- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Manje kamate, veća štednja
Uprkos besparici, građani u bankama čuvaju 2,2 milijarde evra više nego pre dve godine. U Nedelji štednje nema većih kamata, ali bankari nude isplatu kamate unapred i poklone za imućnije. U bankama se hvale velikim brojem štediša. Međutim, većina njih štedi do 500 evra.
Drugu godinu zaredom, Nedelju štednje na prelazu oktobra u novembar ne obeležava nadmetanje banaka u što većoj kamati. Bez obzira na besparicu i nezaposlenost, u protekloj godini smo uštedeli 430 miliona evra, pa nam banke sada čuvaju gotovo osam milijardi evra, pokazuju podaci.
Danas u bankama čuvamo dve milijarde i 200 miliona više nego pre dve godine.
Bankari kažu da imamo pet miliona 800 hiljada štednih knjižica na kojima uglavnom čuvamo devize.
"U domaćem bankarstvu nikada nisu štedeli bogataši. Uglavnom siromašni i srednji sloj ne prelezi 10 hiljada evra", kaže ekonomista Branko Živanović.
Veroljub Dugalić iz Udruženja banaka Srbije objašnjava je od toga više od 5 miliona onih koji imaju štedne uloge do 500 evra.
"Veliki je broj štediša, to je dobro. Banke ne zavise od malog broja štediša koji mogu da se naljute i odnesu novac iz banke", kaže Dugalić.
Štediše se u Nedelji štednje sigurno neće obradovati jer je Vlada povećala porez na kamatu na deviznu štednje sa 10 na 15 odsto.
Umesto tradicionalnog nadigravanja kamatama, bankari nude isplatu kamate unapred, poklone za imućnije štediše i štednju tokom kupovine.
Zorana Aleksić iz Erste banke kaže da klijent prilikom svake kupovine može zaokružiti iznos transakcije na neki veći iznos koji će automastski biti prenet na štedni račun.
"Na taj način, kusur umesto da ostaje u džepovima građana, sliva se na štedne račune", objašnjava Aleksićeva.
Banke ne samo da su poslušale preporuku Narodne banke da ne podižu kamate, već su za štednju spremne da plate manje nego prošle godine – na štednju u evrima na godinu dana kamate su do 5 odsto, a za dinare do 12 odsto.
"Razlog je sasvim prost", objašnjava Dugalić iz Udruženja banka Srbije, "visoke kamate na štednju znače velike troškove za banke i visoke kamate kad koristimo kredite, tako da je to jedno racionalno ponašanje".
Ipak, kamate na štednju u Srbiji su među najvišima u Evropi. U Nemačkoj su tri puta niže, u proseku 1,5 odsto. Hrvati imaju upola nižu kamatu od nas, a u bankama štede tri puta više.
Zanimljivo je i da smo u grupi zemalja sa najbržim rastom štednje, koju predvodi Rusija.
Izvor:
rts.rs
Uprkos besparici, građani u bankama čuvaju 2,2 milijarde evra više nego pre dve godine. U Nedelji štednje nema većih kamata, ali bankari nude isplatu kamate unapred i poklone za imućnije. U bankama se hvale velikim brojem štediša. Međutim, većina njih štedi do 500 evra.
Drugu godinu zaredom, Nedelju štednje na prelazu oktobra u novembar ne obeležava nadmetanje banaka u što većoj kamati. Bez obzira na besparicu i nezaposlenost, u protekloj godini smo uštedeli 430 miliona evra, pa nam banke sada čuvaju gotovo osam milijardi evra, pokazuju podaci.
Danas u bankama čuvamo dve milijarde i 200 miliona više nego pre dve godine.
Bankari kažu da imamo pet miliona 800 hiljada štednih knjižica na kojima uglavnom čuvamo devize.
"U domaćem bankarstvu nikada nisu štedeli bogataši. Uglavnom siromašni i srednji sloj ne prelezi 10 hiljada evra", kaže ekonomista Branko Živanović.
Veroljub Dugalić iz Udruženja banaka Srbije objašnjava je od toga više od 5 miliona onih koji imaju štedne uloge do 500 evra.
"Veliki je broj štediša, to je dobro. Banke ne zavise od malog broja štediša koji mogu da se naljute i odnesu novac iz banke", kaže Dugalić.
Štediše se u Nedelji štednje sigurno neće obradovati jer je Vlada povećala porez na kamatu na deviznu štednje sa 10 na 15 odsto.
Umesto tradicionalnog nadigravanja kamatama, bankari nude isplatu kamate unapred, poklone za imućnije štediše i štednju tokom kupovine.
Zorana Aleksić iz Erste banke kaže da klijent prilikom svake kupovine može zaokružiti iznos transakcije na neki veći iznos koji će automastski biti prenet na štedni račun.
"Na taj način, kusur umesto da ostaje u džepovima građana, sliva se na štedne račune", objašnjava Aleksićeva.
Banke ne samo da su poslušale preporuku Narodne banke da ne podižu kamate, već su za štednju spremne da plate manje nego prošle godine – na štednju u evrima na godinu dana kamate su do 5 odsto, a za dinare do 12 odsto.
"Razlog je sasvim prost", objašnjava Dugalić iz Udruženja banka Srbije, "visoke kamate na štednju znače velike troškove za banke i visoke kamate kad koristimo kredite, tako da je to jedno racionalno ponašanje".
Ipak, kamate na štednju u Srbiji su među najvišima u Evropi. U Nemačkoj su tri puta niže, u proseku 1,5 odsto. Hrvati imaju upola nižu kamatu od nas, a u bankama štede tri puta više.
Zanimljivo je i da smo u grupi zemalja sa najbržim rastom štednje, koju predvodi Rusija.
Izvor:
rts.rs