Manjine na marginama Crne Gore
Izvor: Deutsche Welle 10-11-2010
Invalidi ne mogu sa psima vodičima u objekte u Podgorici
U Crnoj Gori su sve manjinske grupe na neki način ugrožene, pokazalo je jedno nedavno istraživanje. To pokazuje da je Crna Gora još uvek duboko tradicionalno društvo, dok EU traži da se odnos prema manjinama izmeni.
„Možete se žaliti kome god hoćete. Mnogi su i do sada imali primedbi na naš rad, ali mi niko nije mogao ništa“, rekao je jedan podgorički ugostitelj prošlog petka mladom Podgoričaninu Andriji Samardžiću koji je u njegov restoran pokušao ući sa psom vodičem. A Andrija se, kao osoba sa invaliditetom, samo pozvao na pozitivne zakonske propise države Crne Gore. No, ni to nije pomoglo. Morao je napustiti restoran.
Još drastičniji je svakako slučaj Podgoričanke Marijane Mugoše kojoj je dugo bio zabranjen pristup sa psom vodičem njenom radnom mestu, u zgradi Opštine Podgorica. Svoje pravo ostvarila je tek nakon sudske presude.
EU kritikuje
Na problematičan odnos prema ranjivim delovima populacije i na njihov težak položaj posebno se ukazuje i u mišljenju Evropske komisije o spremnosti Crne Gore da dobije status kandidata za člana Unije. Navodi se da crnogorske vlasti moraju mnogo više da urade na zaštiti lica sa invaliditetom, izbeglica i seksualnih manjina. Član tela EK za prava seksualnih manjina Ivan Kojičić tvrdi da su neke manjinske grupe u Crnoj Gori gotovo nevidljive. „Ne da su seksualne manjine marginalizovane, nego su potpuno marginalizovane u društvu i treba mnogo više raditi na tome da se to izmeni“, ističe on.
Selektivna primena zakona
Istraživač kršenja ljudskih prava Aleksandar Zeković smatra da je najveći problemi u toj zemlji, kada su manjine u pitanju, selektivna primena zakona. „Ne možemo reagovati ako se krše neka ljudska prava, a kada se krši čitav niz drugih ljudskih prava strukture društva ćute.“
Konstatujući da Crna Gora čini konkretne poteza da izmeni takvu sliku o samoj sebi, Džemal Perović, direktor Centra za interetničke odnose „PAX“, za Dojče vele kaže: „To je društvo koje još uvek ne pruža adekvatne uslove za zadovoljavajuću ulogu manjina u društvu, naročito tih najranjivijih populacija; društvo u kojem još uvek vladaju predrasude kojih se nismo oslobodili i izgleda da će trebati još vremena da Crna Gora ispuni te uslove i potrebne standarde naročito u drugoj fazi kada postane kandidat za člana EU“, zaključuje Perović.
Autor: Mustafa Canka, Ulcinj
Odg. urednik: Nemanja Rujević
Izvor: Deutsche Welle 10-11-2010
Invalidi ne mogu sa psima vodičima u objekte u PodgoriciU Crnoj Gori su sve manjinske grupe na neki način ugrožene, pokazalo je jedno nedavno istraživanje. To pokazuje da je Crna Gora još uvek duboko tradicionalno društvo, dok EU traži da se odnos prema manjinama izmeni.
„Možete se žaliti kome god hoćete. Mnogi su i do sada imali primedbi na naš rad, ali mi niko nije mogao ništa“, rekao je jedan podgorički ugostitelj prošlog petka mladom Podgoričaninu Andriji Samardžiću koji je u njegov restoran pokušao ući sa psom vodičem. A Andrija se, kao osoba sa invaliditetom, samo pozvao na pozitivne zakonske propise države Crne Gore. No, ni to nije pomoglo. Morao je napustiti restoran.
Još drastičniji je svakako slučaj Podgoričanke Marijane Mugoše kojoj je dugo bio zabranjen pristup sa psom vodičem njenom radnom mestu, u zgradi Opštine Podgorica. Svoje pravo ostvarila je tek nakon sudske presude.
EU kritikuje
Na problematičan odnos prema ranjivim delovima populacije i na njihov težak položaj posebno se ukazuje i u mišljenju Evropske komisije o spremnosti Crne Gore da dobije status kandidata za člana Unije. Navodi se da crnogorske vlasti moraju mnogo više da urade na zaštiti lica sa invaliditetom, izbeglica i seksualnih manjina. Član tela EK za prava seksualnih manjina Ivan Kojičić tvrdi da su neke manjinske grupe u Crnoj Gori gotovo nevidljive. „Ne da su seksualne manjine marginalizovane, nego su potpuno marginalizovane u društvu i treba mnogo više raditi na tome da se to izmeni“, ističe on.
Selektivna primena zakona
Istraživač kršenja ljudskih prava Aleksandar Zeković smatra da je najveći problemi u toj zemlji, kada su manjine u pitanju, selektivna primena zakona. „Ne možemo reagovati ako se krše neka ljudska prava, a kada se krši čitav niz drugih ljudskih prava strukture društva ćute.“
Konstatujući da Crna Gora čini konkretne poteza da izmeni takvu sliku o samoj sebi, Džemal Perović, direktor Centra za interetničke odnose „PAX“, za Dojče vele kaže: „To je društvo koje još uvek ne pruža adekvatne uslove za zadovoljavajuću ulogu manjina u društvu, naročito tih najranjivijih populacija; društvo u kojem još uvek vladaju predrasude kojih se nismo oslobodili i izgleda da će trebati još vremena da Crna Gora ispuni te uslove i potrebne standarde naročito u drugoj fazi kada postane kandidat za člana EU“, zaključuje Perović.
Autor: Mustafa Canka, Ulcinj
Odg. urednik: Nemanja Rujević