte više soli nego što ste navikli.

Toplotni udar je mnogo ozbiljniji i on nastupa kada telesni mehanizmi za regulisanje toplote prestanu da funkcionišu. Povećanje temperature tela dovodi do prestanka znojenja, do iracionalnog i hiperaktivnog ponašanja i na kraju do gubitka svesti i smrti. Idealan tretman je prskanje tela hladnom vodom i hlađenje ventilatorom, a često je neophodna i infuzija.

Ujedi insekata – Komarac ne mora da bude zaražen malarijom ali njegov ujed u svakom slučaju izaziva iritiranost kože. Koristite sredstva za odbijanje insekata koja se baziraju na DEET kako biste sprečili ujede. Osim toga, komarci mogu da prenose i tropsku groznicu. Pčele i ose su ozbiljan problem samo ako imate tešku alergiju (anaphylaxis), i u tom slučaju sa sobom uvek nosite inekciju adrenalina. Peščane muve su česte na mediteranskim plažama. One obično izazivaju samo dosadan svrab, ali mogu da budu prenosioci retkog oboljenja kože pod nazivom kožna lajšmanijaza. Koristite neko od sredstava za odbijanje insekata na bazi DEET. Škorpije su česte u zemljama sa suvom klimom. Njihov ujed je veoma bolan, ali retko smrtonosan. Stenice su česte u hostelima i jeftinim hotelima, i njihov ujed žestoko svrbi. Pošpricajte dušek na kome ćete spavati odgovarajućim insekticidom i nećete imati problema. I šuga je česta u jeftinom smeštaju. Ove sićušne grinje žive na koži, naročito između prstiju, i izazivaju jak svrab. Lako se eliminišu losionom koji se kupuje u apotekama.

Ujed zmije – Izbegavajte da se šetate bosonogi i da gurate ruke u rupe i pukotine. U maltene polovini slučajeva, zmija otrovnica ne ubrizga otrov prilikom ujeda. Ako vas ujede zmija, nemojte da paničite, imobilišite ujedeni ud šinom i čvrsto ga obmotajte zavojem. Nemojte podvezivati, nemojte seći ranu niti isisavati ujed. Što pre potražite lekarsku pomoć.

Difterija se prenosi bliskim respiratornim kontaktom i izaziva visoku temperaturu i jak bol u grlu. Vakcinisanje se preporučuje osobama koje znaju da će biti u bliskom kontaktu sa lokalnim stanovništvom u zaraženim područjima. Vakcina se daje samostalno ili zajedno sa tetanusom, i traje 10 godina.

Lajšmanijaza- Prenosi se ujedom zaražene inficirane peščane muve, i može da izazove oteklinu na koži ili čir. Lajšmanijaza ponekad može da se pretvori u ozbiljnu, po život opasnu visoku temperaturu koju obično prati anemija i gubitak težine. Zaraženi psi takođe su prenosioci ove infekcije.

Hepatitis A se prenosi putem kontaminirane hrane (naročito preko školjki) i vode. On prouzrokuje žuticu, i mada je ona retko fatalna, može da prouzrokuje dugotrajnu učmalost i prolongiran oporavak. Simptomi su tamna mokraća, žutenje beonjača, povišenu temperaturu i bol u stomaku. Vakcina protiv Hepatitisa A (Avaxim, VAQTA, Havrix) daje se u obliku inekcije: pojedinačna doza predstavlja zaštitu tokom sledećih godinu dana, dok revakcina 12 meseci kasnije predstavlja zaštitu za sledećih 10 godina. Vakcina protiv Hepatitisa A i tifusne groznice može se dati u obliku pojedinačne doze (hepatyrix ili viatim).

Hepatitis B se prenosi preko zaražene krvi, igle i seksualnim kontaktom. Uzrokuje žuticu i oštećenje jetre. Vakcinacija je rutinska i preporučuje se svim putnicima. Vakcina se daje samostalno ili zajedno sa vakcinom protiv Hepatitisa A i pruža zaštitu najmanje za sledećih pet godina.

HIV/AIDS - HIV se prenosi preko zaražene krvi, seksualnim odnosom sa zaraženim partnerom i sa zaražene majke na njeno novorođeno dete. Može se preneti i zaraženim lekarskim i zubarskim instrumentima, akupunkturom, pirsingom, kao i zajedničkim korišćenjem intravenoznih igala.

Besnilo – Prenosi se ujedom zaražene životinje i smrtonosno je. Vakcinišite se ukoliko planirate da budete u bliskom kontaktu sa životinjama, ili da putujete u udaljena područja gde vam eventualna vakcina koja se daje posle ujeda neće biti dostupna u roku od 24 sata. Tri vakcine pokrivaju period od mesec dana. Ako se niste vakcinisali, neophodna je serija od pet vakcina u roku od 24 sata od ujeda. Vakcina vas ne čini imunim, samo vam daje više vremena da potražite adekvatnu medicinsku pomoć.

Tuberkuloza – Tuberkuloza (TB) se prenosi preko bliskog respiratornog kontakta, a ponekad i preko zaraženog mleka i mlečnih proizvoda. BCG vakcina se preporučuje svima onima koji planiraju blizak kontakt sa lokalnim stanovništvom. Još je važnija za one koji u zaražena područja odlaze u posetu rodbini, planiraju duži boravak ili angažman kao nastavnici i medicinski radnici. Dešava se da TB uopšte nema simptome, ali najčešće se javlja uz kašalj, gubitak težine ili povišenu temperaturu nekoliko meseci pa čak i godina nakon prenosa TB. Rentgen je najbolji način da utvrdite da li imate TB. BCG predstavlja umeren oblik zaštite od TB. Na mestu inekcije ostaje trajan ožiljak, i često se daje samo u specijalizovanim klinikama za plućne bolesti. S obzirom da je to živa vakcina, ne daje se trudnicama i osobama sa smanjenim imunitetom. Postoje zemlje u kojima BCG vakcina nije dostupna.

Tifusna groznica - Ova bolest prenosi se preko hrane ili vode zaražene inficiranim ljudskim izmetom. Prvi simptomi su najčešće povišena temperatura ili ružičasti osip u predelu stomaka. Moguća je i sepsa (trovanje krvi). Vakcina protiv tifusne groznice (typhim Vi, typherix) pružiće vam zaštitu za sledeće tri godine. U pojedinim zemljama dostupna je oralna vakcina Vivotif.

Tifus - Vakcinacija od žute groznice nije neophodna za put u Maroko. Međutim, komarci koji prenose žutu groznicu ponekad se pojavljuju u pojedinim delovima Bliskog istoka i Afrike. Konsultujte lekara neposredno pred put da li treba da se vakcinišete. Osim toga, svako ko putuje iz područja gde je žuta groznica endemska mora da ima potvrdu o vakcinaciji koja je izvršena pre odlaska u zaraženo područje. To u principu znači da ćete potvrdu morati da pokažete ukoliko direktno dolazite iz zaražene zemlje ili ukoliko ste u njoj bili u prethodnih 10 dana. Ipak, da biste izbegli neprijatnosti preporučujemo vam da nosite sertifikat sa sobom najmanje mesec dana od boravka u zaraženoj sredini. Listu zemalja u kojoj vlada žuta groznica možete pogledati na web sajtu Svetske zdravstvene organizacije (www.who.int/wer/). Ukoliko nemate potrebnu potvrdu, postoji mogućnost da budete vakcinisani i zadržani do 10 dana u izolaciji u mestu dolaska, pa čak i da budete deportovani. Vakcina protiv žute groznice daje se u specijalizovanim klinikama i traje 10 godina. To je živa vakcina i ne daje se putnicima sa smanjenim imunitetom i trudnicama.

Kada otići

Na obali je vreme manje više prijatno tokom cele godine, mada na severu ume da bude hladno i vlažno. U nižim krajevima popularni su hladniji meseci, od oktobra do aprila. U to doba godine je prijatno toplo ali ponekad i vruće (oko 30°C) tokom dana i prohladno pa čak i hladno (oko 15°C) noću. Zime umeju da budu prilično hladne na planinama tako da ponesite toplu garderobu. Skijaška sezona traje od decembra do marta.

Događaji

Tokom meseca maja, u vreme praznika Sidi Mohammed Ma al-Ainin, možete videti "plave ljude", kako popularno zovu saharske nomade koji pripadaju raznim plemenima Tuarega. Prilikom ovog vašara možete videti njihove autentične folklorne plesove i kupiti prave suvenire. Nacionalni festival folklora u Marrakeshu je desetodnevni turistički događaj koji je poznat po muzici, plesu i drugim vrstama popularne zabave iz čitavog Maroka. U oktobru, Erfoud, mali grad na severu Maroka domaćin je festivala posvećenoj pravom pustinjskom voću - urmi. Dan nezavisnosti slavi se 18. novembra i jedan je od ukupno pet svetovnih praznika u Maroku.

Cene i troškovi

Valuta: marokanski dirham (1 MAD je 0,09 E, ili obrnuto 11 marokanskih drihama približno iznosi 1 euro)

Snek s nogu: DH25-45

Ručak u restoranu: DH45-100

Skuplji restoran: DH100-250

Deluxe: DH250-550

Smeštaj

Youth Hosteli i jeftiniji hoteli: DH30-130

Hoteli srednje klase: DH130-600

Visoka kategorija: DH600-1800

Deluxe: DH1800+

Računajte na oko US$60-120 dnevno ukoliko nameravate da putujte komforno. Ako ste spremni da kampujete ili odsedate u hostelima preživećete i sa US$35-40 dnevno. Putovanje po zemlji je relativno jeftino i postoje različiti oblici transporta, od kojih je najjeftiniji (i najzahvalniji) bicikl.

U principu svuda ima banaka gde možete da unovčite travellers čekove i podignete keš kreditnim karticama, i to ćete obaviti brzo i lako s obzirom da je kurs u svim bankama manje više sličan. Najbolja banka za sve transakcije je Banque Marocaine du Commerce Extérieur (BMCE). Podizanje keša kreditnim karticama na bankomatima naplaćuje se oko 1.5%.

Običaj je da se u boljim restoranima ostavi bakšiš od 10 do 15% od ukupne sume. Dirham ili dva je dovoljno ostaviti u skromnijim restoranima i kafićima. Postoji čitav niz usluga koje možete dobiti za dirham ili dva, mada mnoge od njih vam ili neće biti potrebne ili ih čak nećete ni primetiti. Imajte u vidu da od bakšiša živi većina portira, vodiča, likova koji vas vuku za rukav da vam prodaju autobusku kartu u bilo kom pravcu (što je naročito dosadna sorta, endemska pojava u Tangeru). S druge strane, agresivno nasrtanje nemojte čašćavati.

Atrakcije

Rabat

Rabat je četvrti od imperijalnih gradova, i čudan miks duge istorije i vrlo moderne sadašnjosti. U 12. veku tadašnji sultan je koristio kasbah (citadelu) kao bazu za svoje kampanje protiv Španaca. Upravo su tada izgrađene najznačajnije građevine u ovom gradu.

Rabat je istovremeno bio sklonište za Muslimane proterane iz Španije početkom 17. veka, a prestonica je tek od francuske okupacije. Atmosfera je u jednakoj meri i islamska i evropska.

Kazablanka

Oni koji očekuju da iza svakog ćoška vide savremenog Humphrey Bogarta ostaće razočarani. Najveći marokanski grad i industrijski centar je danas ogromna metropola u kojoj tradicionalne marokanske burnuse (ogrtači) deluju deplasirano među kravatama i fensi naočarima za sunce.

Ovaj lučki grad lagano je posrtao dok Francuzi nisu odlučili da ga srede izgradnjom širokih bulevara, javnih parkova i impozantnih Mauresque (mavarskih) građevinama. Vredi pogledati medinu (stari deo grada), a Džamija Hassana II je jedna od najvećih u svetu.

Fès

Najstariji od imperijalnih gradova, Fès je, mnogi tvrde, simbol i srce Maroka. Lavirinti uličica i prošli sjaj čine ga još intrigantnijim. Medina Fès el-Bali (Stari Fès) je jedan od najvećih živih srednjevekovnih gradova u svetu, a njegove kapije i zidine su čudesne.

Za razliku od mnogih gradova opasanih zidinama, Stari Fès se nije proširio preko zidina grada. Umesto toga, grad se proširio ka jugozapadu, prema brdima u obliku luka koji se prostire od severne do južne strane grada. U starom gradu se nalazi i Medersa Bou Inania, teološko učilište sagrađeno 1350.

Marakeš

Jedan od najznačajnijih kulturnih centara u Maroku, Marakeš je nekadašnja prestonica, živopisan grad poznat po bazarima i festivalima. Krenite njegovim krivudavim arterijama do srca grada – la Place Djemaa el-Fna – ogromnog trga u sred medine. Sledite svoj njuh i stići ćete do tezgi sa hranom i začinima, a voda će vam odmah poći na usta.

Obavezno posetite Djemaa el-Fna i sukove. Ako cimanje po gradu nije ideal vašeg odmora, pozabavite se sjajnom arhitekturom, muzejima, palatama i grobnicama. Na kraju dana, opustite svoje umorno telo u jednom od vrelih i zaparenih hammana.

Tanger

Tanger je s jedne strane neodoljiv grad odakle turisti najčešće počinju obilazak Maroka, ali i etalon gradske vreve. Nalazi se blizu Španije na krajnjem severu Maroka i njegov internacionalni okus oseća se na svakom koraku.

Najzanimljiviji deo grada je centralni deo, Petit Socco. Nekada kada je Tanger bio neutralna međunarodna zona, opušten način života bio je njegov glavni adut, mada se ni dan danas nije mnogo toga promenilo. Obavezno obiđite kasbah, arapski kvart.

Po neutabanim stazama

Esauira

Ovaj grad na obali mora najpopularniji među ljudima koji samostalno putuju, i vrlo retko ćete tamo videti paket aranžmane. Ali kako stvari stoje, to neće trajati zauvek. Essaouira ima predivnu plažu koja se prostire kilometrima ka jugu.

Oni koji su siti jurnjave po velikim gradovima i obilazaka svake pojedine turističke atrakcije, sa zadovoljstvom će shvatiti da se atmosfera ovog gada može definisati jednom rečju: opušteno. Utvrđenje ovog grada je mešavina portugalske, francuske i berberske vojne arhitekture, a njihova masivnost samo pridodaje mističnosti ovog grada.

Tafraut

Ovaj ne tako spektakularni gradić negde na polovini marokanske atlantske obale dobra je baza za hajking po obližnjim brdima i berberskim selima. Čekirajte čudan niz stena na samom izlazu iz grada koje je ekscentrično oslikao jan belgijski umetnik.

Kanjon Todra

U blizini grada Tinerhir na Visokom Atlasu, na kraju bujne doline prepune palmi i zaseoka, uklesan između stenovitih planina, nalazi jedan od najlepših prizora u Maroku. Klanac Todra je visok nekih 300m ali je samo 10m širok u svom najužem delu, s rekom koja teče po dnu.

Iako je glavni deo klanca moguće obići za samo pola dana, bolje ćete se provesti ako nastavite dalje uz klisuru ka Tinerhiru. Tu su brojne kasbahe a lokalci su vrlo gostoljubivi.

Volubilis

Volubilis je mesto gde se nalaze najveće i najbolje očuvane rimske ruševine u Maroku. Potiču još iz 2. i 3. veka, mada nova iskopavanja pokazuju da su to mesto još ranije naseljavali trgovci iz Kartagine. Gotovo ništa nije obeleženo tako da se nećete pokajati ako uzmete vodiča. Možete i da prenoćite u hotelu ili kampu koji se nalaze nadomak samih ruševina.

Kultura

Maroko je uspeo da razvije kompleksnu mešavinu umetničkih tradicija, kao i impresivne proizvode od kože, nakit, i čuvene tepihe.

Muzika je pod snažnim uticajem Klasične marokanske muzike, stila koji je nastao u muslimanskoj Španiji. Savremena muzika je mešavina afričkih i francuskih uticaja, kao i popa i rocka.

Kako je Maroko muslimanka zemlja, u poređenju sa većinom drugih afričkih nacija ples nije mnogo prisutan u društvenom životu (u teoriji, boogie nije bogom dan za muslimanske žene).

Okruženje

Maroko ima spektakularno raznoliko okruženje, kombinaciju peska, mora i snega o kojoj Club Med može samo da sanja. Južna obala se prostire do ivice Zapadne Sahare, dok veliki deo marokanskog stanovništva živi na obodima često snegovitih planina Atlas. Te planine su istovremeno dobra tampon zona ka opasno razularenom susedu, Alžiru.

Između planina i marokanske atlantske obale nalaze se visoravni i plodne i dobro navodnjene doline. Na krajnjem jugu, na obodu Anti Atlasa, kanjoni, kao i reke koje kroz njih teku, lagano se gube u nepregledan pesak Sahare.

Kako stići

U Kazablanki, Tangeru, Agadiru i Marakešu postoje međunarodni aerodromi, tako da je Maroko dobro povezan sa Evropom, Afrikom i Bliskim Istokom. Jednostavno je stići i sopstvenim prevozom s obzirom da redovni feriboti povezuju Alhesiras u Španiji i marokanski Tanger, kao i špansku enklavu Seuta.

Kopnena granica između Maroka i Alžira je zatvorena 1994. i čini se da će tako i ostati barem još neko vreme. Iako su se stvari smirile u Zapadnoj Sahari nakon posredovanja UN u prekidu vatre 1991, prelazak granice u Mauritaniju nije baš jednostavan (mada postaje sve lakši). Uprkos tome, stotine avanturističkih duša u džipovima i na motorima čini to svake godine. Vrlo je moguće da će ubrzo biti organizovan i neki oblik javnog transporta. Put do Mauritanije ide od Dakhle duž obale nekih 367 km do Nouâdhiboua na granici, a zatim dalje obalom do prestonice Mauritanije Nouakchott.

Kako putovati po Maroku

Ako ste u stisci s vremenom, a obilujete kešom, uzmite avion za sve veće distance unutar zemlje. Odlična varijatna je i voz s obzirom da Marokanski Office National des Chemins de Fer (ONCF) ima jednu od najmodernijih železnica u Africi kojom su povezani svi važniji centri. Vozovi su u principu udobni, brzi i bolja opcija od autobusa – ako ništa drugo onda zato što gotovo svaka noćna kompozicija ima spavaća kola ili kušet. Pruga ide duboko na jug zemlje, čak do Marakeša. Ali ako propustite voz, bus će biti sasvim dobra alternativa, jer su gotovo sva mesta povezana autobusima koji su prilično efikasni. Još jedna varijatna je linijski taksi. To su najčešće vremešni Mercedesi koji klize autoputevima i u ogromnom broju čekaju mušterije kod autobuskih stanica. Linijski taksi su ozbiljna karika sistema javnog transporta u Maroku, a princip je sledeći – sednete u jedan taksi i odvezete se do prvog susednog grada, zatim u sledeći taksi i tako do konačne destinacije. Cene su fiksirane, i nešto su više od cene autobuskih karata. Rent-a-car nije jeftin u Maroku, ali je u manjim agencijama moguće cenjkanje. Benzin i dizel su dostupni manje više svuda. Imajte u vidu da na marokanskim putevima policije ima na svakom koraku.

U većim gradovima postoji gradski autobuski saobraćaj. Minijaturni taksi su uobičajeni u većini gradova i manjih mesta, i prevoze maksimum tri putnika.

 

[crvendac_011]

Web vodič: Maroko (2.deo)

18. avgust 2005.

Web vodič: Maroko (2.deo)

U drugom nastavku web vodiča kroz Maroko, upoznajemo vas sa političkim profilom ove države koji je objavio BBC. Prevod Uroš Veličković.

Kraljevina Maroko je najsevernija država u grupi severno afričkih zemalja pod imenom Magreb. Strateški situiran i na atlantskoj i na mediteranskoj obali, uz planinske vence u unutrašnjosti, Maroko je vekovima bio nezavisna država koja je uspela da razvije bogatu mešavinu kulture Arapa, Berbera, Evropljana i Afrikanaca. Maroko je bio pod protektoratom Francuske od 1912. do 1956, kada je Sultan Mohammed postao kralj.

Njega je 1961. nasledio sin Hassan II koji je na vlasti bio 38 godina. On je odigrao značajnu ulogu u traganju za mirom na Bliskom istoku, pre svega imajući u vidu veliki broj Izraelaca marokanskog porekla. S druge strane, organizacije za zaštitu ljudskih prava kritikovale su ga zbog gušenja opozicije u sopstvenoj zemlji. Posle njegove smrti 1999, nasledio ga je sin Mohammed VI. On je stekao reputaciju reformatora koji se zalaže za uspostavljanje ustavne monarhije.

Maroko je zainteresovan da članstvo u Evropskoj uniji, s kojom ima najjače trgovinske veze, ali ta ideja u samoj Evropi ne nailazi na entuzijazam. Okupacija Zapadne Sahare koja se nalazi južno od Maroka još uvek je nerešen problem, i trenutno se čeka referendum o samoopredeljenju. Na severu je 2002. Maroko ušao u sukob sa Španijom oko sićušnog ostrva Perehil, a nakon toga je ponovo potegnuto pitanje suvereniteta nad Meliljom i Seutom, dve male enklave na marokanskoj mediteranskoj obali koje su već vekovima pod španskom upravom.

Maroko je dobio status Vašingtonovog saveznika iako nije član Nato, a Amerika je pozdravila podršku Maroka u njenom ratu protiv terorizma. Nakon samoubilačkog bombaškog napada u Kazablanki 2003, Maroko je započeo obračun sa islamskim fundamentalistima.

Pokojni Kralj Hassan II je svog sina, kako je imao običaj da kaže, spremao za "kraljevanje" još od malih nogu, a Kralj Mohammed VI je počeo da sprovodi reforme od trenutka kada je seo na tron u julu 1999. Sproveo je niz političkih i ekonomskih promena i pokazao se sposobnim da se uhvati u koštac sa nasleđem svoga oca, pre svega sa kontroverznim odnosom prema ljudskim pravima. Umerenim islamističkim partijama je dozvolio da funkcionišu. Oslobodio je političke zatvorenike i zatvorio notorne i zvanično nepostojeće zatvore. Smanjio je pritisak na medije i privukao strane investicije programom ekonomske liberalizacije.

Teroristički napad na Kazablanku u maju 2002 naveo je vladu da donese nove zakone o borbi protiv terorizma i da intenzivira kampanju protiv ekstremističkih grupa. Ipak, pojedine grupe za zaštitu ljudskih prava tvrde da se tim merama guše ljudska prava.

Kralj neprekidno ponavlja da je borba protiv siromaštva njegov prioritet, čime je stekao nadimak "zaštitnik siromašnih". Zvaničnici navode da su u karton naseljima i ruralnim sredinama poboljšane elementarne javne usluge. Međutim, pojedine nevladine organizacije tvrde da se osim statistike malo toga promenilo, i da je siromaštvo još uvek sveprisutno a nezaposlenost visoka.

Jedna od kraljevih ključnih reformi je Mudawana, porodični zakon koji je na snazi od 2004. i kojim su ženama date veće slobode. Kralj tvrdi da je zakon u skladu sa principima Korana, dok ga religiozni konzervativni krugovi napadaju. Kralj Mohammed se 2002. oženio kompjuterskom programerkom Salmom Bennani. Imaju sina, Prestolonaslednika Moulaya Hassana, koji je rođen 2003. Kralj ima široka ovlašćenja; on po ustavu ima pravo da raspusti parlament i da smeni i imenuje premijera.

Premijer: Driss Jetou

Ministar inostranih poslova: Mohamed Benaissa

Ministar finansija: Fathallah Oulalou

Privatna štampa u Maroku je slobodna da istražuje mnoge nekadašnje tabu teme i da o njima raspravlja. Ipak, sloboda štampe u Maroku ima svoje granice. Pariska organizacija za zaštitu prava medija Reporters Sans Frontieres (Reporteri bez granica) osudila je "regularno mešanje" obaveštajnih službi u rad medija, kao i zakon o medijima kojim je zaprećena kazna zatvora za "svaki napad na Islam, monarhiju i teritorijalni integritet". Pored toga, čitalaštvo štampe je ograničeno zbog niskog nivoa pismenosti.

Zapadna Sahara, monarhija i korupcija su vrlo osetljive teme, čije je kritikovanje u poslednjih nekoliko godina prouzrokovalo zatvaranje nekoliko novina. Samocenzura među novinarima je sveprisutna. Vlada poseduje dve televizijske mreže i planira da dozvoli privatne investicije u državne medijske kompanije i zvaničnu novinsku agenciju. Televizija osetljive teme pokriva znatno slabije nego kolege u štampanim medijima. Satelitske antene su česte, i strane TV stanice se prate u priličnoj meri.

Štampa Al-Anbaa – dnevnik u vlasništvu vlade Le Matin – poluzvanični dnevnik Assabah – privatni dnevnik Liberation – privatni dnevnik L'Economiste - dnevnik za biznis vesti Le Journal – privatni nedeljnik Morocco Times – web sajt na engleskom

Televizija Radio-Television Marocaine (RTM) – državna 2M – delimično privatna Al Maghribiya – satelitski kanal koji koriste RTM i 2M, a ciljna grupa su mu Marokanci koji žive u inostranstvu

Radio Radio-Television Marocaine (RTM) – državni regionalni i nacionalni servis Medi 1 – privatna stanica sa sedištem u Tangeru, u vlasništvu marokanskih i francuskih biznismena, sa programom na arapskom i francuskom

ZAPADNA SAHARA: Nacionalni radio Demokratske Arapske Republike Sahare - program se emituje na arapskom i španskom; osnovan je 1970ih i stanica podržava Front Polisario

Novinska agencija Maghreb Arab Presse (MAP) – u državnom vlasništvu
Maroko: Hronologija ključnih događaja

(Izvor: BBC)

7. vek stare ere – Invazija Arapa; Idris osnovao prvu značajnu muslimansku dinastiju.

10-17. vek – Niz dinastija i religijskih pokreta, među kojima je bio i pokret Almoravid koji je u svom vrhuncu kontrolisao čitav Maroko i delove današnjeg Alžira i Španije.

1860 – Sukob sa Španijom oko enklave Seuta (Ceuta); Španija proglašava rat, osvaja još jednu enklavu i uspeva da proširi enklavu Seuta.

1884 – Španija stvorila protektorat u priobalnim područjima Maroka.

1904 – Francuska i Španija sklapaju dogovor o podeljenim zonama uticaja u Maroku.

1906 – Konferencija Algeciras u Španiji; Francuska i Španija organizuju policijsku kontrolu u marokanskim lukama i uzimaju carinske dažbine.

Francuski protektorat

1912 – Maroko postaje francuski protektorat nakon potpisivanja Sporazuma u Fesu. Španija nastavlja sa protektoratom u priobalnim područjima. Sultanova uloga je gotovo u potpunosti simbolična.

1921-6 – Plemenska pobuna na planini Rif, koju su na kraju ugušile francuske i španske trupe.

1943 - Istiqlal – Partija za nezavisnost – osnovana s ciljem da lobira nezavisnost.

1956 (mart) – Kraj francuskog protektorata nakon perioda nemira i jakih nacionalnih osećanja. Španija zadržava svoje dve obalske enklave. Sultan Mohammed postaje Kralj 1957.

1961 – Umire Kralj Mohammed; Kralj Hassan II dolazi na vlast.

1963 – Prvi opšti izbori.

1965 – U sred rastućih socijalnih nemira Kralj Hassan proglašava vanredno stanje i raspušta parlament.

1971 – Propao pokušaj da se svrgne kralj i uspostavi republika.

Pokret Polisario

1973 – Osnovan Pokret Polisario, s ciljem da uspostavi nezavisnu državu u Španskoj Sahari, teritoriji južno od Maroka koju kontroliše Španija. Alžir daje podršku Pokretu.

1975 (6 novembar) – Zeleni marš: Kralj Hassan izdaje naredbu da 350,000 civilnih volontera pređe u Špansku Saharu.

1975 (decembar) – Španija pristaje da se povuče iz Španske Sahare (koja ubrzo postaje Zapadna Sahara) i da kontrolu prenese na Maroko i Mauritaniju koje bi organizovale zajedničku upravu. Uprkos protivljenju Alžira i pretnjama vojnom intervencijom, marokanske snage okupirale tu teritoriju.

1976 – Sukob između marokanskih i alžirskih trupa u Zapadnoj Sahari. Alžir proglašava Arapsku demokratsku republiku Saharawi (SADR) i formira vladu u egzilu. Maroko i Mauritanija podelile Zapadnu Saharu.

1976 do danas – Sukobi između marokanske vojske i snaga fronta Polisario; rat predstavlja ozbiljan finansijski teret za Marokanski budžet.

1983 – Samit Kralja Hassana i alžirskog predsednika, koji rezultira otopljavanjem odnosa.

1983 – Kralj otkazuje planirane izbore zbog političkih nemira i ekonomske krize.

1984 – Maroko izlazi iz članstva Organizacije afričkog jedinstva u znak protesta što je SADR primljena u to telo. Polisario tvrdi da je pobio više od 5,000 marokanskih vojnika tokom ofanziva 1982-5.

1988 – Ponovno uspostavljeni diplomatski odnosi sa Alžirom.

Primirje u Sahari

1991 – U Zapadnoj Sahari uspostavljeno primirje pod okriljem UN, ali status te teritorije ostao je nerešen i prijavljena su mnogobrojna kršenja prekida vatre. Tokom sledeće decenije u više navrata dolazi do ozbiljnih nesuglasica oko referenduma o budućnosti Zapadne Sahare, ali razgovori su još uvek u ćorsokaku.

1998 – U Maroku opozicija prvi put sastavila vladu.

1999 – Kralja Hassana nasledio njegov sin, Mohammed VI. 2001 (novembar) – Kralj Mohammed započinje kontroverznu turneju po Zapadnoj Sahari, prvu turneju jednog marokanskog monarha u proteklih deset godina.

2002 (jul) – Uz posredovanje SAD, Maroko i Španija prihvataju rezoluciju o spornom ostrvu Perehil. Španske trupe zauzimaju ovo u principu nenastanjeno ostrvo nakon što su se na njega iskrcali marokanski vojnici, razapeli šatore i postavili zastavu.

2002 (decembar) – Maroko i Španija organizuju prve razgovore od sukoba oko spornog ostrva Perehil. U januaru 2003. sklopljen dogovori da se vrate ambasadori.

2003 (februar) – Sud u Kazablanki osudio na 10 godina zatvora tri Saudijca, člana al-Kaide zbog planiranja napada na američke i britanske ratne brodove u Gibraltarskom moreuzu 2002. godine.

2003 (maj) – Četrdeset jedna osoba je poginula a neuporedivo više je ranjeno tokom samoubilačkog bombaškog napada u prestonici Kazablanki.

2004 (februar) – Težak zemljotres pogodio sever zemlje; više od 500 osoba je poginulo.

2004 (jul) – Sporazum o slobodnoj trgovini sa SAD stupa na snagu. Taj dil sklopljen je nakon što je Vašington proglasio Maroko najjačim saveznikom SAD koji nije u članstvu Nato.

2005 (januar) – Državna poseta španskog Kralja Juana Carlosa odražava otopljavanje odnosa između dve zemlje.

 

[sendi]

Agadir, netipični Maroko

Za razliku od većine marokanskih letovališta na Atlantiku, Agadir je zaklonjen od jakog vetra i talasa sa okeana i zbog toga je omiljen među turistima kojima je glavni cilj opuštanje na pesku i moru.

Grad na južnom delu atlantske obale Maroka, Agadir je turistička atrakcija pre svega zbog svoje geografske lokacije – smešten je u mirnom zalivu sa ogromnom peščanom plažom, a okružen je planinama Antiatlas i pustinjom Saharom.

Za razliku od većine marokanskih letovališta na Atlantiku, Agadir je zaklonjen od jakog vetra i talasa sa okeana i zbog toga je omiljen među turistima kojima je glavni cilj opuštanje na pesku i moru.

Zaliv Agadira je ogroman, plaže su peščane, a glavna plaža je duga i retko kada je gužva. Osim toga, ako volite mir i tišinu, lako ćete u okolini grada naći usamljene uvale koje često možete imati samo za sebe.

Zbog geografskog položaja i prosečne dnevne temperature od 20˚C u januaru, Agadir je jedna od omiljenih zimskih destinacija, pogotovo za građane sa severa Evrope. Klima je skoro savršena preko cele godine, tako ni u najtoplijim mesecima, julu i avgustu, vrućine nisu nesnosne.

Centar grada se takođe razlikuje od ostalih mesta u Maroku – fale mu atraktivne građevine i šmek starih berberskih gradova. Agadir je žestoko razrušen u zemljotresu 1960. nakon kojeg je podizan iz pepela, tako da su zgrade novije arhitekture, glomazne i ne previše zanimljive.

Ulice su široke, hoteli su moderni, a kafei su projektovani u evropskom stilu, tako da je Agadir daleko od tradicionalnog Maroka. To je savremen, užurban, i dinamičan grad sa 200.000 stanovnika u centru i skoro 700.000 na čitavom ataru.

U gradu koji je pre pola veka skoro potpuno uništen prirodnom katastrofom, ne propustite mali Muzej zemljotresa u ulici Jardim de Olhão u kojem su izložene fotografije starog Agadira. Muzej radi dvokratno, a ulaz je besplatan.

Šoping

Agadir nije najbolje mesto za šoping u Maroku, a tipične suvenire i proizvode od kože potražite u tržnom centru – betonskoj zgradi pod nazivom Marché centrale (centralna tržnica). Najveći deo robe je proizveden izvan Agadira i zbog toga su cene prilično visoke. Ipak, pozitivna strana šopinga u Agadiru da su cene često izložene i fiksne, i da ne morate baš uvek oko svega da se cenjkate.

Restorani

Najjeftiniji restorani se nalaze u kvartu Nouveau Talbourjt, a dnevni meni možete naći i za 35 Dh.

Brojni restorani smešteni su kod same gradske plaže, a osim marokanske kuhinje, postoje specijalizovani indijski restorani, riblji, kao i oni sa međunarodnom kuhinjom. S obzirom da kod plaže ima ima najviše turista, restorani su ovde najskuplji.

Noćni život

Agadir je turistički centar organizovan pre svega za Evropljane, tako da je noćni život dobro zadovoljavajući. Postoji više noćnih klubova, a alkohol je dostupan i lako se nalazi.

Druga marokanska kriza - Panterov skok

Agadir je i istorijski značajan za Maroko, jer je upravo tu izbila Druga marokanska kriza poznata i kao Panterov skok – sukob koji je izbio 1911, kada su se marokanska plemena pobunila protiv francuske vojske, ali i protiv sopstvenog sultana.

Francuska je tada odgovorila vojnom intervencijom, u sukob se umešala i Nemačka, a kriza je na kraju rešena Fesovskim mirom potpisanim 30. marta 1912. godine. Sultan Abdelhafid se tada odrekao suverenitena nad Marokom, čime je država postala francuski protektorat.

Ovaj sukob poznat je i kao Agadirska kriza.

Izvor: B92