LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Male ili velike plate, porez isti
[/h] Izvor: Beta, EurActiv
Beograd -- Poresko opterećenje plata u Srbiji je na nivou proseka EU, ali su plate znatno niže, a i nema dovoljne razlike u oporezivanju visokih i niskih zarada.
Prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj OECD, poresko opterećenje bruto plata u Srbiji je 38,5 odsto, a u EU 39 odsto.
To opterećenje je, kako je preneo EurAktiv, jednako nametu od 63 odsto na neto platu što znači da na svakih 100 dinara koje isplati zaposlenom, poslodavac u Srbiji da još 63 dinara za poreze i doprinose.
Međutim, problem sa sistemom oporezivanja plata u Srbiji nije samo u tome sto je poresko opterecenje preveliko za prosečnu platu, nego u tome što je izuzetno visoko za plate niže od proseka, istakao je profesor na predmetu Tržiste rada na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Mihail Arandarenko.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Poreska opterećenja na plate niže od proseka, kakve prima većina zaposlenih, procentualno su gotovo identična kao na visoke. Tako na neto platu od 210 evra poslodavac državi da još 127, što je 62 odsto neto zarade, dok se na dvostruko veću platu izdvaja 66 odsto, a na 150.000 dinara 68 odsto.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Kako je ukazao Arandarenko, drugi problem je to što je u Srbji neoporezovani iznos plate mali - 73 evra, dok je u evropskim zemljama taj deo često jednak minimalnoj zaradi, a u nekim zemljama su i stope doprinosa za radnike sa malim platama niže.
Jedan broj zemalja u EU je u krizi smanjio opterećenje zarada i ponudio olakšice za porodice, dok u Srbiji toga nema iako je 2009. i 2010. najavljena poreska reforma.
Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Srbije Nebojša Ćirić nedavno je predložio da se pre parlamentranih izbora koji se očekuju u proleće 2012, opterećenje na neto plate smanji sa 63 odsto na 40 do 45 odsto, ali taj plan se za sada ne razmatra zvanično.
Prema pisanju EurAktiva, postoje velike prepreke za ostvarenje tog plana u mandatu sadašnje vlade - predlog ima predizborni karakter, a o njemu se još nije izjasnila Demokratska stranka, najveći koalicioni partner stranke G17 čije stavove iznosi Chirić.
Smanjenje opterećenja plata bilo bi i ozbiljan udar na državni budžet, ali i na budžete lokalnih vlasti.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]U nekim zemljama EU poresko opterećenje plata je veće nego u Srbiji. Među njima su Nemačka sa opterećenjem bruto plate od 46 odsto i Francuska sa 45 odsto. Međutim, u tim zemljama zarada u najmanje plaćenim sektorima iznosi oko 1.000 evra. Opterećenje plata je niže u Britaniji - 31 odsto, u Grčkoj i Španiji - po 34 odsto, a u Srbiji je 38,5 odsto.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Druga eventualna promena o kojoj se govori jeste podizanje neoporezivog iznosa plate na 100 evra, na šta se Vlada obavezala u dogovoru sa socijalnim partnerima sredinom ove godine, ali i to bi se odrazilo na budžet.
Sručnjaci podvlače da odluka o smanjenju poreskog opterećenja plata ne može biti izolovana mera, što znači da bi bila potrebno smanjenje rashoda u budžetu ili povećanje deficita i povećanje nekih drugih poreza, što znači povećanje PDV.
"To ne može da bude reforma koja samu sebe finansira, kad god da smo je sprovodili, i u dobra i u loša vremena", smatra član Fiskalnog saveta koji se dugo bavio poreskom reformom Nikola Altiparmakov, ne želeći da kaže da li bi povećanje PDV bilo neophodno u slučaju poreske reforme.
Lokalne samouprave usprotivile su se povećanju neoporezivog dela jer je nedavno usvojen zakon o njihovom finansiranju po kojem one dobijaju više novca od poreza na plate na svojoj teritoriji.
[/h] Izvor: Beta, EurActiv
Beograd -- Poresko opterećenje plata u Srbiji je na nivou proseka EU, ali su plate znatno niže, a i nema dovoljne razlike u oporezivanju visokih i niskih zarada.
To opterećenje je, kako je preneo EurAktiv, jednako nametu od 63 odsto na neto platu što znači da na svakih 100 dinara koje isplati zaposlenom, poslodavac u Srbiji da još 63 dinara za poreze i doprinose.
Međutim, problem sa sistemom oporezivanja plata u Srbiji nije samo u tome sto je poresko opterecenje preveliko za prosečnu platu, nego u tome što je izuzetno visoko za plate niže od proseka, istakao je profesor na predmetu Tržiste rada na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Mihail Arandarenko.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Poreska opterećenja na plate niže od proseka, kakve prima većina zaposlenih, procentualno su gotovo identična kao na visoke. Tako na neto platu od 210 evra poslodavac državi da još 127, što je 62 odsto neto zarade, dok se na dvostruko veću platu izdvaja 66 odsto, a na 150.000 dinara 68 odsto.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Kako je ukazao Arandarenko, drugi problem je to što je u Srbji neoporezovani iznos plate mali - 73 evra, dok je u evropskim zemljama taj deo često jednak minimalnoj zaradi, a u nekim zemljama su i stope doprinosa za radnike sa malim platama niže.
Jedan broj zemalja u EU je u krizi smanjio opterećenje zarada i ponudio olakšice za porodice, dok u Srbiji toga nema iako je 2009. i 2010. najavljena poreska reforma.
Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Srbije Nebojša Ćirić nedavno je predložio da se pre parlamentranih izbora koji se očekuju u proleće 2012, opterećenje na neto plate smanji sa 63 odsto na 40 do 45 odsto, ali taj plan se za sada ne razmatra zvanično.
Prema pisanju EurAktiva, postoje velike prepreke za ostvarenje tog plana u mandatu sadašnje vlade - predlog ima predizborni karakter, a o njemu se još nije izjasnila Demokratska stranka, najveći koalicioni partner stranke G17 čije stavove iznosi Chirić.
Smanjenje opterećenja plata bilo bi i ozbiljan udar na državni budžet, ali i na budžete lokalnih vlasti.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]U nekim zemljama EU poresko opterećenje plata je veće nego u Srbiji. Među njima su Nemačka sa opterećenjem bruto plate od 46 odsto i Francuska sa 45 odsto. Međutim, u tim zemljama zarada u najmanje plaćenim sektorima iznosi oko 1.000 evra. Opterećenje plata je niže u Britaniji - 31 odsto, u Grčkoj i Španiji - po 34 odsto, a u Srbiji je 38,5 odsto.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Druga eventualna promena o kojoj se govori jeste podizanje neoporezivog iznosa plate na 100 evra, na šta se Vlada obavezala u dogovoru sa socijalnim partnerima sredinom ove godine, ali i to bi se odrazilo na budžet.
Sručnjaci podvlače da odluka o smanjenju poreskog opterećenja plata ne može biti izolovana mera, što znači da bi bila potrebno smanjenje rashoda u budžetu ili povećanje deficita i povećanje nekih drugih poreza, što znači povećanje PDV.
"To ne može da bude reforma koja samu sebe finansira, kad god da smo je sprovodili, i u dobra i u loša vremena", smatra član Fiskalnog saveta koji se dugo bavio poreskom reformom Nikola Altiparmakov, ne želeći da kaže da li bi povećanje PDV bilo neophodno u slučaju poreske reforme.
Lokalne samouprave usprotivile su se povećanju neoporezivog dela jer je nedavno usvojen zakon o njihovom finansiranju po kojem one dobijaju više novca od poreza na plate na svojoj teritoriji.