Šta je novo?
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.556
Bajkovito šarenilo Malezije

Bajkovito šarenilo Malezije

Press



Bajkovitom šarenišu Malezije posebnu notu daje multikulturalizam, a raznoliki običaji, kulture i religije posebnu živost i energiju koja opija.

Netaknuta priroda, fascinantni prizori džungle, prašuma, ali i modernih gradova upotpunjuju sliku atraktivne turističke kote.

Malezija, iako muslimanska zemlja, na Dalekom istoku i u području opasnih vetrova i „nezgodne" klime, ipak ima reputaciju benigne zemlje za koju turisti misle da je dosadna. Istina jeste da nema nasilja, prirodne katastrofe dešavaju se samo u susednim zemljama, a multietnička populacija se međusobno odlično slaže. I baš zato Malezija putnicima nudi priliku da istinski uživaju u netaknutoj prirodi, bogatoj kulturi i fascinantnim prizorima. Malezija je zemlja kontrasta koja se ubrzano razvija u harmoniji sa svojim tradicionalnim vrednostima i načinom života.
Ova relativno mlada država nezavisnost je dobila 1963. godine, a sastoji se od zemalja koje su nekada bile u sastavu engleskih, portugalskih i holandskih kolonija. Iako je uticaj evropskih kolonijalista vidljiv, Malezija je sačuvala svoj specifičan duh i šarm, te raznovrsnost, koja je njena osnovna karakteristika. Priroda je Maleziji podarila predivne plaže, skrovita ostrva, čisto more sa šarenolikim živim svetom, ali i guste prašume koje kriju mnoga uzbuđenja. Nezaboravno iskustvo je poseta Kameron hajlendsu, planinskom području na 1.500 metara nadmorske visine, na kome se nalaze plantaže čaja, farme jagoda, ruža i leptira. A već sledećeg dana moguće je uživati na ostrvu Langvaki, s najlepšim plažama na svetu, ili na ostrvu Borneo, u čijem se nacionalnom parku Kinabalu nalaze brojne vrste orhideja i ptica.
Bajkovitom šarenišu Malezije posebnu notu daje i multikulturalizam. Većinu stanovništva čine Malajci, potom Kinezi i Indusi, ali prisutne su i druge etničke grupe. Raznoliki običaji, kulture i religije daju joj posebnu živost i energiju koja opija.


Grad budućnosti


b2a3a7914069ce3593a545b9143e9a0a.jpg


Malezijska prestonica Kuala Lumpur suptilna je mešavina tradicionalnog i savremenog. U samom centru smešteni su luksuzni hoteli, ogromni šoping centri i futurističke zgrade. Simbol nezaustavljivog razvoja svakako su kule „Petronas", visoke 452 metra, koje su dugo bile najviše zgrade na svetu. Prepoznatljivost Kuala Lumpuru daje i čuveni Menara Kuala Lumpur, telekomunikacioni toranj napravljen u obliku igle. Ali pored blještavih modernih oblakodera, sačuvana su i mnoga stara zdanja. Iz doba britanskog kolonijalizma gradu je ostao u nasleđe elegantni teren za kriket „Dataran Merdek", koji deluje kao da je podignut u srcu Engleske. Očuvana je i najstarija četvrt Kampung Bahru iz 1899. godine, u kojoj se još nalaze autentične drvene malajske kuće, potpuno drugačije od modernih nebodera napraveljenih od čelika i stakla. Najživlji deo grada je centralni market, u kome je moguće naći originalnu muziku, rukotvorine i zanimljiva umetnička dela različitih etničkih grupa. Vrlo su zanimljive i četvrti Mala Kina i Mala Indija, koje će posetioce odvesti u potpuno drugačiji svet. Ostale atrakcije Kuala Lumpura su Kraljevska palata (rezidencija kralja Malezije), Jamel (najstarija džamija u gradu) i zatvor „Pudu" (sa najdubljim muralom na svetu).

Biseri islamske umetnosti

Islam je zvanična religija u Maleziji i oko 60 odsto stanovništva je ove veroispovesti. Prvi podaci govore da je islam počeo da se širi u Maleziji u 14. veku, a tamošnje džamije su pravi biser islamske umetnosti. Najimpresivnija je Plava džamija, koja se nalazi u Ša Alamu, glavnom gradu države Selangor. Njena fasada predstavlja jedan od najlepših primera islamske dekorativne kaligrafije, dok u njenoj unutrašnjosti preovlađuju elementi malezijskog dizajna. U njenom sastavu se nalazi i devet galerija sa bogatom kolekcijom islamskih umetničkih dela.
Indusi su područje Malezije naselili u trećem veku pre nove ere i ostavili su značajan trag. Najpoznatiji je Batu hinduistički hram koji se nalazi u Batu pećini. Da bi se do njega stiglo, potrebno je preći 272 stepenika. Ipak, uspon može biti vrlo zanimljiv jer brojni radoznali majmuni prate posetioce. Ovaj hram je najpopularniji hinduistički hram izvan Indije i svakog januara, tokom Taipusam festivala, poseti ga oko 1,5 miliona ljudi. Ovim praznikom se slavi rođenje Murugana, boga rata, i tada brojni vernici vrše ceremoniju kavadi - pirsovanje tela u znak žrtve i molitve.
U Maleziji su tokom vekova izgrađeni i brojni budistički hramovi, a najviše ih ima na ostrvu Penang. U njegovoj prestonici Džordžtaunu nalaze se kineski hramovi, od kojih je najpoznatiji Kek Lok Si.


57fd83aa4b582485c3ce7e9cefddfe3d.jpg


Kišne šume
Osim velikog kulturnog bogatstva, Malezija poseduje i neverovatna prirodna čuda. Arhipelag Langkavi čini 99 ostrva, a najposećenija turistička destinacija je glavno ostrvo Langkavi, sa predivnim plažama kao što su „Pantai Pasir Hitam", sa finim crnim peskom, i šljunkovita „Pantai Batu Kerikil". U vodama Malezije obitava i bogati morski svet, zbog čega ronjenje predstavlja poseban doživljaj.
Ostrvo Sipadan je izuzetna destinacija za ronjenje, jer je nastalo od koralnih grebena pričvršćenih za vulkanske kupe, koje se nalaze na dnu mora. Njegov ekosistem je izuzetan i čini ga više od 3.000 vrsta riba i stotine vrsta korala.
U kontinentalnom delu Malezije nalazi se prostrana kišna prašuma. Brojni parkovi stvoreni su kao utočišta za ugrožene životinjske vrste. U predivnom parku „Kuala Gandah" osnovano je sirotište i utočište za slonove, pa odvažni posetioci mogu da ih hrane i kupaju, ali i da ih jašu. U parku Mantang organizuju se pešačke ture tokom kojih smeli avanturisti mogu da iskuse sve lepote i izazove divljeg sveta.
A za one kojima ipak više prijaju urbane sredine, u Maleziji postoje mnogi tematski i vodeni parkovi.


Od svakog ponešto


Malezija je i raj za gastronome i multikulturalnost se možda tu najbolje i ogleda. Neverovatne varijacije malajske, kineske i indijske hrane, te kuhinje autohtonog stanovništva Bornea, bogatstvo ukusa i sastojaka - ono je na šta stanovnici ove zemlje s pravom mogu da budu ponosni.
Jedinstvena i privlačna - baš svako može da pronađe ono što mu odgovara. Iako manje sofisticirana od zapadnjačke i manje egzotična od istočnjačkih, kuhinja Malezije, začinjena ili blaga, s pirinčem kao osnovom svih jela, prevazilazi ih upravo neverovatnim spojem različitosti.
Začini su srce svake kuhinje, a Malezija obiluje njima. Ističu se korijander, kurkuma, kumina, čili, anis, kardamon, muskatni oraščić, đumbir, limunska trava, cimet i drugi. Kokos i palma su nezamenjive namirnice malezijske kuhinje. U kuvanju se koriste kokosovo mleko, pavlaka i maslac, a u gotovo svim dezertima nezaobilazna je upotreba kokosovog mleka.
Palmu su britanski kolonisti uvezli iz zapadne Afrike, a najviše je u upotrebi palmino ulje, palmin šećer ili gula melaka. Pirinač je osnova malezijske kuhinje. Rezanci, onakvi kakve poznajemo u kineskoj kuhinji, deo su i malezijskog kulinarskog identiteta.
U Maleziji se jede i raznovrsno meso. Dok recimo malezijski muslimani izbegavaju svinjetinu, Kinezi je obilato jedu. Piletina je vrlo pristupačna i jeftina, a najfinija je „kampung" piletina, proizvedena tradicionalnim tehnikama u malezijskim seoskim domaćinstvima. Jede se i meso guske i patke. Popularna je i govedina, iako ne kod hinduističke i budističke populacije. Kozje meso je na ceni, a od njega se prave umaci, kariji i supe.
Morski plodovi - škampi, račići, rakovice, puževi, hobotnice, lignje i drugi mekušci, ali i sveže ribe su atrakcija lokalnih pijaca.
Povrće i voće je, zbog stabilne i povoljne klime, dostupno tokom cele godine. U Maleziji ćete moći da uživate u durianu, ličiju, mangu, longanu i rambutanu.




 
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.556
2. maj 2009.

Kuala Lumpur: Nije zlato sve što sija


Grad odiše svojevrsnim nečistim sjajem, danas kao i u prošlom veku. Nije ga slučajno Žan Kokto prozvao imenom Kuala l'Impure (nečisti).

Autorka Olivera Burgess
Izvor: B92


201060655349fc059a641d8910137811_extreme.jpg

Photo: Jean-Marc / Jo BeLo / Jhon-John / Flickr


Za početak, u Kuala Lumpur se ne ide kao na konačnu turističku destinaciju. Posetićete ga samo ako tamo imate posla, ili ako kroz isti prolazite na putu za mnogo egzotičnijom maležanskom provincijom, tako nemilosrdno reklamiranom na svim svetskim televizijama. Ako ipak imate nekoliko dana za posetu KL-u (skraćenica vrlo popularna među 'globtroterima'), polovinu ćete verovatno provesti na putu od aerodroma do grada, a drugu polovinu u zagušenom gradskom saobraćaju ili u jednako zagušenim šoping turama.

Relativno mali grad od 1,5 miliona stanovnika, Kuala Lumpur ostavlja utisak svega sem malog grada. Po izlasku na KL aerodrom, samo oličenje megalomanije, osetila sam se kao dete sa sela koje je po prvi put stiglo u posetu rođacima u grad. Ovde je sve moderno, veliko, funkcionalno, automatizovano, sterilno. Tačnije rečeno, sve do izlaska iz zgrade i uključivanja u 'zemljani' saobraćaj. Taksi vožnja od aerodroma do grada trajala je dva mučna, bolna sata, brzinom od 20 km na čas, usled neviđenih saobraćajnih gužvi. Na prilazu gradu počinju da se naziru džinovski soliteri koji niču kao pečurke i neumorno se takmiče u visini. Svetske banke, građevinske i naftne kompanije, trgovački lanci. Čovek počinje da se oseća kao mrav zaglavljen u nekoj gigantskoj mašini čije obrise i funkciju ne može ni da nasluti.


66541150749fc059aa149f524581421_extreme.jpg

Photo: monstermunch99 / Flickr


Popodne se na grad obrušava zaglušujući tropski pljusak, u to doba godine bolno predvidljiv, ali i pored toga isuviše moćan da bi se na bilo koji način izbegao jednako predvidljivi zastoj saobraćaja i života. Malo kasnije, u sumrak, izlazim na oprane ulice iz kojih isparava vlaga, dok se u barama ogledaju stakleni soliteri. Neonska ulična svetla i reklame uvek stvaraju sličnu atmosferu: otuđenost, usamljenost, melanholiju.

Susrećem grupe stranaca, koji u ovom gradu očigledno žive i rade, provodeći dane u onim džinovskim staklenim pečurkama, a noći u modernim restoranima i barovima. Iz jedne kapsule u drugu, virtuelna stvarnost. Susrećem brojne arapske porodice iz Kuvajta, Emirata i susednih zalivskih zemalja, koje su ovde očigledno došle na odmor. Zašto baš ovde, ne znam, možda je u pitanju neka muslimanska solidarnost, šta li. Izlaze iz, opet džinovskih, tržnih centara, sa kutijama, kesama i kesicama – turizam par excellence.


189896989249fc059ae806b557406216_extreme.jpg

Photo: clayirving / Flickr


Šoping je u KL-u glavna turistička atrakcija, osim jutarnjeg penjanja na vrh Petronas kula, koje su do skoro važile za najviši soliter na svetu, ovekovečen (gle autentičnosti!) u nekoliko holivudskih akcionih filmova. Sve je sjajno, sve je uređeno, bogato. Odjednom, ispred mene se niotkuda stvori polunag čovek, kože tamne kao noć, sa nekom prljavom prnjom oko bokova i dugom divljom kosom do pola leđa. Istrča iz mraka i poče da pretura po kontejneru. Iako potpuno neočekivan, ovaj prizor u meni stvori neobičnu reakciju – svojevrsnu potvrdu postojanja pravog života i u ovako sterilnim sredinama, kroz kontraste koji mu daju energiju.

Narednih par dana glavni kompanjon mi je Rupert, etnički Kinez, lokalni taksi vozač. Vedar, bistar, društven. Po prvom upoznavanju komentarišem kako je brza modernizacija ovog grada zaista impresivna. Napomenimo, u vrlo kratkom vremenskom periodu, Kuala Lumpur je od provincijskog gradića prerastao u prestonicu jedne od najbogatijih zemalja jugoistočne Azije, zahvaljujući masovnom izvozu sirovina kao što su kaučuk, kalaj i palmino ulje. «Da», odgovara na tečnom engleskom, «ali, nije zlato sve što sija. U ovom gradu, kao i u ovoj zemlji, jedni rade i proizvode, dok drugi vladaju i dele plodove tog rada.»


179927691549fc059b3c4f3796272691_extreme.jpg

Photo: clayirving / Flickr


Rupertov komentar odnosi se na vrlo napete rasne odnose između 3 glavne etničke grupe koje sačinjavaju stanovništvo Malezije, a to su Kinezi, Indijci (pretežno Tamilci, preklom sa jugo-istoka Indije) i Malajci. Kinezi i Indijci (koji su, naglasimo još jednom, takođe državljani Malezije, generacijama odgajani u toj zemlji) uglavnom drže veliki deo ekonomije. Zahvaljujući njihovom već poznatom preduzetništvu, Malezija se u vrlo kratkom periodu razvila u jednu od najdinamičnijih ekonomija jugoistočne Azije.

S druge strane političku vlast drže uglavnom Malajci, i za svoj glavni zadatak vide zaštitu svoje etničke grupe, makar i po cenu izrazito kontrolisanog političkog i društvenog sistema, da ne kažemo donekle autoritarne vladavine. Ta situacija je bila i ostala uzrok čestih građanskih nemira na rasnoj osnovi, od uvođenja politike 'pozitivne rasne diskriminacije' prema malajskoj etničkoj grupi, čija je prva velika posledica bilo odvajanje Singapura 1965. godine. Međuetnički odnosi se i danas mogu najbolje opisati rečenicom Paul Theroux-a (The Great Railway Bazaar): «Malajac u trećoj klasi je privilegovaniji od Kineza (i Indijca) u prvoj.»


203437648549fc059b83fec331423837_extreme.jpg

Photo: monstermunch99 / Flickr


Turizam je jedan od maležanskih prioriteta poslednjih godina. Zemlja svakako ima šta da ponudi, sa svojim zanimljivom istorijom i raznolikim prirodnim lepotama. Kuala Lumpur, pak, nije uspeo da sačuva mnogo šta originalno i autentično, usled stihijske gradnje poslednjih decenija: staro se nemilosrdno sklanjalo da napravi mesta novom.

Ono što je ostalo od stare arhitekture – britansko i daleko-istočno nasleđe – raštrkano je i izolovano među modernim ogromnim zdanjima. Kao što je jedan posetilac ovom gradu zapisao sredinom prošlog veka, usamljene stare građevine, danas okružene gigantskim soliterima, pomalo podsećaju na minijature iz kolekcije igračaka nekog bogatog deteta. Za razliku od Singapora, koji je od modernizma napravio umetnost, ili Malake, u kojoj je sačuvan šarm istorije, Kuala Lumpur je ostao nedorečen i bez vizije u svojoj ambicioznosti.



 
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.556
Malezija, raskršće tri civilizacije

13. jun 2009.

Malezija, raskršće tri civilizacije


Malezija u jednom neodoljivo podseća na bivšu Jugoslaviju: tri naroda, tri civilizacije, tri vere spojeni i izmešani na prostoru od severne granice s Tajlandom do ostrva Borneo, koje deli s Indonezijom. Ali, za razliku od jugoslovenskog eksperimenta, ovaj u jugoistočnoj Aziji, smišljen u kuloarima britanske imperije, do danas istrajava. Pre godinu i po je Malezija je obeležila 50 godina postojanja. Formula koja Malajce, Kineze i Indijce drži na okupu u federaciji 13 država i tri federalne teritorije i sa 25 miliona stanovnika stara je koliko i svet - ekonomski interes.

Autor: Tanja Trikić
Izvor: Blic

13483625384a32f9a3803b5106708793_extreme.jpg

Photo: Tanja Trikić


Čua Sievteng, ugledni umetnik iz kineske zajednice na ostrvu Penang, jednom od najvećih turističkih centara Malezije, objašnjava da sve tri nacionalne zajednice u Maleziji žive svaka svojim životom. Kod kuće svako ispoveda svoju veru, govori svoj jezik i neguje svoju kulturu. Štaviše, svaka zajednica ima svoje škole, listove, televiziju. Teng, druga generacija kineskih doseljenika i majstor slikarske tehnike batika, koji je izlagao svoja dela u galerijama širom sveta i predavao u umetničkim školama Britanije i Australije, kaže da za 65 godina života nije čak morao ni da dobro nauči malajski, zvanični jezik. „Znam ga onoliko koliko mi je potrebno. Pohađao sam kineske škole, a kasnije otišao na studije umetnosti u Englesku“, priča umetnik.


16477243654a32f9a39f85f942278815_extreme.jpg
Malajka Ani, radnica na jednom od bazara u Kuala Lumpuru / Photo: Tanja Trikić

Zmije u oltaru


Tengove reči potvrđuje šetnja kroz Džordžtaun, administrativni centar Penanga, gde na svakom ćošku mame tišinom kineski hramovi čipkastih krovova. Čuvar će došljaku spremno ispričati istorijat klana kome hram pripada i objasniti koje sve moći ima božanstvo kojem je posvećen. U jednom od njih, Hramu zmija izgrađenom polovinom 19. veka za boga Čor Sukonga, prave pravcate otrovnice, sluškinje boga, čuvaju oltar, umirene isparenjima opojnih trava Hram posećuju pripadnici svih veroispovesti ubeđeni u čudesni uticaj moćnog božanstva.

Sasvim različit od stroge jednostavnosti kineskih konfucijanskih hramova, na brdašcu nedaleko od centra grada izdiže se živopisni budistički hram Kek Loksi, čiji je zaštitni znak pagoda deset hiljada buda. Nešto dalje smestio se hinduistički hram Šri Mariaman, nalik na dečji dvorac iz mašte sa mnoštvom figura hinduističkih božanstava i statuom boga Subramaniama, optučenom zlatom, srebrom, dijamantima i smaragdima. Ona ima važno mesto na godišnjem festivalu Taipusam, glavnom prazniku hinduističke zajednice, čija je četvrt u Džordžtaunu Mala Indija nastala pre dva veka. Lokalni Indijci ovde ljubomorno čuvaju svoju tradiciju. Ali bela džamija s pozlaćenom kupolom minareta i žene pokrivenih glava podsećaju da je ovo samo ostrvo u islamskom svetu. Svoj trag ostavili su i kolonijalni osvajači u vidu anglikanske crkve sv. Đorđa, koju su početkom 19. veka gradili osuđenici.

I sve te tradicije i kulture obitavaju i prepliću se na ostrvu, gde ogromni gušteri šetaju plažama, a majmuni u drveću kraj obale grickaju slatke tropske plodove.


17474753454a32f9a3c1008460001785_extreme.jpg
Zabavljač na ulicama Male Indije u Džordžtaunu / Photo: Tanja Trikić

Pazari Kuala Lumpura


Potpuno drugu sliku odaje Kuala Lumpur, prestonica, smeštena u centru države Selangor, sa statusom posebne administrativne teritorije. Grad od 1,6 miliona stanovnika u užem centru, a sa preko sedam miliona sa okolinom u dolini Klang, prava je moderna metropola, čiji su zaštitni znaci monošinski vozovi i kule bliznakinje Petronas, koje su do izgradnje nebodera 101 u Tajpeju bile najviše zdanje na svetu, a danas su još najveće kule bliznakinje na planeti. U zgradi su smeštena poslovne prostorije i ogroman tržni centar s ekskluzivnim radnjama poznatih svetskih marki. Sa svoja 66 šoping centra Kuala Lumpur je pravi magnet za šopoholičare. Za one koje bi i da proćaskaju s prodavcima tu je centralna tržnica, koja i na malajskom nama zvuči poznato: pazar. U jednoj od radnjica odeće sa nacionalnim vezom Malajka Ani priča da je zahvaljujući svom poslu upoznala ljude iz svih krajeva sveta. Ani i pored skoro celodnevnog rada uspeva da se stara o suprugu i dva sina. Najmlađi Nazri ima 15 meseci.


10785289494a32f9a3e1215888671213_extreme.jpg

Zmije otrovnice na oltaru Hrama zmija / Photo: Tanja Trikić


Njena sestra Lia, koja radi u istoj radnji sa 29 godina još se nije udala, što je neobično za Malajke. Uprkos dosta strogim pravilima oblačenja za žene, islam je ovde umeren. To je zvanična religija Malezije, a prema statistici, ispoveda je oko 60 odsto stanovništva. Ali među omladinom, posebno u gradovima, nije toliko obavezno moliti se pet puta dnevno, kako uzornim muslimanima nalažu pravila. Menja se i odnos prema nežnijem polu, pa je tako ministar turizma žena Nazalina Otman, kao i guverner Centralne banke Zeti Ahtar Aziz. Ipak, turista će, da bi ušao u bilo koju džamiju, morati da odene ogrtač dug do zemlje i da se izuje, a i tada će moći da uđe samo na širu teritoriju džamije, ali ne i u deo za molitvu, osim ako i sam nije musliman.

Privredni bum

Darežljiva priroda i prijatna klima s večitim letom možda objašnjavaju optimizam i bezbrižnost Maležana, koje nije poljuljala ni finansijska kriza. Nakon što je devedesetih godina doživela pravi privredni bum, posebno izvozom elektronike, Malezija ni danas ne pokazuje znake značajnijeg posustajanja. Turistički centri duž obale duge 4.675 kilometara donose važan izvor prihoda, ali nije beznačajan ni izvoz nafte i gasa, na čijim je visokim cenama Malezija donedavno profitirala. Kao zemlja koja pokriva svoje potrebe za energentima Malezija i danas ima cenu benzina ispod svetskog proseka, koje posle junskog povećanja od 40 odsto iznose 2,70 ringita, lokalne valute, što je oko 80 centi.

Izborni kralj

Malezija je ustavna monarhija, na čijem je čelu vladar s titulom „jang di pertuan agong“ u prevodu, onaj kojeg su učinili gospodarem, ili prosto kralj. On se bira između jednog od devet naslednih sultana svakih pet godina, a u ovom trenutku tron drži Misal Zejnal Abidin, poglavar sultanata Terenga. Sve države na poluostrvskom delu Malezije imaju nasledne vladare osim Melake i Penanga, koje uz države Sabah i Saravak, na istoku zemlje, imaju guvernere imenovane od vlade. Vlast kralja je u glavnom ceremonijalna. Izvršnu vlast predvodi premijer.



 
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.556
Kroz divljinu Bornea

15. januar 2010.

Kroz divljinu Bornea


Grad Kota Kinabalu u pokrajini Sabah na malezijskom Borneu predstavlja polaznu tačku ka bujnim tropskim šumama, neverovatnoj divljini, i istoriji oblikovanoj ratom, piše australijski Women's Weekly.

Izvor: B92


11514762134b50ae1731237699021729_extreme.jpg

Photo: das farbamt / Flickr


Relativno blizu Singapura, Sabah nudi toliko različitih iskustva da je teško poverovati da je to samo jedan mali deo ostrva Borneo. Od posmatranja orangutana dok se igraju do disanja prohladnog planinskog vazduha i hodanja kroz plantaže čaja. Ukoliko rešite da vaša baza bude Kota Kinabalu, razvijeni administrativni centar na zapadnoj obali, moći ćete da obiđete svaku lokalnu atrakciju, sugeriše australijski časopis.

Bez obzira što se nalazite na Borneu, komfor vam neće nedostajati – lako se nalaze hoteli sa 4 ili 5 zvezdica koji koštaju neuporedivo manje nego u zapadnim zemljama. Pored toga, postoji ogromna ponuda i svake druge vrste smeštaja, od manjih hotela do privatnih pansiona.

Tropske šume će vas oduševiti svojim bogatstvom, od minijaturnih orhideja do ogromnih stabala drveća oko kojih se uvijaju puzavice

Sandakan i marš smrti

Stanovnici Sabaha imaju poseban odnos prema australijskim i britanskim trupama koje su se ovde borile tokom Drugog svetskog rata. Suočeni sa napredovanjem Saveznika 1945, Japanci su primorali 2428 ratnih zarobljenika (1787 Australijanaca i 641 Britanca) na marš dug 250 kilometara, od Sandakana na severu Bornea do mesta Ranau na zapadu.

Tokom mučnog marša prolazili su kroz gustu džunglu, a najveći broj njih je tu i ostavio svoje kosti – već oslabljeni višegodišnjim zarobljeništvom, vojnici su ili umirali od bolesti i iscrpljenosti, ili od metaka japanskih čuvara. Od skoro 2500 ljudi, preživelo je samo 6.

Spomenici marša mogu se videti u Sandakanu, a dan sećanja organizuje se 15. avgusta svake godine u gradu Ranau.

Orangutani – šumski ljudi

U džunglama Bornea živi neverovatno mnogo vrsta divljih životinja, ali i ptica i biljaka, a ono što turisti ne propuštaju da vide je ugroženi orangutan.

Najlakši način da vidite “Šumskog čoveka” je u rezervatima – jedno od utočišta je Sepilok Orang Utan na 40 minuta vožnje zapadno od Sandakana, a druga opcija je rezervat kod grada Kota Kinabalu, na istoku.

14858656054b50ae1805c92638025462_extreme.jpg

Photo: vosko03 / Flickr


U utočištima se nalaze orangutani koji su ostali bez roditelja i koji će jednog dana biti vraćeni u svoje prirodno stanište, šumu.

Osetićete blagu jezu kada prvi put čujete kako šuška lišće, i zatim ispred sebe ugledate orangutana kako se zabavlja ili jede.

Pored utočišta za orangutane nalazi se mesto u kojem možete i odsesti nekoliko dana – smešteno je na samoj obali sa plažom koja je zgodna i za decu, a zabava na vodi je organizovana kao u svakom pravom letovalištu.

Magična planina

Odlazak na Borneo neće biti kompletan ukoliko ne vidite nacionalni park na planini Kinabalu koji je deo svetske baštine.

Ovaj botaničarski raj pokriva 750 kvadratnih kilometara, a centralno mesto je sama planina čiji izgled oduzima dah. Visoka je više od 4000 metara, i ako imate dobru kondiciju možete iznajmiti vodiča i krenuti peške ka vrhu. Ali i ako ostanete u podnožju imaćete pregršt staza za šetanje.

Čajdžinica Sabah

Na putu za planinu Kinabalu obavezno napravite pauzu u čajdžinici Sabah Tea Garden. Pogled sa je spektakularan, a plantaža pokriva brdovit teren u podnožju planine.

Ne propustite da obiđete fabriku čaja u kojoj postoje organizovane ture za posetioce gde ćete naučiti sve o gajenju čaja, i degustirati neke od čajeva vrhunskog kvaliteta.

Ovde možete i prenoćiti ili čak ostati nekoliko dana u nekoj od tradicionalnih kućica od bambusa, ali i u luksuznijem pansionu.

Posle tropske atmosfere i haosa koji vladaju u Kota Kinabalu, prohladni povetarac i mir na plantaži osvežiće vas isto koliko i sam čaj.

Svici

Od celokupnog životinjskog sveta na Borneu najfascinantniji su svici. Najbolje mesto gde ih možete videti je kod eko kampa Monkey Tops, u blizini mesta Kita Klias, 100 kilometara severno od Kota Kinabalu.

Monkey Tops je smešten na reci Klias, i nudi odlične mogućnosti za posmatranje divljeg sveta. Postoje specijalno organizovani brodići koji voze turiste u razgledanje – obratite pažnju na dugonose majmune (nasalis larvatus) koji su najzanimljiviji dok po drveću traže adekvatnu granu na kojoj će provesti noć. Tu ćete videti i makaka majmune, srebrnaste majmune, ali i ptice kreštalice vodomare, orlove, a ako budete imali sreće možda i krokodile.

Kad padne mrak, na dokovima na reci možete večerati pod baldahinom zvezda. Kad noć potpuno padne i cela džungla utone u mrak, ponovo sedite u čamac i potražite svice. Taj prizor je spektakularan – kao novogodišnja dekoracija.

Kako stići

Nekom od svetskih kompanija dođite do Singapura, a zatim do grada Kota Kinabalu se prevezite kompanijom Silk Air, koja je podružnica firme Singapore Airlines.

Smeštaj

Ako želite luksuz, možete odsesti u hotelu sa četiri zvezdice Novotel Hotel u gradu Kota Kinabalu, koji košta neuporedivo jeftinije nego sličan smeštaj u Evropi.

Ako niste previše zahtevni, u gradu ćete naći pregršt jeftinih malih hotela.



 
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.556
Malezija - zemlja festivala i lepote

29. 10. 2010. 08:00h| Vestionline

Malezija - zemlja festivala i lepote

Omeđena Tajlandom, Indonezijom i Brinejima, s kulturom koja je nastajala pod različitim uticajima, uključujući dugi period britanske kolonijalne vladavine i ekonomski snažne kineske zajednice, Malezija je jedna od najmultikulturalnijih zemalja u jugoistočnoj Aziji.

104358_merdekasquarekualalumpur_ig.jpg

104357_kualalumpurgombakklang_ig.jpg

104356_kualalumpurabdulsamadbldg_ig.jpg

104355_kualalumpur369300926_ig.jpg

104353_kualalumpurpetronastowers_ig.jpg

104352_3166027377de12041ddf_ig.jpg

104351_2349026792theskybarinkualalumpurwithaviewofpetronas_ig.jpg

104350_638195_ig.jpg

__ig.jpg

Sastoji se od dve regije odvojene Južnim kineskim morem, s Malajskim poluostrvom na zapadu i malezijskim Borneom na istoku. Malezija je federacija 13 država s populacijom od 25,7 miliona ljudi.

Od 18. do 20. veka, regija je bila podeljena zbirka kolonizovanih država. No, 1948. godine jedinstvena administracija pod nazivom Federacija Malaya kupila je ovu teritoriju, da bi nezavisnost stekla devet godina kasnije. Malezija je formirana 1963. kad su se Federaciji pridružile bivše britanske kolonije u Singapuru i države Sabah i Sarawak na severnoj obali.

104353_kualalumpurpetronastowers_if.jpg


Zemlja se vrlo rano suočila s komunističkim ustankom, Indonezija se konfrontirala s Malezijom oko ostrva Borneo, Filipini su potraživali Sabah, a Singapur se odvojio od Federacije 1965. godine.


Sa strogo neutralnim stavom u spoljnoj politici, Malezija je uživala u relativno mirnim međunarodnim odnosima, međutim, multireligijska, multietnička nacija još uvijek se morala boriti s vlastitim unutrašnjim napetostima.

Malezijci čine 50 posto stanovništva, Kinezi 23, a Indijci i autohtono stanovništvo ostatak. Godine 1969. izbila je anti-kineska pobuna usled frustracija zbog privrednog uspeha etničkih Kineza u Maleziji. To je dovelo do kontroverzne politike pozitivne diskriminacije, koja je favorizovala Malezijce u biznisu, obrazovanju i državnoj službi.

Tokom 22-godišnje vladavine premijera Mathathira bin Mohamada - između 1981. i 2003. - zemlja se bazirala na izvoz sirovina, kao što su palmino ulje, kalaj, nafta i plin, ali i na razvoj proizvodnje, usluga i turizma. Danas u užurbanom gradu, Kuala Lumpuru, nekadašnjem rudarskom centru (kalaj), dominiraju svetlucavi neboderi. Među njima su najviši tornjevi-blizanci u svetu, "Petronas Twin Towers", kao moćni simbol malezijskog razvoja.

104352_3166027377de12041ddf_if.jpg


Iako je njihov izvoz danas teško pogođen padom potražnje usled globalne ekonomske krize, Malezija je ostala jedan od najvažniijh privrednih centara u Aziji. Nakon što su osvojili svake izbore od nezavisnosti, nacionalna koalicija Barisan dominira ovom zemljom, koja deluje kao monarhija na temelju britanskog parlamentarnog modela.


Od 2008. su na vlasti sa znatno smanjenom većinom. Po prvi put od 1957, vladajući savez izgubio je svoju dvotrećinsku većinu zastupničkih mesta u parlamentu, a pet od 13 saveznih država drže tri opozicione stranke, koje zajedno čine koaliciju Paktan Rakyat.

U Maleziji većinsko muslimansko stanovništvo živi zajedno s pripadnicima drugih religija, uključujući budiste, hrišćane i hinduse. Bogata mešavina naroda, religije i istorijskih uticaja najslikovitije prikazuje da se radi o zemlji sa živom kulturom.

Samozvana "Zemlja festivala" ima na stotine slavlja tokom cele godine, od verskih blagdana kao što je "Deepavli" do svetovnih parada, kao što je "Flora Festival".

Melaka i George Town, u državi Penang, su "izuzetni primeri multikulturne trgovine gradova u jugoistočnoj Aziji" i pod zaštitom su UNESCO-a. U tim je gradovima svoje pečate, na osnovu trgovinske razmene, ostavila malajska, kineska, indijska, kao i kultura evropskih kolonijalista kroz gotovo 500 godina. Kao rezultat tih uticaja, Malezija ima jednu od najraznovrsnijih i najukusnijih kuhinja na svetu.

Malezijsko prirodno okruženje je još raznolikije nego njena kultura, a više od 58 posto zemljišta zauzimaju tropske prašume.Takođe, turizam cveta u Maleziji, a nije teško razumeti zašto:

"Tropska ostrvska naselja i beskrajne bele, peščane plaže pružaju ukus raja. Tu je i najstarija prašuma na svetu, potom grad nebodera i veličanstvenih džamija i hramova, koji uz prekrasnu obalu nude sve što posetilac može želeti", objavio je CNN.


 
Top