Majdanpek

[Sivi Soko_]

Територија општине Мајданпек смаштена је на обронцима Јужних Карпата у Источној Србији, у водотоку река Дунав и Пек. На 932 км2 настањено је 23.704 становника.
У насељу Мајданпек живи 7804 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 35,8 година (35,0 код мушкараца и 36,5 код жена). У насељу има 3631 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,77.
Ово насеље је у углавном насељено Србима (према попису из 2002. године)
Граничи се са општинама Бор, Неготин, Кладово, Голубац, Кучево и Жагубица, а на северу Дунавом, са Републиком Румунијом што јој даје статус пограничне општине. Мајданпечка општина једна је од три на чијој је територији Национални парк Ђердап, Рељеф општине је претежно брдско-планински. Највиши врх је на Малом Кршу – Гарван 929 м надморске висине, град Мајданпек лежи на 350 м надморске висине а Доњи Милановац на 75 м надморске висине. Клима је континентална.


Ови простори су првенствено познати по богатству руда бакра и племенитих метала. Овде се рударило много раније него у другим деловима Европе. Постоје материјални трагови стари 6000 хиљада година који указују на ископавања руде на локалитететима у Рудној Глави. Златоносна река Пек одувек је привлачила испираче злата. Традиционалан начин испирања злата се и данас негује у појединим селима.

Производни капацитети сконцентрисани су у градским срединама. У Мајданпеку су то РБМ, ФБЦ, ИПМ – фабрика „Златара“, а у индустријској зони Доњег Милановца, у Мосни, то су ИПМ – фабрика „Мегапласт“, ФЕП, Intra-lighting, Беомарк индустрија. Предузетништво је још увек у фази развоја и махом су у питању услужне делатности које имају примат над производњом.


Природа је богато даровала ове просторе поклонивши им многе природне лепоте и реткости. Близина и богатство вода, брда обрасла густом шумом у залеђу, све је то одувек за становнике овог краја значили извор живота.
Људи и обичаји су још једна особеност овог краја. У појединим деловима општине још увек се негују стари обичаји везани за празнике (Бадње вече, Ускрс, Ђурђевдан, сеоске славе и заветине) што данас представља право мало етнолошко благо.


Историја



Мајданпек се први пут помиње 1560. године у једном турском документу, као кованица речи "медени пек" (мед је стари српски назив за бакар, а пек је на старогрчком овчије руно). Рударство у Мајданпеку и околини има традицију дужу од 7.000 година, што говоре и локалитети из раног неолита Рудна глава и Праурија. Такво богатство руда условило је и развој привреде ка рударењу и преради метала, да би, све до почетка 90-тих година, ова општина спадала у групу најразвијенијих у земљи, а Рудник бакра Мајданпек, Индустрија за прераду метала и Фабрика бакарних цеви у свету познати привредни гиганти. У граду бакра и злата, како још називају ово место, давне 1882. године саграђена је прва локомотива на Балкану.

ТУРИЗАМ
Велики затон и Рајкова пећина

На свега 3,5 км од Мајданпека, у изворишту Малог Пека, крај језера Велики затон у мешовитој шуми букве, јавора и храста, смештена је Рајкова пећина, највећа туристичка пећина у Србији. Богатство пећинског накита чине је пођеднако интересантом како за спелеологе, тако и за турисите. Рајкова пећина је само једна у низу од 110 пећина и поткапина колико је спелеологија евидентирала у непосредној околини Мајданпека. Њен улазни део из правца Рајкова, био је настањен у праисторији, о чему сведочи камени чекић који се чува у археолошкој збирци Музеја у Мајданпеку. Рајкова пећина је речна, проточна пећина. Кроз њу протиче Рајкова река. У непосредној близини пећине налази се вештачко језеро Велики затон. Пећина се састоји од два хоризонта: речног и сувог, укупне дужине 2.304 м. Обилује природним пећинским накитом: сталактитима, сталагмитима, пећинским стубовима, драперијама, драперима.







Црква светих апостола Петра и Павла

Црква светих апостола Петра и Павла која се налази у центру Мајданпека изграђена је по налогу Кнеза Александра Карађорђевића, а на предлог министра финансија Пауна Јанковића, који је водио радове на обнови Рудника 1856. године. По Кнежевом налогу храм је требало пођеднако да прихвате као свој и православци и католици који су ту живели и радили у Руднику. Сликар Урош Кнежевић коме је била поверена израда плана цркве, определио се за бондрук у такозваном ''швајцарском стилу'', у то време популарном у западној Европи, одакле је и долазио највећи број рударских стручњака.

Dodato posle 5 minuta:
--------------------------------------------------------------------------









Dodato posle 2 minuta:
--------------------------------------------------------------------------

Културни центри

Центар за културу Мајданпек

Центар за културу Мајданпек основан је 26.03.2003. Основала га је Скупштина општине Мајданпек као установ грађана у области културе која активно ради на заштити културних добара, развоју културно уметничког стваралаштва. Центар има веома живу изложбену активност.

АКТИВНОСТИ:

• Награда " Свети Сава"
• Међународна изложба "Жене сликари"
• Сајмови "Култура, образовање, стваралаштво"
• Пројекат "Ctrl+Art". То је свеобухватни мултимедијални пројекат конципиран кроз уметничку радионицу. У најширем смислу "Цтрл + Арт" представља слободно изражавање уметника различитим медијима и техникама кроз инспиративну компоненту заједничког рада младих и афирмисаних уметника. "Ctrl+Art" суфинансира Министарство културе Републике Србије.
• "Мајдан Арт", симпозијум златарства и радионицу за израду уникатног комерцијалног накита у Мајданпеку

Музеј у Мајданпеку

Музеј у Мајданпеку је настао 1998. године осамостаљивањем Одељења музеја рударства и металургије из Бора, које је отворено у Мајданпеку 1984. године. Оснивач Музеја је Скупштина општине Мајданпек која и финансира његов рад. Музејска грађа од преко 1000 предмета организована је у седам збирки: етнолошку, археолошку, природњачку, историјску, фотографску, ликовну и нумизматичку. Музеј чува и признања, награде и плакете Рудника бакра Мајданпек, као и родослове и исписе црквених и матичних књига овог краја.
Мисија овог музеја је истраживање, обрада, чување и излагање материјалних, духовних и природних вредности овог подручја с посебним акцентом на архео -металургију и традиционалне обичаје Влаха. Музеј негује културни идентитет Општине Мајданпек као европског завичаја метала, а истовремено на њеном су се тлу сачували најархаичнији обичаји и веровања. У циљу упознавања са тим посебностима општине осмишљен је и програм обиласка подручја под називом ''Ђердап - колевка древне Европе'' по следећем итинереру: Лепенски вир, Рајкова пећина, Мајданпек, Ваља Прераст, Рудна Глава, Милошева кула и Доњи Милановац.
Музеј у Мајданпеку још увек нема своју сталну поставку нити адекватан простор за излагање макар дела свог богатог фонда предмета који је сакупљен захваљујући изузетном ентузијазму запослених.