Član
- Učlanjen(a)
- 28.06.2010
- Poruka
- 1.095
Napredna evropska i svetska književnost s početka 20.veka najtešnje je vezana za ime velikog proleterskog pisca Maksima Gorkog. Njegov životni put kao da je simbolično izražavao borbu radničke klase koja se iz mraka društvene i ekonomske potčinjenosti sve više uzdizala i postajala graditelj slobodne budućnosti čovečanstva.
Detinjstvo, a i sav kasniji život Gorkoga, protekli su u ljutoj borbi za hleb i opstanak. Već kao dečak primoran je da napusti započeto školovanje, otisne se u svet i da se u borbi za opstanak prihvata najraznovrsnijih poslova i zanimanja. Gorki je započeo šegrtovanjem, da bi kasnije radio kao sudopera, obalski radnik, prodavac otpadaka, pekarski i građevinski radnik i statista u pozorištu. Putovao je često golemim prostranstvima Rusije, dolazio u dodir sa najraznovrsnijim ljudima, a naročito sa svetom beskućnika, pijanaca i lopova, i tako upoznao samo mračne strane života, koji je prema njemu, kao i prema milionima drugih, bio toliko nemilosrdan. Pravo ime mu je Aleksej Maksimovič Pješkov.
Ali radoznali dečak je uspevao da i u mraku toga života i sveta očuva svoju ljubav prema čoveku i nasluti mogućnost jednog uistinu slobodnog budućeg života. Bajke o ljudskoj slobodi i sreći, koje je još kao dete slušao od svoje bake Akuline Ivanovna, stalno je nosio u sebi i zapajao se njihovim životnim optimizmom. Život kojim je prolazio i koji je upoznao bio je njegova najviša škola. U životu bede, gladi i poniženja knjiga mu je pomogla da se održi, da se tom životu odupre i da ga, na kraju, pobedi.
Ponikao iz narodnih masa, vaspitavan na usmeom stvaralaštvu tih masa i poučen iskustvom koje mu je pružao surovi život carske Rusije Gorki se prirodno našao i redovima naprednih političkih boraca i revolucionara. Narod njegove zemlje je već decenijama stradao u surovosti carsko-plemićke i kapitalističke vlasti. Rusija je tada bila zemlja u kojoj su narodne mase živele u nečuveno teškim, gotovo svirepim ekonomskim i društvenim uslovima. Radnička klasa Rusije i njena revolucionarna inteligencija već su stupile u krvave okršaje sa vojskom, policijom i vlašću.
Gorki je prišao toj borbi, uključio se u nju i bio jedan od njenih najistaknutijih učesnika sve do konačne pobede revolucije 1917.godine. On je u međuvremenu prošao težak put borca i revolucionara koga su vlasti često hapsile, proganjale iz mesta u mesto, pa i preko granaica domovine. Kada je 1905.godine organizovao protest pisaca protiv pokolja koji izvršen nad radnicima-demonstrantima u Petrogradu, Gorku je uhapšen i bačen u zloglasnu Petropavlovsku tvrđavu. Posle sloma revolucije od 1905, koju je aktivno i predano pomagao, bio je primoran da emigrira i da oko osam godina provede u inostranstvu-u Americi. Po povratku, već kao slavan pisac, on je u prvim redovima borbe za svrgavanje okrutne carske vlasti. Njegov veliki ugled širio se čitavim svetom. Oko 10 godina morao je opet da provede na lečenju u inostrantsvu. Vrativši se u zemlju, časno je služio njenim političkim i kulturnim interesima sve do svoje smrti-1936.godine.
Književno delo Maksima Gorkog veoma je bogato i raznvrsno. Pisao je pripovetke, novele, romane i drame. Pored toga, poznat je i njegov publicistički rad, kao i veliki broj napisa, studija i članaka o raznim pitanjima iz književnosti, umetnosti i estetike.
NOVELE I PRIPOVETKE:
-Makar Čudra (1892),
-Dve skitnice (1894),
-Starica Izergilj, Čelkaš (1895),
-Konovalov (1897),
-Prolećni zvuci (1901),
-Po Rusiji (1912-1916)
-Život u plavom (1925)
LIRSKE PESME U PROZI:
-Pesma o sokolu (1899)
-Vesnik bure (1901)
ROMANI:
-Foma Gordejev (1888),
-Troje (1900),
-Mati (1907),
-Ispovest (1908),
-Gradić Okurov (1909),
-Život Matveja Kožemjakina (1910),
-Život Artamonovih (1925)
-Život Klima Samgina (1926-1936)
DRAME:
-Malograđani, Na dnu (1902),
-Letnjikovac (1904),
-Deca sunca (1905),
-Neprijatelji (1906),
-Vasa Železnova (1910-1936)
-Jegor Buličov (1936)
USPOMENE:
-Detinjstvo (1913-1914),
-Među ljudima (1916),
-Moji univerziteti (1923)
-Beleške iz mog dnevnika (1923-1924)
Sa tako visokim estetskim i idejnim odlikama, književno delo Maksima Gorkog se nerazorivo utkalo u temelje, u klasiku socijalstičke kulture i umetnosti.
Izvor: Dragutin A. Stefanović Maksim Gorki
Detinjstvo, a i sav kasniji život Gorkoga, protekli su u ljutoj borbi za hleb i opstanak. Već kao dečak primoran je da napusti započeto školovanje, otisne se u svet i da se u borbi za opstanak prihvata najraznovrsnijih poslova i zanimanja. Gorki je započeo šegrtovanjem, da bi kasnije radio kao sudopera, obalski radnik, prodavac otpadaka, pekarski i građevinski radnik i statista u pozorištu. Putovao je često golemim prostranstvima Rusije, dolazio u dodir sa najraznovrsnijim ljudima, a naročito sa svetom beskućnika, pijanaca i lopova, i tako upoznao samo mračne strane života, koji je prema njemu, kao i prema milionima drugih, bio toliko nemilosrdan. Pravo ime mu je Aleksej Maksimovič Pješkov.
Ali radoznali dečak je uspevao da i u mraku toga života i sveta očuva svoju ljubav prema čoveku i nasluti mogućnost jednog uistinu slobodnog budućeg života. Bajke o ljudskoj slobodi i sreći, koje je još kao dete slušao od svoje bake Akuline Ivanovna, stalno je nosio u sebi i zapajao se njihovim životnim optimizmom. Život kojim je prolazio i koji je upoznao bio je njegova najviša škola. U životu bede, gladi i poniženja knjiga mu je pomogla da se održi, da se tom životu odupre i da ga, na kraju, pobedi.
Ponikao iz narodnih masa, vaspitavan na usmeom stvaralaštvu tih masa i poučen iskustvom koje mu je pružao surovi život carske Rusije Gorki se prirodno našao i redovima naprednih političkih boraca i revolucionara. Narod njegove zemlje je već decenijama stradao u surovosti carsko-plemićke i kapitalističke vlasti. Rusija je tada bila zemlja u kojoj su narodne mase živele u nečuveno teškim, gotovo svirepim ekonomskim i društvenim uslovima. Radnička klasa Rusije i njena revolucionarna inteligencija već su stupile u krvave okršaje sa vojskom, policijom i vlašću.
Gorki je prišao toj borbi, uključio se u nju i bio jedan od njenih najistaknutijih učesnika sve do konačne pobede revolucije 1917.godine. On je u međuvremenu prošao težak put borca i revolucionara koga su vlasti često hapsile, proganjale iz mesta u mesto, pa i preko granaica domovine. Kada je 1905.godine organizovao protest pisaca protiv pokolja koji izvršen nad radnicima-demonstrantima u Petrogradu, Gorku je uhapšen i bačen u zloglasnu Petropavlovsku tvrđavu. Posle sloma revolucije od 1905, koju je aktivno i predano pomagao, bio je primoran da emigrira i da oko osam godina provede u inostranstvu-u Americi. Po povratku, već kao slavan pisac, on je u prvim redovima borbe za svrgavanje okrutne carske vlasti. Njegov veliki ugled širio se čitavim svetom. Oko 10 godina morao je opet da provede na lečenju u inostrantsvu. Vrativši se u zemlju, časno je služio njenim političkim i kulturnim interesima sve do svoje smrti-1936.godine.
Književno delo Maksima Gorkog veoma je bogato i raznvrsno. Pisao je pripovetke, novele, romane i drame. Pored toga, poznat je i njegov publicistički rad, kao i veliki broj napisa, studija i članaka o raznim pitanjima iz književnosti, umetnosti i estetike.
NOVELE I PRIPOVETKE:
-Makar Čudra (1892),
-Dve skitnice (1894),
-Starica Izergilj, Čelkaš (1895),
-Konovalov (1897),
-Prolećni zvuci (1901),
-Po Rusiji (1912-1916)
-Život u plavom (1925)
LIRSKE PESME U PROZI:
-Pesma o sokolu (1899)
-Vesnik bure (1901)
ROMANI:
-Foma Gordejev (1888),
-Troje (1900),
-Mati (1907),
-Ispovest (1908),
-Gradić Okurov (1909),
-Život Matveja Kožemjakina (1910),
-Život Artamonovih (1925)
-Život Klima Samgina (1926-1936)
DRAME:
-Malograđani, Na dnu (1902),
-Letnjikovac (1904),
-Deca sunca (1905),
-Neprijatelji (1906),
-Vasa Železnova (1910-1936)
-Jegor Buličov (1936)
USPOMENE:
-Detinjstvo (1913-1914),
-Među ljudima (1916),
-Moji univerziteti (1923)
-Beleške iz mog dnevnika (1923-1924)
Sa tako visokim estetskim i idejnim odlikama, književno delo Maksima Gorkog se nerazorivo utkalo u temelje, u klasiku socijalstičke kulture i umetnosti.
Izvor: Dragutin A. Stefanović Maksim Gorki
