Član
- Učlanjen(a)
- 31.07.2010
- Poruka
- 2.814
Savez je pretio suspenzijom, ne bih mogao da igram za PAO, emotivno objašnjava Aleks Marić zašto na Mundobasketu u Kajseriju ne nosi dres sa srpskim grbom
SRBI s majicama Australije bili su prvi „strani“ sagovornici u hotelu „Hilton“. Bivši partizanovac i zvezdaš, Aleks Marić i Stiven Marković, rado su pristali da poziraju sa uzdignuta tri prsta. Nesuđeni reprezentativac Srbije objasnio je pozadinu neuspešne misije da se vrati svojim korenima u dresu našeg nacionalnog tima.
- Australijski savez je preko FIBA pretio suspenzijom, zbog koje ne bih mogao da igram za Panatinaikos - kaže Marić. - Nisam želeo da se to dogodi, najpre zbog sebe, a onda i zbog kluba.
Aleks se pridružio „bumersima“, ali je srce ostalo negde daleko.
- Bio sam razočaran zbog toga što mi nisu dozvolili da igram za Srbiju. Obožavam da igram košarku, ovo mi je prvo svetsko prvenstvo i morao sam da iskoristim šansu. Voleo bih da ljudi u Srbiji razumeju moju situaciju. I kada igram za Australiju volim Srbiju najviše na svetu i sve bih dao za nju. Nekad u životu nemaš izbora.
Predstojeći duel sa Srbijom doživljava kao unutrašnju borbu.
- Biće mi mnogo teško. To je moja krv, moja zemlja. Uvek ima emocija kada igraš protiv svojih. Vidim da igraju stvarno fenomenalno. Žao mi je samo što se desila ta tuča u Atini.
Aleks može da izbroji favorite na tri prsta.
- Amerikanci, Španci i Srbi. Samo ne znam kako će podeliti zlato, srebro i bronzu. Voleo bih više nego bilo šta drugo da Srbija osvoji zlato.
Nostalgiju leči uz Stivena Markovića.
- Uvek je lakše kada si s još jednim Srbinom. Ne traži da uči srpski, ali ja ga podučavam narodnjacima.
SRBI s majicama Australije bili su prvi „strani“ sagovornici u hotelu „Hilton“. Bivši partizanovac i zvezdaš, Aleks Marić i Stiven Marković, rado su pristali da poziraju sa uzdignuta tri prsta. Nesuđeni reprezentativac Srbije objasnio je pozadinu neuspešne misije da se vrati svojim korenima u dresu našeg nacionalnog tima.
- Australijski savez je preko FIBA pretio suspenzijom, zbog koje ne bih mogao da igram za Panatinaikos - kaže Marić. - Nisam želeo da se to dogodi, najpre zbog sebe, a onda i zbog kluba.
Aleks se pridružio „bumersima“, ali je srce ostalo negde daleko.
- Bio sam razočaran zbog toga što mi nisu dozvolili da igram za Srbiju. Obožavam da igram košarku, ovo mi je prvo svetsko prvenstvo i morao sam da iskoristim šansu. Voleo bih da ljudi u Srbiji razumeju moju situaciju. I kada igram za Australiju volim Srbiju najviše na svetu i sve bih dao za nju. Nekad u životu nemaš izbora.
Predstojeći duel sa Srbijom doživljava kao unutrašnju borbu.
- Biće mi mnogo teško. To je moja krv, moja zemlja. Uvek ima emocija kada igraš protiv svojih. Vidim da igraju stvarno fenomenalno. Žao mi je samo što se desila ta tuča u Atini.
Aleks može da izbroji favorite na tri prsta.
- Amerikanci, Španci i Srbi. Samo ne znam kako će podeliti zlato, srebro i bronzu. Voleo bih više nego bilo šta drugo da Srbija osvoji zlato.
Nostalgiju leči uz Stivena Markovića.
- Uvek je lakše kada si s još jednim Srbinom. Ne traži da uči srpski, ali ja ga podučavam narodnjacima.