Mali broj inovacija zaštićen u Srbiji
Tanjug | 14. 05. 2011. - 14:17h
BEOGRAD - Primena inovacija značajna je zbog konkurentnosti proizvoda na tržištu, a u Srbiji je mali broj pronalazaka zaštićen i u poslednje četiri godine podneto je 60 zahteva za njihovu zaštitu, izjavili su stručnjaci na seminaru o Evropskom patentu održanom u Beogradu.
Branka Totić
Direktorka Zavoda za intelektualnu svojinu Srbije Branka Totić objasnila je Tanjugu da je inovacioni potencijal u Srbiji veći nego ranije i da na univerzitetima i u preduzećima ima mnogo više pronalazaka nego što se o tome zna, ali da oni nisu u proceduri zaštite.
Ona je navela da je Srbija u poslednje četiri godine Evropskom zavodu za patente podnela oko 60 prijava za zaštitu inovacija, što je, kako je navela, mali broj u odnosu na činjenicu da u svetu neki fakulteti imaju toliko prijava na godišnjem nivou.
U poslednjih 10 godina domaći pronalazači zaštitili su svega 28 pronalazaka u Evropskom zavodu za patente.
"Mozemo biti zadovoljni u tom smislu što ne samo da je inovacioni potencijal sve veći nego ima sve više inovacija na fakultetima, institutima ili firmama, ali je kultura podnošenje prijava za zaštitu patenata loša pa tu komercijalnu prednost ljudi ne mogu da iskoriste“, objasnila je Totić dodajući da se više radi na tome da se publikuju radovi, kao i rezultati naučnih istraživanja, ali ne i da se oni primene u industriji.
Da bi se rezultat inovacije iskoristio, neohodno je da ona bude primenjena u praksi pa će se samim tim ostvariti i dobit, rekla je Totić.
Govoreći o proceduri prijavljivanja nekog projekta za zaštitu, ona je kazala da u Srbiji taj proces nije skup, a da je, ukoliko se namerava da se sa tim patentom izađe na inostrano tržište, neophodno da se i u toj zemlji zaštiti proizvod.
Prema njenim rečima, podnošenje zahteva za patente u Srbiji košta 5.000 dinara, kasnije se plaća ispitivanje tog patenta u iznosu od 15.000, a nakon toga, treće godine od zaštite inovacije plaćaju se godišnje takse.
"To ne bi trebalo da predstavlja problem za firme i pronalazače koji su uspeli da primene svoj projekat, a ako ne uspete da ga primenite posle nekoliko godina, pitanje je zašto biste i placahali zaštitu posle toliko vremena“, rekla je Totić.
Ona je ukazala da u Srbiji više zahteva za zaštitu pronalazaka podnose fizička lica, odnosno takozvani "mali pronalazači“, a da nije dobro što instituti i fakulteti u čijem su opisu posla istraživanja ne učestvuju u većem obimu u tome.
Prošle godine bilo je 17 prijava sa instituta i fakulteta, podsetila je Totić navodeći da je dobro to što su ostvareni značajni rezultati u objavljivanju radova, ali da je neophodna veća primena rezultata istraživanja u privredi.
U okviru projekta koji sa 2.2 miliona evra finansira EU, a koji sprovodi Evropski zavod za patente, oformljen je edukativno-informativni centar pri Zavodu za intelektulanu svojinu zahvaljujući čijem radu se održavaju seminari u Beogradu, ali i u drugim gradovima Srbije.
Cilj tih seminara je da zainteresovani upoznaju sa time koliki je značaj zaštite prava intelektualne svojine.
Predviđeno je da o zastititi intelektualne svojine od jeseni počne seminar i obuke sudija i javnih tužioca u ovoj oblasti, a potom i drugih organa, zaposlenih u carini, tržišnom ispektoratu i policiji, rekla je direktorka Zavoda.
Tanjug | 14. 05. 2011. - 14:17h
BEOGRAD - Primena inovacija značajna je zbog konkurentnosti proizvoda na tržištu, a u Srbiji je mali broj pronalazaka zaštićen i u poslednje četiri godine podneto je 60 zahteva za njihovu zaštitu, izjavili su stručnjaci na seminaru o Evropskom patentu održanom u Beogradu.
Branka Totić
Direktorka Zavoda za intelektualnu svojinu Srbije Branka Totić objasnila je Tanjugu da je inovacioni potencijal u Srbiji veći nego ranije i da na univerzitetima i u preduzećima ima mnogo više pronalazaka nego što se o tome zna, ali da oni nisu u proceduri zaštite.
Ona je navela da je Srbija u poslednje četiri godine Evropskom zavodu za patente podnela oko 60 prijava za zaštitu inovacija, što je, kako je navela, mali broj u odnosu na činjenicu da u svetu neki fakulteti imaju toliko prijava na godišnjem nivou.
U poslednjih 10 godina domaći pronalazači zaštitili su svega 28 pronalazaka u Evropskom zavodu za patente.
"Mozemo biti zadovoljni u tom smislu što ne samo da je inovacioni potencijal sve veći nego ima sve više inovacija na fakultetima, institutima ili firmama, ali je kultura podnošenje prijava za zaštitu patenata loša pa tu komercijalnu prednost ljudi ne mogu da iskoriste“, objasnila je Totić dodajući da se više radi na tome da se publikuju radovi, kao i rezultati naučnih istraživanja, ali ne i da se oni primene u industriji.
Da bi se rezultat inovacije iskoristio, neohodno je da ona bude primenjena u praksi pa će se samim tim ostvariti i dobit, rekla je Totić.
Govoreći o proceduri prijavljivanja nekog projekta za zaštitu, ona je kazala da u Srbiji taj proces nije skup, a da je, ukoliko se namerava da se sa tim patentom izađe na inostrano tržište, neophodno da se i u toj zemlji zaštiti proizvod.
Prema njenim rečima, podnošenje zahteva za patente u Srbiji košta 5.000 dinara, kasnije se plaća ispitivanje tog patenta u iznosu od 15.000, a nakon toga, treće godine od zaštite inovacije plaćaju se godišnje takse.
"To ne bi trebalo da predstavlja problem za firme i pronalazače koji su uspeli da primene svoj projekat, a ako ne uspete da ga primenite posle nekoliko godina, pitanje je zašto biste i placahali zaštitu posle toliko vremena“, rekla je Totić.
Ona je ukazala da u Srbiji više zahteva za zaštitu pronalazaka podnose fizička lica, odnosno takozvani "mali pronalazači“, a da nije dobro što instituti i fakulteti u čijem su opisu posla istraživanja ne učestvuju u većem obimu u tome.
Prošle godine bilo je 17 prijava sa instituta i fakulteta, podsetila je Totić navodeći da je dobro to što su ostvareni značajni rezultati u objavljivanju radova, ali da je neophodna veća primena rezultata istraživanja u privredi.
U okviru projekta koji sa 2.2 miliona evra finansira EU, a koji sprovodi Evropski zavod za patente, oformljen je edukativno-informativni centar pri Zavodu za intelektulanu svojinu zahvaljujući čijem radu se održavaju seminari u Beogradu, ali i u drugim gradovima Srbije.
Cilj tih seminara je da zainteresovani upoznaju sa time koliki je značaj zaštite prava intelektualne svojine.
Predviđeno je da o zastititi intelektualne svojine od jeseni počne seminar i obuke sudija i javnih tužioca u ovoj oblasti, a potom i drugih organa, zaposlenih u carini, tržišnom ispektoratu i policiji, rekla je direktorka Zavoda.