- Učlanjen(a)
- 19.09.2009
- Poruka
- 27.630
„Maksi“ nije na prodaju i ostaće naš nacionalni brend
Intervju: Jelena Krstović, „Delta holding“
Globalna svetska kriza i u našoj kompaniji najviše je uticala na usporavanje investicija. „Delta“ je, srećom, na vreme preduzela čitav niz mera, između ostalog - kroz smanjenje troškova poslovanja i reprogramiranje jednog dela kreditnog zaduženja, tako da možemo reći da je najveći udar prošao. Likvidnost je stabilizovana već nekoliko meseci i sada se dugovanja kreću u ugovorenim rokovima. Ponovo krećemo i u ozbiljnije investicije, kaže u intervjuu za „Blic“ Jelena Krstović, direktorka marketinga „Delta holdinga“.
Koliko su tačne spekulacije o prodaji „Delta Maksija“, a da je strateško partnerstvo kojim biste proširili mrežu zapravo potrebno da biste višestruko uvećali prodajnu cenu?
- Procena je da bi za brz razvoj „Delta Maksija“, koji mi želimo, bilo dobro da kompanija dobije nekog značajnog finansijskog, takozvanog equity partnera. Tu nije reč o prodaji, već o ulasku u zajedničko finansiranje ubrzanog razvoja naše maloprodaje. Ali, bez obzira na moguće poslovne poteze, „Maksi“ će ostati domaći, nacionalni lanac.
Imali ste preliminarne razgovore sa najvećim investicionim fondom „Blekstoun“, koji je ozbiljno zainteresovan za pojedine delove holdinga. Za šta su konkretno pokazali interesovanje?
- Razgovori sa fondom „Blekstoun“, jednim od najvećih u SAD, deo su redovne prakse kompanije da komunicira sa velikim finansijskim i strateškim investitorima. Predstavnicima „Blekstouna“ predstavljeni su poslovanje kompanije i planovi u narednom periodu. Nije bilo konkretnih razgovora ni o celini poslovnog sistema, ni o nekoj od članica holdinga.
S obzirom na to da je cela ova godina bila u znaku zamrznutih poslovnih planova, kada ćete početi da ih realizujete i koje planove ste morali da odložite za bolja vremena?
- Sa poslednjim kvartalom 2009. godine „Delta“ nastavlja razvoj velikih projekata. U Kragujevcu je pre nekoliko dana postavljen kamen temeljac budućeg „Delta parka“. Reč je o takozvanom retail parku, novom maloprodajnom konceptu u Srbiji, koji je dizajniran da zadovolji sve potrošačke potrebe domaćinstva na jednom mestu. Sadržaće hipermarket, „uradi sam“ radnju, modne autlete i autlete tehničke robe. Ovaj koncept je napravljen tako da snabdeva sve potrošače naviknute na kupovinu po diskontnim cenama u otvorenim tržnim centrima. U decembru će biti otvorena dva „Tempo centra“, u Užicu na više od 5.000 kvadratnih metara, i u Kraljevu, sa površinom od 10.000 kvadrata.
Dosta ste ulagali u voćarstvo? Nastavljate li i dalje?
- Iduće godine u agraru planiramo ulaganja od čak 70 miliona evra, od čega najviše u proširenje voćnjaka u Čelarevu, najmodernijeg u ovom delu Evrope. Plan je da se ovaj zasad jabuke do 2013. godine proširi na više od 600 hektara i tada će prinos voćnjaka u Čelarevu biti veći od sadašnje ukupne proizvodnje jabuka u Srbiji. U 2010. izgradićemo i staklenik sa povrćem, na pet hektara, koji će se zagrevati vodom sa termalnih izvora.
A investicije u nekretnine?
- U zavisnosti od dobijanja potrebnih dozvola, očekujemo i početak velikih projekata u oblasti nekretnina. Planiramo početak renoviranja hotela „Kontinental“ i početak gradnje dva šoping-mola u Beogradu, na Autokomandi i Bulevaru despota Stefana.
U Ukrajini je bilo isplanirano veliko zajedničko ulaganje od 700 miliona evra s Rusom Olegom Bojkom, da li se od te ideje odustalo? Bilo je priča i o ulaganjima u Albaniju, Moldaviju, Belorusiju.
- Na tržištu Ukrajine imali smo velike planove, ne sa partnerima, već za samostalno ulaganje, ali te poslove, kao i one u Belorusiji, zamrzli smo zbog aktuelne situacije u svetskoj ekonomiji. U Albaniji naša kompanija već uspešno posluje, i to kao vlasnik najvećeg maloprodajnog lanca u toj zemlji, „Euromax“. Naša nova koncepcija investiranja u inostranstvu biće da produbljujemo biznis na tržištima na kojima već poslujemo.
Učestvovali ste u velikom broju privatizacija, pa i „Jugohemije“. Da li ste zainteresovani za kupovinu „Galenike“?
- Ne.
Nismo uzeli kredite uz subvenciju
Za mnoga preduzeća spas su krediti uz subvenciju države. U kom iznosu se „Delta holding“ zadužio uzimajući ove kredite i za koju namenu je novac utrošen?
- Nijedna članica „Deltinog“ poslovnog sistema nije koristila subvencionisane kredite ni za likvidnost, ni za investicije. Finansiramo se preko najvećih svetskih poslovnih banaka, pod tržišnim uslovima.
Autor: Danijela Nišavić
Intervju: Jelena Krstović, „Delta holding“
Globalna svetska kriza i u našoj kompaniji najviše je uticala na usporavanje investicija. „Delta“ je, srećom, na vreme preduzela čitav niz mera, između ostalog - kroz smanjenje troškova poslovanja i reprogramiranje jednog dela kreditnog zaduženja, tako da možemo reći da je najveći udar prošao. Likvidnost je stabilizovana već nekoliko meseci i sada se dugovanja kreću u ugovorenim rokovima. Ponovo krećemo i u ozbiljnije investicije, kaže u intervjuu za „Blic“ Jelena Krstović, direktorka marketinga „Delta holdinga“.
Koliko su tačne spekulacije o prodaji „Delta Maksija“, a da je strateško partnerstvo kojim biste proširili mrežu zapravo potrebno da biste višestruko uvećali prodajnu cenu?
- Procena je da bi za brz razvoj „Delta Maksija“, koji mi želimo, bilo dobro da kompanija dobije nekog značajnog finansijskog, takozvanog equity partnera. Tu nije reč o prodaji, već o ulasku u zajedničko finansiranje ubrzanog razvoja naše maloprodaje. Ali, bez obzira na moguće poslovne poteze, „Maksi“ će ostati domaći, nacionalni lanac.
Imali ste preliminarne razgovore sa najvećim investicionim fondom „Blekstoun“, koji je ozbiljno zainteresovan za pojedine delove holdinga. Za šta su konkretno pokazali interesovanje?
- Razgovori sa fondom „Blekstoun“, jednim od najvećih u SAD, deo su redovne prakse kompanije da komunicira sa velikim finansijskim i strateškim investitorima. Predstavnicima „Blekstouna“ predstavljeni su poslovanje kompanije i planovi u narednom periodu. Nije bilo konkretnih razgovora ni o celini poslovnog sistema, ni o nekoj od članica holdinga.
S obzirom na to da je cela ova godina bila u znaku zamrznutih poslovnih planova, kada ćete početi da ih realizujete i koje planove ste morali da odložite za bolja vremena?
- Sa poslednjim kvartalom 2009. godine „Delta“ nastavlja razvoj velikih projekata. U Kragujevcu je pre nekoliko dana postavljen kamen temeljac budućeg „Delta parka“. Reč je o takozvanom retail parku, novom maloprodajnom konceptu u Srbiji, koji je dizajniran da zadovolji sve potrošačke potrebe domaćinstva na jednom mestu. Sadržaće hipermarket, „uradi sam“ radnju, modne autlete i autlete tehničke robe. Ovaj koncept je napravljen tako da snabdeva sve potrošače naviknute na kupovinu po diskontnim cenama u otvorenim tržnim centrima. U decembru će biti otvorena dva „Tempo centra“, u Užicu na više od 5.000 kvadratnih metara, i u Kraljevu, sa površinom od 10.000 kvadrata.
Dosta ste ulagali u voćarstvo? Nastavljate li i dalje?
- Iduće godine u agraru planiramo ulaganja od čak 70 miliona evra, od čega najviše u proširenje voćnjaka u Čelarevu, najmodernijeg u ovom delu Evrope. Plan je da se ovaj zasad jabuke do 2013. godine proširi na više od 600 hektara i tada će prinos voćnjaka u Čelarevu biti veći od sadašnje ukupne proizvodnje jabuka u Srbiji. U 2010. izgradićemo i staklenik sa povrćem, na pet hektara, koji će se zagrevati vodom sa termalnih izvora.
A investicije u nekretnine?
- U zavisnosti od dobijanja potrebnih dozvola, očekujemo i početak velikih projekata u oblasti nekretnina. Planiramo početak renoviranja hotela „Kontinental“ i početak gradnje dva šoping-mola u Beogradu, na Autokomandi i Bulevaru despota Stefana.
U Ukrajini je bilo isplanirano veliko zajedničko ulaganje od 700 miliona evra s Rusom Olegom Bojkom, da li se od te ideje odustalo? Bilo je priča i o ulaganjima u Albaniju, Moldaviju, Belorusiju.
- Na tržištu Ukrajine imali smo velike planove, ne sa partnerima, već za samostalno ulaganje, ali te poslove, kao i one u Belorusiji, zamrzli smo zbog aktuelne situacije u svetskoj ekonomiji. U Albaniji naša kompanija već uspešno posluje, i to kao vlasnik najvećeg maloprodajnog lanca u toj zemlji, „Euromax“. Naša nova koncepcija investiranja u inostranstvu biće da produbljujemo biznis na tržištima na kojima već poslujemo.
Učestvovali ste u velikom broju privatizacija, pa i „Jugohemije“. Da li ste zainteresovani za kupovinu „Galenike“?
- Ne.
Nismo uzeli kredite uz subvenciju
Za mnoga preduzeća spas su krediti uz subvenciju države. U kom iznosu se „Delta holding“ zadužio uzimajući ove kredite i za koju namenu je novac utrošen?
- Nijedna članica „Deltinog“ poslovnog sistema nije koristila subvencionisane kredite ni za likvidnost, ni za investicije. Finansiramo se preko najvećih svetskih poslovnih banaka, pod tržišnim uslovima.
Autor: Danijela Nišavić