Leskovac novi centar ukrštanja švercerskih kanala
Izvor: Blic Milica Ivanović | 02. 08. 2011. - 02:02h | Foto: AP
Leskovački atar je gotovo nepremostiva prepreka za azilante koji u potrazi za boljim životom beže iz svojih siromašnih i ratom zahvaćenih zemalja. U protekle dve godine otkriveno je i privedeno u ovdašnju policiju više od 250 imigranata iz Pakistana, Alžira, Libije, Maroka i, najviše, iz Avganistana. Samo 52 od ovih nesrećnika je izrazilo želju za azilom u Srbiji, a ostali su želeli da nastave put Evrope, pošto odsluže jednomesečnu zatvorsku kaznu.
Jedan od ilegalnih emigranata se sakrio između točkova
Samo u toku prošlog vikenda, leskovačka policija je privela 40 imigranta. Na osnovu dosadašnjeg iskustva, u policiji, ali u istražnim organima, zaključuju da imigrante krijumčare njihovi sunarodnici, a da su Srbi, zapravo, samo posrednici koji pružaju usluge prevoza. Leskovačka policija je samo u četiri slučaja uspela da otkrije posrednike, koje je uz krivičnu prijavu za nedozvoljeni prelazak državne granice i krijumčarenje ljudi predala istražnim sudijama.
- Ova poslednja grupa imigranata je kao organizatora njihovog putovanja od Avganistana, preko Turske, Grčke, Makedonije i Srbije pominjala nekog Halila, ali niko nije hteo da kaže kako se može doći do njega. Shvatili smo da taj čovek dobro govori srpski jezik, da im prelaz srpsko-makedonske granice u blizini Preševa organizuje noću na zabačenim mestima, kroz šumu. Zato često ovde dođu izgrebani i krvavi. Po prelasku granice čeka ih taksi vozilo, a vozači tog vozila, kao na primer Radimir O. (51) iz Beograda, kome je u toku vikenda određen pritvor do mesec dana, izjavio je da je od nepoznate osobe telefonom dobio narudžbinu i mesto gde treba da pokupi četvoricu muškaraca i sve to za 400 evra.
migranti pričaju da ih taj Halil zapravo prati svojim kolima, ali da se izgubi u nepoznatom pravcu kada vidi da policija hapsi njegove mušterije - priča naš izvor.
Načelnik PU Leskovac Dejan Radenković kaže da azilanti kao prevozno sredstvo ipak najčešće koriste autobuse i vozove. Zato pripadnici srpske pogranične i saobraćajne policije svakodnevno sprovode kontrolu prevoznih sredstava i putnika, sa pojačanim nadzorom na autobuskoj i železničkoj stanici u Leskovcu. Većina njih našu granicu u blizini Preševa i Bujanovca pređe sa makedonske strane - objašnjava Radenković.
Među imigrantima, koji deluju umorno i uplašeno, često se nađu i žene.
Portparol policije Boban Zdravković kaže da se teško sporazumevaju dok ne dođe prevodilac.
- Pokretima i grimasama pokazuju da su gladni. U takvim situacijama sakupimo među sobom novac pa im kupimo sendviče - objašnjava Zdravković.
I sudije za prekršaje teško komuniciraju s imigrantima, iako imaju prevodioca.
- Naš prevodilac govori persijskim jezikom i uspeva samo 30 odsto da razume ono što oni kažu. Sve njihove priče liče jedna na drugu. Dolaze iz siromašnih krajeva ili krajeva zahvaćenih ratnim vihorom. Bez novca su jer njihova rodbina plaća krijumčaru na svakoj stanici, a na putu od Avganistana, na primer, do Makedonije, ima više mesta gde se odmaraju. Tako, na primer, u Grčkoj ostaju mesec dana, a put od kuće do Makedonije košta ih dve hiljade evra - priča jedan od sudija.
Mafijaši iz Turske organizuju prolazak ilegalaca kroz Srbiju
Izvor: Blic Milica Ivanović | 02. 08. 2011. - 02:02h | Foto: AP
Leskovački atar je gotovo nepremostiva prepreka za azilante koji u potrazi za boljim životom beže iz svojih siromašnih i ratom zahvaćenih zemalja. U protekle dve godine otkriveno je i privedeno u ovdašnju policiju više od 250 imigranata iz Pakistana, Alžira, Libije, Maroka i, najviše, iz Avganistana. Samo 52 od ovih nesrećnika je izrazilo želju za azilom u Srbiji, a ostali su želeli da nastave put Evrope, pošto odsluže jednomesečnu zatvorsku kaznu.
Jedan od ilegalnih emigranata se sakrio između točkova
Samo u toku prošlog vikenda, leskovačka policija je privela 40 imigranta. Na osnovu dosadašnjeg iskustva, u policiji, ali u istražnim organima, zaključuju da imigrante krijumčare njihovi sunarodnici, a da su Srbi, zapravo, samo posrednici koji pružaju usluge prevoza. Leskovačka policija je samo u četiri slučaja uspela da otkrije posrednike, koje je uz krivičnu prijavu za nedozvoljeni prelazak državne granice i krijumčarenje ljudi predala istražnim sudijama.
- Ova poslednja grupa imigranata je kao organizatora njihovog putovanja od Avganistana, preko Turske, Grčke, Makedonije i Srbije pominjala nekog Halila, ali niko nije hteo da kaže kako se može doći do njega. Shvatili smo da taj čovek dobro govori srpski jezik, da im prelaz srpsko-makedonske granice u blizini Preševa organizuje noću na zabačenim mestima, kroz šumu. Zato često ovde dođu izgrebani i krvavi. Po prelasku granice čeka ih taksi vozilo, a vozači tog vozila, kao na primer Radimir O. (51) iz Beograda, kome je u toku vikenda određen pritvor do mesec dana, izjavio je da je od nepoznate osobe telefonom dobio narudžbinu i mesto gde treba da pokupi četvoricu muškaraca i sve to za 400 evra.
migranti pričaju da ih taj Halil zapravo prati svojim kolima, ali da se izgubi u nepoznatom pravcu kada vidi da policija hapsi njegove mušterije - priča naš izvor.
Načelnik PU Leskovac Dejan Radenković kaže da azilanti kao prevozno sredstvo ipak najčešće koriste autobuse i vozove. Zato pripadnici srpske pogranične i saobraćajne policije svakodnevno sprovode kontrolu prevoznih sredstava i putnika, sa pojačanim nadzorom na autobuskoj i železničkoj stanici u Leskovcu. Većina njih našu granicu u blizini Preševa i Bujanovca pređe sa makedonske strane - objašnjava Radenković.
Među imigrantima, koji deluju umorno i uplašeno, često se nađu i žene.
Prevodioci na mukama
Portparol policije Boban Zdravković kaže da se teško sporazumevaju dok ne dođe prevodilac.
- Pokretima i grimasama pokazuju da su gladni. U takvim situacijama sakupimo među sobom novac pa im kupimo sendviče - objašnjava Zdravković.
I sudije za prekršaje teško komuniciraju s imigrantima, iako imaju prevodioca.
- Naš prevodilac govori persijskim jezikom i uspeva samo 30 odsto da razume ono što oni kažu. Sve njihove priče liče jedna na drugu. Dolaze iz siromašnih krajeva ili krajeva zahvaćenih ratnim vihorom. Bez novca su jer njihova rodbina plaća krijumčaru na svakoj stanici, a na putu od Avganistana, na primer, do Makedonije, ima više mesta gde se odmaraju. Tako, na primer, u Grčkoj ostaju mesec dana, a put od kuće do Makedonije košta ih dve hiljade evra - priča jedan od sudija.