Manx (MAN) i Cymric (CYM) mačka (video)

[Big Moca]

Manx (MAN) i Cymric (CYM) mačka (video)

[YOUTUBE]BrpEhb1vuP0[/YOUTUBE]

MANX

Manx se često naziva mačkom bez repa. Manks potiče sa ostrva Mana u Irskom moru uz zapadnu obalu Velike Britanije. To je vekovima stara pasmina koja se razvila u prirodi i tamnošnji farmeri su vrlo ponosni na nju. Koriste je kao izvrsnog lovca na miševe i kao ljubimca. Te su mačke takođe opisane i na dalekom istoku. Postoji mogućnost da su na ostrvo Manu dospele posle brodoloma španskih ratnih brodova još 1588 godine. Po ostrvu Man su dobile i ime. Klub Manksova osnovan je još 1901 u Velikoj Britaniji a 1950 godine osnovano je i službeno uzgajalište na ostrvu Man. Postoje tri legende o postanku MAN. Prva od njih vraća se u vreme opšteg potopa i priča da su toj mački rep otkinula vrata Noeve arke kad je uskakivala na nju jer je Noe prebrzo zatvorio vrata. Druga je legenda o strmim liticama ostrva Man po kojima su se mačke da bi sišle u dolinu morale sankati na stražnjici kao po toboganu i tako izgubile rep. Treća legenda opisuje kako su manks majke odgrizale potomcima rep i tako im spašavale živote jer su engleski bogataši i plemići ukrašavali svoje šešire i kape sa mačjim repovima koje su lovili na ostrvu. U realnosti u pitanju je spontana genetska mutacija prenošena dominantnim autosomalnim genom „M“ koja se pojavljuje u tri oblika: - „Rumpy“potpuno bez repa; - „RumpyRiser“je gotovo neznatno produženje trtičnog pršljena koje ne smeta utisku da je mačka bez repa; - “Stumpy“ sa repom u obliku bartljka. Manks mačići vrlo polagano rastu i izuzetno ih je teško uzgajati. Mačići koji su homozigoti i nose genetsku kombinaciju „MM“, tjo jest dva dominantna mutirajuća gena umiru još u materici jer im se ne razvija kičmena moždina. Heterozigotni mačići „Mm“ preživljavaju. Svi manksovi koji su živi su dakle heterozigoti. Rumpy se ne smeju pariti međusobno jer je kod njih ishod parenja fatalan. Zbog toga se preporučuje manksove pariti sa američkom ili britanskom kratkodlakom mačkom. Iako se zna da iz takvog parenja nećemo dobiti samo manksove. Mace sa kombinacijom „mm“ nazivomo „Longy“ mace. Rađaju se sa normalnim repom i ne smatraju se manksovima ali se uključuju u uzgoj. Zbog svoje morfologije mace su vrlo privlačne. Zadnji deo im je nešto viši a mace se kreću na vrlo poseban način skačući poput zeca. Odlično love, vrlo su ljupke i nežna. Potrebno im je osigurati mnogo igračaka i čvrsti stub za penjanje. Lako se neguju. Dovoljno ih je češljati jednom nedeljno.

Cymric

Cymric je priznata od FIFe 2005 godine. Ta pasmina je zapravo dugodlaki Manx. U leglu Manksa se često pojavi i dugodlaki primerak a to je Cymric. Cymric se može ukrštati zajedno sa Manksom. Standard MAN i CYM su identični osim poludugog krzna zbog kojeg treba i više nege Cymric mačkama.

Izvod iz standarda


Glavne karakteristike ove pasmine su kratka leđa, duboke slabine i veličina i oblik repa. Naime one se rađaju bez repa.

• Glava je prilično velika, okrugla i bucmasta. Obrazi istaknuti, nos srednje dugačak bez naglašenog stopa. Vrh nosa blago je savijen prema gore.
• Uši su srednje veličine, otvorene na osnovi, sužavaju se blago prema vrhu, smešteni visoko na glavi.
• Oči su velike i okrugle svih boja. Boja nije od nekog posebnog značaja.
• Telo je kompaktno, snažno i širokog grudnog koša. Leđa su kompaktna i kratka u srazmeri sa telom i završavaju sa širokom naglašenom i oblom stražnjicom. Slabine su vrlo duboke.
• Noge su mišićave. Prednje noge su kratke i razmaknute što dobro naglašava širinu grudnog koša. Zadnje noge su duže što ostavlja utisak da je telo nagnuto prema napred. Šape su okrugle.
• Rep se pojavljuje se u tri oblika: Rumpy (51) - potpuno bez repa i na trtici nalazimo samo naglašeno ulegnuće, Rumpy riser (52) - trtica se produžuje prema gore tako da ne narušava utisak bezreposti, Stumpy (53) - to je kratak rep poput batrljka, ponekad nepravilno oblikovan ne duži od 3 cm. Ne sme biti savijen ni prelomljen.
• Krzno ima dobro poddkrzno. Podkrzno je mekano i gusto. Priznate su sve boje i uzorci i kombinacije sa belom bojom. Nosno ogledalo i jastučići na šapama moraju biti u skladu sa bojom krzna.

Napomena: MAN 51 i 52 sude se u istom razredu. Sve boje krzna kod 51, 52, 53 sude se istom razredu. MAN x 54 - longy je ne priznat te ne dobiva sertifikat. On ima i nešto duži rep.



Izvor: B.Aksentijević

 

[PYC]

Manks (Manx) rasa mačaka

Izvor: Alena Zivkov
chafervalley.de

​

Kao prvo što je uočljivo kod ove rase je: mačka nema rep !!!

Kako sada opisati rasu, a ne biti kritičan…. ali ne iz estetskih razloga?
Daćemo sve od sebe.

Poreklo rase

Kao što ste već navikli, obično prvo ide jedna legenda: Manks (Manx) mačka je bila poslednja koja je pre potopa ulazila u Nojevu barku. Noja u žurbi nije primetio da mačka još nije potpuno ušla, odnosno da joj je rep još uvek napolju, za njom je zalupio velika vrata te je tako Manks ostala bez repa koga i do danas nema.

Čak ni ovoj legendi ne bismo mogli da se nasmejemo kada bismo sebi vizuelno predstavili kako bi to moglo izgledati kada bi neko zalupio vrata, a rep ostao napolju, a da i ne govorimo o pravim razlozima nedostatka repa kod Manks mačke koji nisu ni smešni ni naivni. U daljem tekstu ćemo ipak morati da ih navedemo.

Jedna kruna u srebru

Zapravo Manks mačka potiče sa britanskog ostrva Men (Isle of Man) koje leži između Irske i Velsa (Wales). Na ostrvu žive ove mačke već duže od četiri stotine godina, ustvari nezna se ni to tačno i postale su simbol regiona koji je ovekovečen i na novčićima.

Nedostatak repa kod ove rase uslovljen je mutacijom gena do koje je najverovatnije došlo zbog ekstremnog incesta u geografskoj izolaciji, pojava poznata pod imenom „genetski grlić flase“ (genetic bottleneck), pojam iz populacione genetike koji označava proces osiromašenja genetske raznovrsnosti.

Nedostatak repa je zapravo defekt skeleta u vidu deformacije krajnjih kičmenih pršljenova koji su u uzgoju našli neki atraktivni efekat. Osim ovog defekta pojavljuju se još i neke druge deformacije skeleta koje se selektivnim sparivanjem pokušavaju otkloniti.

Istorijat odgoja: tek krajem 19. veka Manks je uspela da napusti ostrvo Isle of Man. Kada su engleski odgajivači, uvek gledajući i tražeći nešto novo, otkrili mačku bez repa počeo je planski odgoj. Oko 1900. godine pokazana je na jednoj izložbi u Velikoj Britniji i prva mačka bez repa, mužjak „Bonhaki“ , boje srebrno mramorasto ošaran:

Bonhaki u sredini (izvor: messybeast.com)

Tridesetih godina prošlog veka rasa je našla put i do Sjedinjenih Američkih Država gde je postala znatno popularnija nego u Evropi, gde ni danas nije priznata u svim zemljama. Razlozi su postojeći zakoni za zaštitu životinja. Nedostatak repa važi kao težak genetski defekt i gledano sa ortopedskog stanovišta Manks važi kao retardirana mačka.
[tekst se nastavlja ispod banner-a]

Nasleđe mutiranog Manks-gena „M“ je autozomno dominantno sa nepotpunom penetrabilnošću i varijabilne izražajnosti. M-Gen uvek mora biti u heterozigotnom stanju da bi potomstvo ostalo u zivotu, znači svaka ziva Manks mačka je „Mm“ , heterozigot. Kombinacija „MM“ vezana je za rani embrionalni letalitet. I kod „MM“ kombinacije možemo da posmatramo fetuse sa kratkim repom i sa repom skoro normalne dužine koji bi ostali u zivotu, ali pokazivali morfološke defekte, najčešće u razvitku centralnog nervnog sistema, sa lokalnim nekontrolisanim razvojem tkiva na mozgu (hiperplazija) ili na kičmenoj moždini. Heterozigotne jedinke možemo posmatrati kao semi-letalne jer je prenatalni mortalitet izuzetno visok i uz to još i veliki broj mačića zbog različitih anomalija skeleta i organa ne preživi prvih dvanaest nedelja života. Manks legla su do 25% manja nego kod drugih rasa.

Ni u jednom odgajivačkom savezu sparivanje Manks x Manks nije dozvoljeno, tj. potrebna je jedna takozvana „outcross-rasa“ . Najčešće je to Britanska ili Evropska kratkodlaka mačka. I pored toga deformacije i defekti postoje. Naprimer: krsna kost je skoro uvek srasla sa karlicom koja je zbog dužih zadnjih nogu nagnuta na dole, a broj slabinskih (lumbalnih) pršljenova je smanjen. Oni što postoje su srasli međusobno i sa krsnom kosti. Prsni pršljenovi su često kraći tako da leđa nisu ravna nego prate konveksnu liniju (slika dole)

Time uslovljena Spina bifida (otvorena leđa) sa pratećim stvaranjem praznine u kičmenoj srži zbog raspada nervnog tkiva su takođe česta pojava. Unutrašnji organi smešteni u donjem delu trbusne duplje nisu u dovoljnoj meri povezani nervnim tkivom zbog čega na primer dolazi do problema sa varenjem, otežanim mokrenjem i izbacivanjem izmeta. Često nedostaje kontrola nad zadnjim nogama, mačka skakuće kao zec, ali se to ne posmatra kao defekt nego kao „odlika rase“ !!!

Karakter

Manks je relativno mirna i uravnoteženog karaktera, može da živi sa drugim mačkama a i sa psima. Podobna je i kao kućni ljubimac koji se drži samo u stanu. Kao i druge rase voli da se kreće napolju ali nije preterano aktivna, već samim tim da joj nedostaje rep ne penje se rado po drveću.
Manks je privržena coveku i obično izabere jednu osobu koja joj je broj 1.

Izgled

Glava Manks mačke podseća na Britansku Kratkodlaku koja najčešće služi kao outcress-rasa. Glava je široka i okrugla, brada dobro izražena, njuška srednje dužine, a nos bez izrazitog konkavnog prelaza. Oči su okrugle, lako ukošenog položaja. Uši su u korenu široke i otvorene srednje dužine sa lako zaobljenim vrhom.

Telo joj je srednje veličine, kratko, kompaktno i mišićavo. Zbog nedostatka repa izgleda četvrtastog oblika. Noge su čvrste, prednje su znatno kraće nego zadnje, šape su velike i okrugle.

Manks ima veoma meku i sjajnu dlaku. Donja dlaka je kraća i gušća nego ona što je pokriva ali i pored toga mački nije potrebna intenzivna nega dlake. Dozvoljene su sve boje koje ne ukazuju na ukrštanje sa drugim rasama; point, fawn, cinamon itd.

Razlikujemo sledeće dužine repa, engleski nazivi: Longy je naziv za Manks mačku koja ima rep skoro normalne duzine.

Stumpy ima vidljivi rep dužine nekoliko pršljenova.

stumpy varijetet

Rumpy-Risers su Manks mačke koje imaju najviše tri srasla repna pršljena koja ne smeju da se vide.

rumpy riser varijetet

Rumpy opisuje mačku bez rapa koja ne sme imati ni ostatke repnih pršljenova. Na mestu gde normalno kod mačke počinje rep, Manks ima udubljenje.

To važi kao idealno i samo takve mačke odgovaraju standardu rase i mogu biti izložene. Sudija mora da kontroliše zahtev standarda, a pri opipavanju određene partije mačka obično reaguje znacima bolova.

rumpy varijetetAko bismo se pitali zašto je potrebno odgajati retardirane životinje koje definišemo kao "egzoticna" rasa, odgovor bi verovatno bio sličan našoj vrsti: zato što možemo.

Da li vam se i dalje dopada Manks mačka?


Kumrik ( Cymric ) rasa

O rasi Kumrik nema ništa posebno da se kaže. Iako važi kao zasebna rasa, Kimrik je samo dugodlaka varijanta Manks mačke. Predispozicija za dugodlakost je već postojala kod Manks rase tako da se nije moralo sparivati sa drugim dugodlakim rasama. Ceo istorijat odgoja, genetika, odlike, karakter itd. ne razlikuju se od Manks rase.