U „Radosnom detinjstvu“ radi osam muškaraca
Izvor: Blic Ivana Brcan | 28. 03. 2011. - 00:02h | Foto: A. Kamasi
NOV I SAD - Više od 1.500 vaspitačica zaposleno je u “Radosnom detinjstvu”, a poslednjih godina za čuvanje dece u vrtićima zainteresovano je sve više muškaraca. Pre 10 godina postojao je samo jedan, a sada s decom rade osmorica vaspitača, što ukazuje da se predrasude teško razbijaju i da će biti potrebno mnogo vremena da se njihov broj poveća.
Mališani i roditelji zadovoljni su radom vaspitača koji kažu da su radeći s decom u obdaništima postali kompletne ličnosti.
U vrtiću “Maslačak” rade dva vaspitača Oliver Obrovac i Milan Živković. Oni smatraju da su kao muškarci, koji se navodno bave ženskim poslom, uspeli da razbiju monotoniju i stereotipe. Obrovac i Živković priznaju da se emotivno vezuju za decu i da im svaki put teško pada kada grupa, s kojom su nekoliko godina radili, odlazi.
Imao sam malo neslaganje u sali za fizičko s jednom od devojčica jer nije htela da me posluša i stane gde treba dok smo vežbali. Sutradan mi je, dok smo bili napolju, ubrala cveće. To me je istopilo. Ona je na taj način htela da mi pokaže da joj je žao što smo imali nesuglasicu. Kada se takve stvari dese, znate da se bavite najlepšim poslom, kaže vaspitač Milan Živković.
- Ovaj posao zahteva mnogo strpljenja i tolerancije, osim toga važna je i kreativnost jer decu stalno moramo da animiramo i da im se prilagođavamo. Naravno, bez ljubavi prema mališanima, niko ne može da bude dobar u ovom pozivu - objašnjava Živković, koji je vaspitač već četiri godine.
- S decom imamo posebnu taktiku, drugačiju od vaspitačica, i to je ono što nas razlikuje od njih. Sećam se da je jednom došla mama koja mi je rekla da njena ćerka neće da je sluša. Pitala me je šta ja to kažem devojčici, kada mene hoće da posluša, a nju ne, a u stvari samo nam je taktika drugačija - kaže Živković. On dodaje da ga ispunjava kada dete dođe da mu se poveri, šapne nešto ili želi da porazgovara jer to znači da ima poverenja u njega.
- Deca su iskrena, otvorena i uvek kažu kako se osećaju. Volim kada dobijem grupu trogodišnjaka, pa ih do šeste, sedme godine učim, pripremam za školu i gledam njihov napredak. Najveći je uspeh kada deca s kojom smo se družili nekoliko godina dođu da nas pozdrave prilikom susreta na ulici jer to znači da smo im ostali u lepom sećanju - kaže vaspitač Obrovac. On s decom radi već osmu godinu, a priznaje da se desi i da zaplače kada ga grupa napušta.
- Završio sam elektrotehničku školu i mnogi su bili iznenađeni kada sam odlučio da postanem vaspitač. Međutim, nije baš svima bilo toliko čudno jer poznanici znaju da sam u duši još dete i da za mene važi pravilo da nikad neću odrasti. Zato mi je lako da radim s decom, nije mi nimalo naporno i zaista sam ostvaren kao ličnost otkad radim ovaj posao - kaže Obrovac, koji kao i njegov kolega Živković ima decu predškolskog uzrasta kod kuće.
- Energija koju ulažemo da kada dođemo s posla kući imamo strpljenja i tolerancije i za našu decu ogromna je, ali se svakako isplati. Jedini problem je to što je u vrtiću stalno bučno, pa nam kod kuće zafali tišine, ali se i taj osećaj javlja tek ponekad, u suštini prava je sreća što smo stalno okruženi najmlađima i što učestvujemo u njihovom detinjstvu i odrastanju - pričaju vaspitači, dodajući da nikada nisu imali problem s prihvatanjem u kolektivu, ni kada je reč o koleginicama, niti o roditeljima.
- Naprotiv. Svi nas brzo prihvate. Ono što smo primetili jeste da se roditelji malo iznenade kada nas upoznaju i saznaju da ćemo mi biti vaspitači njihovoj deci, ali im se to i dopada. Pogotovo mamama - kažu Oliver Obrovac i Milan Živković. Oni smatraju da su blaži u odnosu na vaspitačice, ali da, uprkos tome, ostvaruju potreban autoritet.
Mame više vole vaspitač
Izvor: Blic Ivana Brcan | 28. 03. 2011. - 00:02h | Foto: A. Kamasi
NOV I SAD - Više od 1.500 vaspitačica zaposleno je u “Radosnom detinjstvu”, a poslednjih godina za čuvanje dece u vrtićima zainteresovano je sve više muškaraca. Pre 10 godina postojao je samo jedan, a sada s decom rade osmorica vaspitača, što ukazuje da se predrasude teško razbijaju i da će biti potrebno mnogo vremena da se njihov broj poveća.
Mališani i roditelji zadovoljni su radom vaspitača koji kažu da su radeći s decom u obdaništima postali kompletne ličnosti.
U vrtiću “Maslačak” rade dva vaspitača Oliver Obrovac i Milan Živković. Oni smatraju da su kao muškarci, koji se navodno bave ženskim poslom, uspeli da razbiju monotoniju i stereotipe. Obrovac i Živković priznaju da se emotivno vezuju za decu i da im svaki put teško pada kada grupa, s kojom su nekoliko godina radili, odlazi.
U „Radosnom detinjstvu“ radi osam muškaraca
Imao sam malo neslaganje u sali za fizičko s jednom od devojčica jer nije htela da me posluša i stane gde treba dok smo vežbali. Sutradan mi je, dok smo bili napolju, ubrala cveće. To me je istopilo. Ona je na taj način htela da mi pokaže da joj je žao što smo imali nesuglasicu. Kada se takve stvari dese, znate da se bavite najlepšim poslom, kaže vaspitač Milan Živković.
- Ovaj posao zahteva mnogo strpljenja i tolerancije, osim toga važna je i kreativnost jer decu stalno moramo da animiramo i da im se prilagođavamo. Naravno, bez ljubavi prema mališanima, niko ne može da bude dobar u ovom pozivu - objašnjava Živković, koji je vaspitač već četiri godine.
- S decom imamo posebnu taktiku, drugačiju od vaspitačica, i to je ono što nas razlikuje od njih. Sećam se da je jednom došla mama koja mi je rekla da njena ćerka neće da je sluša. Pitala me je šta ja to kažem devojčici, kada mene hoće da posluša, a nju ne, a u stvari samo nam je taktika drugačija - kaže Živković. On dodaje da ga ispunjava kada dete dođe da mu se poveri, šapne nešto ili želi da porazgovara jer to znači da ima poverenja u njega.
- Deca su iskrena, otvorena i uvek kažu kako se osećaju. Volim kada dobijem grupu trogodišnjaka, pa ih do šeste, sedme godine učim, pripremam za školu i gledam njihov napredak. Najveći je uspeh kada deca s kojom smo se družili nekoliko godina dođu da nas pozdrave prilikom susreta na ulici jer to znači da smo im ostali u lepom sećanju - kaže vaspitač Obrovac. On s decom radi već osmu godinu, a priznaje da se desi i da zaplače kada ga grupa napušta.
- Završio sam elektrotehničku školu i mnogi su bili iznenađeni kada sam odlučio da postanem vaspitač. Međutim, nije baš svima bilo toliko čudno jer poznanici znaju da sam u duši još dete i da za mene važi pravilo da nikad neću odrasti. Zato mi je lako da radim s decom, nije mi nimalo naporno i zaista sam ostvaren kao ličnost otkad radim ovaj posao - kaže Obrovac, koji kao i njegov kolega Živković ima decu predškolskog uzrasta kod kuće.
- Energija koju ulažemo da kada dođemo s posla kući imamo strpljenja i tolerancije i za našu decu ogromna je, ali se svakako isplati. Jedini problem je to što je u vrtiću stalno bučno, pa nam kod kuće zafali tišine, ali se i taj osećaj javlja tek ponekad, u suštini prava je sreća što smo stalno okruženi najmlađima i što učestvujemo u njihovom detinjstvu i odrastanju - pričaju vaspitači, dodajući da nikada nisu imali problem s prihvatanjem u kolektivu, ni kada je reč o koleginicama, niti o roditeljima.
- Naprotiv. Svi nas brzo prihvate. Ono što smo primetili jeste da se roditelji malo iznenade kada nas upoznaju i saznaju da ćemo mi biti vaspitači njihovoj deci, ali im se to i dopada. Pogotovo mamama - kažu Oliver Obrovac i Milan Živković. Oni smatraju da su blaži u odnosu na vaspitačice, ali da, uprkos tome, ostvaruju potreban autoritet.