- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Manje dece, a više nastavnika
Izvor:
B92.net
Izvor:
B92.net
Uprkos konstantnom smanjenju broja đaka i odeljenja, redovnom penzionisanju prosvetnih radnika, ili vanrednom uz otpremninu, zaposlenih u školama je sve više.
Broj osnovaca se od 2002. do 2010. godine smanjio za 15,5 odsto, srednjoškolaca za 7,86 procenata, odeljenja ima za devet odsto manje ali je nastavnika ukupno za 16,36 odsto više, podaci su Republičkog zavoda za statistiku.
Broj osnovaca se od 2002. do 2010. godine smanjio za 15,5 odsto, srednjoškolaca za 7,86 procenata, odeljenja ima za devet odsto manje ali je nastavnika ukupno za 16,36 odsto više, podaci su Republičkog zavoda za statistiku.
"Tačan je podatak da se smanjio broj dece i to je demografski problem. On se nije odrazio na smanjenje broja nastavnika u osnovnom i srednjem obrazovanju, ali je uticao na smanjenje broja zaposlenih sa punim radnim vremenom. To statistika ne pokazuje, ona beleži zaposlene u školama i ne precizira da ima nastavnika koji rade u nekoliko škola, čak i u različitim lokalnim samoupravama da bi povećali fond, time i svoju zaradu. Proces povećanja broja zaposlenih u prosveti, odnosno u osnovnim i srednjim školama u Srbiji trajao je od 2002. do 2008. godine. Razlog tome je uvođenje izbornih predmeta u osnovnom i srednjem obrazovanju: građansko vaspitanje, veronauka, ruke u testu, čuvari prirode", kaže za „Politiku” ministar prosvete i nauke Žarko Obradović.
On je naglasio da je 2008. godine, kada je došao na čelo obrazovnog sistema, prema podacima Uprave za trezor, na platnom spisku na nivou osnovnog i srednjeg obrazovanja zatekao 109.499 zaposlenih.
"Taj podatak je za nas merodavan, jer se evidencija i isplata vodi prema matičnom broju zaposlenih i ne postoji teorijska mogućnost da se jedan prosvetni radnik pojavi na više spiskova, iako svoj fond časova ostvaruje u više škola. Prošlog septembra prema evidenciji iz Uprave za trezor bilo je 109.662 zaposlena u osnovnim i srednjim školama. Računica pokazuje da je za tri godine, u osnovnom i srednjem obrazovanju 163 radnika više", ističe ministar.
Ipak, novozaposlenih u prosveti bilo je više, jer ovaj račun ne pokazuje broj nastavnika primljenih na mesta penzionisanih kolega.
"Deo zaposlenih je otišao u penziju, a manji broj je dobio otpremnine. Neznatno povećanje broja zaposlenih u osnovnim i srednjim školama za 163 osobe od 2008. godine, nastalo je kao rezultat otvaranja tri nove srednje škole, uvođenja 170 pedagoških asistenta kao podrške inkluzivnom obrazovanju, uvođenja devet novih oglednih profila u redovan sistem obrazovanja… Kada sve to sagledate vidite da smo u tom periodu unapredili obrazovni sistem bez znatnijeg povećanja broja zaposlenih", navodi Obradović.
U februaru 2009. Obradović je za „Politiku” potvrdio da u nekim školama postoje dva sekretara, nekoliko pomoćnika, više ljudi koji obavljaju isti posao ali platu ne dele, nego je u celosti dobijaju ponaosob. Ima li neosnovano zaposlenih u prosveti i danas?
"Zajedno sa prosvetnim sindikatima i Trezorom pročistili smo spiskove zaposlenih. U saradnji sa sindikatima napravili smo određene zaštitne mehanizme: svake godine do 15. avgusta prave se liste tehnoloških viškova, odeljenja se formiraju po uputstvu, a sa malim brojem đaka odeljenje može da opstane isključivo uz saglasnost ministra. I dan-danas imamo oko 4.000 odeljenja sa desetak učenika i manje i to se odnosi na odeljenja koja su udaljena od matične škole ili na ona u kojima se obrazuju pripadnici nacionalnih manjina, a ugašeno je 1.585 odeljenja", obrazložio je Obradović.
To nije uticalo na smanjenje broja nastavnika. Na početku ove školske godine 2.682 predavača bilo je bez dela norme, a 158 potpuno bez časova. Šta se dogodilo sa tim ljudima?
"Smanjenje broja odeljenja uticalo je na smanjenje fonda časova nastavnika. Ko nema normu ne prima pun iznos plate, zato se nastavnici i trude da imaju što veći fond časova. Pomenuta 2.682 nastavnika i dalje su bez dela norme, a od ovih 158, oko 50 smo uspeli da radno angažujemo, ostali su na spisku neraspoređenih. Problem sa viškom zaposlenih se može pojaviti narednih godina kada počne finansiranje po glavi učenika. Mogući višak pokušaćemo da rešimo socioekonomskim programom koji će finansijski biti obezbeđen putem kredita od Svetske banke", navodi Obradović.
On je naglasio da je 2008. godine, kada je došao na čelo obrazovnog sistema, prema podacima Uprave za trezor, na platnom spisku na nivou osnovnog i srednjeg obrazovanja zatekao 109.499 zaposlenih.
"Taj podatak je za nas merodavan, jer se evidencija i isplata vodi prema matičnom broju zaposlenih i ne postoji teorijska mogućnost da se jedan prosvetni radnik pojavi na više spiskova, iako svoj fond časova ostvaruje u više škola. Prošlog septembra prema evidenciji iz Uprave za trezor bilo je 109.662 zaposlena u osnovnim i srednjim školama. Računica pokazuje da je za tri godine, u osnovnom i srednjem obrazovanju 163 radnika više", ističe ministar.
Ipak, novozaposlenih u prosveti bilo je više, jer ovaj račun ne pokazuje broj nastavnika primljenih na mesta penzionisanih kolega.
"Deo zaposlenih je otišao u penziju, a manji broj je dobio otpremnine. Neznatno povećanje broja zaposlenih u osnovnim i srednjim školama za 163 osobe od 2008. godine, nastalo je kao rezultat otvaranja tri nove srednje škole, uvođenja 170 pedagoških asistenta kao podrške inkluzivnom obrazovanju, uvođenja devet novih oglednih profila u redovan sistem obrazovanja… Kada sve to sagledate vidite da smo u tom periodu unapredili obrazovni sistem bez znatnijeg povećanja broja zaposlenih", navodi Obradović.
U februaru 2009. Obradović je za „Politiku” potvrdio da u nekim školama postoje dva sekretara, nekoliko pomoćnika, više ljudi koji obavljaju isti posao ali platu ne dele, nego je u celosti dobijaju ponaosob. Ima li neosnovano zaposlenih u prosveti i danas?
"Zajedno sa prosvetnim sindikatima i Trezorom pročistili smo spiskove zaposlenih. U saradnji sa sindikatima napravili smo određene zaštitne mehanizme: svake godine do 15. avgusta prave se liste tehnoloških viškova, odeljenja se formiraju po uputstvu, a sa malim brojem đaka odeljenje može da opstane isključivo uz saglasnost ministra. I dan-danas imamo oko 4.000 odeljenja sa desetak učenika i manje i to se odnosi na odeljenja koja su udaljena od matične škole ili na ona u kojima se obrazuju pripadnici nacionalnih manjina, a ugašeno je 1.585 odeljenja", obrazložio je Obradović.
To nije uticalo na smanjenje broja nastavnika. Na početku ove školske godine 2.682 predavača bilo je bez dela norme, a 158 potpuno bez časova. Šta se dogodilo sa tim ljudima?
"Smanjenje broja odeljenja uticalo je na smanjenje fonda časova nastavnika. Ko nema normu ne prima pun iznos plate, zato se nastavnici i trude da imaju što veći fond časova. Pomenuta 2.682 nastavnika i dalje su bez dela norme, a od ovih 158, oko 50 smo uspeli da radno angažujemo, ostali su na spisku neraspoređenih. Problem sa viškom zaposlenih se može pojaviti narednih godina kada počne finansiranje po glavi učenika. Mogući višak pokušaćemo da rešimo socioekonomskim programom koji će finansijski biti obezbeđen putem kredita od Svetske banke", navodi Obradović.