- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
Mališani i noćno mokrenje
Večernje novosti 28.02.2010 11:14
Enureza ili mokrenje u krevet kod dece je česta pojava. Statistika pokazuje da svako treće dete do šeste godine barem ponekad ima ovakih problema. Kod manjeg broja dece noćno mokrenje se nastavlja do puberteta i u nekom trenutku spontano prestaje.
Stručnjaci razlikuju primarnu i sekundarnu enurezu. Prva je ona kada dete piški u krevet barem dva puta nedeljno i nema duže periode bez ovog problema. Kod sekundarne, dete je imalo razdoblja bez noćnog mokrenja, ali se problem vratio i tada su uzroci enureze uglavnom emotivne prirode. Stručnjaci kažu da postoji hormonski ciklus koji svakodnevno utiče na izlivanje urina iz bubrega, što se noću smanjuje. Taj hormonski ciklus nije prisutan u trenutku rođenja, a kod mnoge dece razvija se u uzrastu između druge i šeste godine, kod drugih između šeste godine i puberteta, a kod nekih se uopšte ne razvije. To je, uglavnom, najčešći razlog noćnog mokrenja u krevet.
Osim toga, na ovaj problem utiče i sposobnost deteta da se probudi pre nego što se upiški. Neki mališani, jednostavno imaju problem sa razvijanjem ove sposobnosti.
Psiholozi često naglašavaju psihološki aspekt noćnog mokrenja, nazivajući ga “plač kroz bešiku”. Međutim, nema istraživanja koja bi potvrdila ovu pretpostavku, tako da je verovatnije govoriti o poteškoći opuštanja. Tačnije, dete je tokom dana aktivno i napeto, bez razdoblja opuštenosti, pa kada napokon zaspi, i u snu ostaje aktivno. Ono što je osnovni zadatak roditelja je da dete nauče da se probudi pre nego što se upiški.
Stručnjaci kažu da je velika greška previše grditi i kinjiti dete kada se noću upiški u krevet. Ponekad je trauma zbog grdnje toliko velika da mališani ne uspevaju da se otresu ovog problema dugo. Ono što stručnjaci nikada ne preporučuju je da budite dete i pospano ga vodite na nošu. Iako to izgleda kao dobro rešenje, zapravo detetu šalje poruku da može da piški u polusnu, jer će roditelji preuzeti brigu o odlasku u toalet.
Detetu nikako ne treba da pretite, ucenjujete ga i kažnjavate fizički. Ponekad lekari prepisuju hormonsku terapiju u trajanju najduže od tri meseca, ali iako lekovi mogu doneti trenutno poboljašnje, njihove nuspojave su mnogo veće od efekata.
Psiholozi često preporučuju tehniku “potkrepljivanja željenog ponašanja”. To se, na primer, postiže tako što ćete detetu svakog jutra kada se probudi suvo, nacrtati zvezdicu ili sunce na kalendaru, pa kada skupi određeni broj simbola nagradite ga nekom igračkom, slatkišem ili odlaskom u zoološki vrt, ili igraonicu. Dete treba podsticati da, kada se upiški, samo skine mokru posteljinu i odnese je u korpu za prljav veš. Ali, važno je da taj dogovor bude postignut na smiren i topao način, nikako kao kazna. Postoje i aparati koji pomažu, jer počnu da sviraju čim se čaršav pokvasi, bude dete i tako stvaraju veze između otpuštanja urina i buđenja. Od prirodnih lekova med se pokazao kao efikasan, a postoje i biljne kapi.
Takođe, bitno je da je dete pod što manjim stresom, pa se preporučuju opuštajuće igre, na primer, sa peskom, vodom ili zemljom. U svakom slučaju, nemojte praviti veliku buku oko ovog problema, jer iako je neprijatna navika, većina mališana uspeće da je prevaziđe bez većih problema.
Večernje novosti 28.02.2010 11:14
Enureza ili mokrenje u krevet kod dece je česta pojava. Statistika pokazuje da svako treće dete do šeste godine barem ponekad ima ovakih problema. Kod manjeg broja dece noćno mokrenje se nastavlja do puberteta i u nekom trenutku spontano prestaje.
Stručnjaci razlikuju primarnu i sekundarnu enurezu. Prva je ona kada dete piški u krevet barem dva puta nedeljno i nema duže periode bez ovog problema. Kod sekundarne, dete je imalo razdoblja bez noćnog mokrenja, ali se problem vratio i tada su uzroci enureze uglavnom emotivne prirode. Stručnjaci kažu da postoji hormonski ciklus koji svakodnevno utiče na izlivanje urina iz bubrega, što se noću smanjuje. Taj hormonski ciklus nije prisutan u trenutku rođenja, a kod mnoge dece razvija se u uzrastu između druge i šeste godine, kod drugih između šeste godine i puberteta, a kod nekih se uopšte ne razvije. To je, uglavnom, najčešći razlog noćnog mokrenja u krevet.
Osim toga, na ovaj problem utiče i sposobnost deteta da se probudi pre nego što se upiški. Neki mališani, jednostavno imaju problem sa razvijanjem ove sposobnosti.
Psiholozi često naglašavaju psihološki aspekt noćnog mokrenja, nazivajući ga “plač kroz bešiku”. Međutim, nema istraživanja koja bi potvrdila ovu pretpostavku, tako da je verovatnije govoriti o poteškoći opuštanja. Tačnije, dete je tokom dana aktivno i napeto, bez razdoblja opuštenosti, pa kada napokon zaspi, i u snu ostaje aktivno. Ono što je osnovni zadatak roditelja je da dete nauče da se probudi pre nego što se upiški.
Stručnjaci kažu da je velika greška previše grditi i kinjiti dete kada se noću upiški u krevet. Ponekad je trauma zbog grdnje toliko velika da mališani ne uspevaju da se otresu ovog problema dugo. Ono što stručnjaci nikada ne preporučuju je da budite dete i pospano ga vodite na nošu. Iako to izgleda kao dobro rešenje, zapravo detetu šalje poruku da može da piški u polusnu, jer će roditelji preuzeti brigu o odlasku u toalet.
Detetu nikako ne treba da pretite, ucenjujete ga i kažnjavate fizički. Ponekad lekari prepisuju hormonsku terapiju u trajanju najduže od tri meseca, ali iako lekovi mogu doneti trenutno poboljašnje, njihove nuspojave su mnogo veće od efekata.
Psiholozi često preporučuju tehniku “potkrepljivanja željenog ponašanja”. To se, na primer, postiže tako što ćete detetu svakog jutra kada se probudi suvo, nacrtati zvezdicu ili sunce na kalendaru, pa kada skupi određeni broj simbola nagradite ga nekom igračkom, slatkišem ili odlaskom u zoološki vrt, ili igraonicu. Dete treba podsticati da, kada se upiški, samo skine mokru posteljinu i odnese je u korpu za prljav veš. Ali, važno je da taj dogovor bude postignut na smiren i topao način, nikako kao kazna. Postoje i aparati koji pomažu, jer počnu da sviraju čim se čaršav pokvasi, bude dete i tako stvaraju veze između otpuštanja urina i buđenja. Od prirodnih lekova med se pokazao kao efikasan, a postoje i biljne kapi.
Takođe, bitno je da je dete pod što manjim stresom, pa se preporučuju opuštajuće igre, na primer, sa peskom, vodom ili zemljom. U svakom slučaju, nemojte praviti veliku buku oko ovog problema, jer iako je neprijatna navika, većina mališana uspeće da je prevaziđe bez većih problema.