- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Luštica: Na crkvi i - polumesec
Izvor:
Novosti.rs
Stranci koji stižu na Lušticu radi velikih investicija pronašli i oazu mira.
LUŠTICA - Oblaci beličasti, poznozimski, naslonili se na modrozelene krošnje stoletnih maslina. Zima je obilovala mrazom, a po starom verovanju posle takve hladnoće sledi rodna godina. Okolo iz kamenih međa, niz stepenaste vrtače i udoline, izbija tišina. Mir i tišina dočekuju putnika.
- Tihi sklad u prirodi, spokojstvo u našim dušama, mir i među ljudima. Ovde smo tako uvezani - zapisali smo reči Đorđa Morica u selu Begovići, na poluostrvu Luštica, koje se ukotvilo na velikom prostoru Bokokotorskog zaliva, sve od Tivta do ispred Herceg Novog.
A na Luštici će se uskoro živeti bržim tempom. Stižu kupci zemljišta, a svoj dolazak ovih dana najavljuju veliki investitori. Egipatski „Oraskom“ trebalo bi da uloži više od milijardu evra. Tu su i drugi ulagači, pre svih ruski oligarsi, ali i Englezi, koji su kupili dobar deo ostrva i čiji se dolazak očekuje već ove godine.
Malo se, međutim, zna o tome da će stranci iz raznih krajeva sveta ovde naići na pravu oazu „mirnih duša“. Reč je o autohtonom stanovništvu u, istina, slabo naseljenim selima Luštice.
Baš ovde su nam potvrdili priču koju smo čuli pre nego što smo se uputili ovamo: Luštičani su najmirniji ljudi u Crnoj Gori. A verovatno i šire.
I dok svakodnevno stižu vesti s prostora bivše Jugoslavije, ali i iz neposrednog susedstva o ubistvima,tučama, svađama, otmicama, prevarama i pljačkama, ovde te reči kao da su izbrisane iz jezika. Nema ništa od toga, pa onda nikada nisu formirana ni mirovna veća, niti su Luštičanima potrebni sudovi. Slažu se meštani lepo, uopšte nije bitno kako se ko preziva, koji posao radi, u kojem delu poluostrva živi. Ne pamti se - toga nema ni u knjigama ni u pričama - da su se Luštičani tokom ratnih sukoba gledali među sobom preko mušice. A bilo je okolo nemira, stizali su u ove pitome krajeve razni osvajači. I kako su to svugda radili, podsticali su na svađe, podele, razmirice... Zlo seme se, međutim, nikada nije primilo na luštičko tle.
Na Luštici je ukupno dvanaest sela, raštrkana su po sredini i obodu poluostrva. Svi se dobro poznaju, dele dobro i zlo, posećuju se. Možda i više nego drugde gde je urbanizacija, koja uveliko i ovde stiže posle prodaje većih kompleksa zemlje, otuđila ljude. Drže se ovde dobre tradicije i strahuju da ih, ne daj bože, pare ne posvađaju.
U luštičkim selima žive mahom pravoslavci. Uz osamnaest pravoslavnih crkava, međutim, tu su i dve katoličke. Iako se ne radi o izrazito međunacionalnoj sredini, ovde vera nikada nije bila problem. Nije bilo presudno ni kako se ko krsti niti kako mu je ime. Čovek i nečovek su bili jedini znaci raspoznavanja. Najverovatnije je ta viševekovna tolerancija,verska i svaka druga, učinila da ovde vlada - mir.
Šetajući Lušticom, naišli smo i na drevnu, materijalnu potvrdu sklada. U selu Mrkovi nalazi se poveća crkva na kojoj je uz krst privezan i - polumesec! Nešto slično, koliko nam je poznato, ne postoji.
- Znamo da je crkva, posvećena Svetom Lazaru, dovršena 1605. godine - pribeležili smo u ovom selu gde meštani ne vole da „pričaju za novine“. - Polumesec se uz krst našao iz bezbednosnih razloga.
Potom su nam malo razjasnili „slučaj“. Turci su u to vreme kontrolisali obalu, držali su Herceg Novi, u zalivu je bila usidrena njihova flota. Često su išli u pohode selima na Luštici.
- Da bi zaštitili crkvu od Turaka, koji su ovuda prolazili mahom radi pohara kojekakvih, naši preci su pribegli lukavstvu - pričaju nam Mrkovljani. - Uz krst su stavili i polumesec. Turci, kada bi to videli, samo bi se poklonili i odlazili dalje. Ne samo da nisu dirali crkvu nego ni ostale, a i mesno stanovništvo su ostavljali na miru.
Izvor:
Novosti.rs
Stranci koji stižu na Lušticu radi velikih investicija pronašli i oazu mira.
LUŠTICA - Oblaci beličasti, poznozimski, naslonili se na modrozelene krošnje stoletnih maslina. Zima je obilovala mrazom, a po starom verovanju posle takve hladnoće sledi rodna godina. Okolo iz kamenih međa, niz stepenaste vrtače i udoline, izbija tišina. Mir i tišina dočekuju putnika.
- Tihi sklad u prirodi, spokojstvo u našim dušama, mir i među ljudima. Ovde smo tako uvezani - zapisali smo reči Đorđa Morica u selu Begovići, na poluostrvu Luštica, koje se ukotvilo na velikom prostoru Bokokotorskog zaliva, sve od Tivta do ispred Herceg Novog.
A na Luštici će se uskoro živeti bržim tempom. Stižu kupci zemljišta, a svoj dolazak ovih dana najavljuju veliki investitori. Egipatski „Oraskom“ trebalo bi da uloži više od milijardu evra. Tu su i drugi ulagači, pre svih ruski oligarsi, ali i Englezi, koji su kupili dobar deo ostrva i čiji se dolazak očekuje već ove godine.
Malo se, međutim, zna o tome da će stranci iz raznih krajeva sveta ovde naići na pravu oazu „mirnih duša“. Reč je o autohtonom stanovništvu u, istina, slabo naseljenim selima Luštice.
Baš ovde su nam potvrdili priču koju smo čuli pre nego što smo se uputili ovamo: Luštičani su najmirniji ljudi u Crnoj Gori. A verovatno i šire.
I dok svakodnevno stižu vesti s prostora bivše Jugoslavije, ali i iz neposrednog susedstva o ubistvima,tučama, svađama, otmicama, prevarama i pljačkama, ovde te reči kao da su izbrisane iz jezika. Nema ništa od toga, pa onda nikada nisu formirana ni mirovna veća, niti su Luštičanima potrebni sudovi. Slažu se meštani lepo, uopšte nije bitno kako se ko preziva, koji posao radi, u kojem delu poluostrva živi. Ne pamti se - toga nema ni u knjigama ni u pričama - da su se Luštičani tokom ratnih sukoba gledali među sobom preko mušice. A bilo je okolo nemira, stizali su u ove pitome krajeve razni osvajači. I kako su to svugda radili, podsticali su na svađe, podele, razmirice... Zlo seme se, međutim, nikada nije primilo na luštičko tle.
Na Luštici je ukupno dvanaest sela, raštrkana su po sredini i obodu poluostrva. Svi se dobro poznaju, dele dobro i zlo, posećuju se. Možda i više nego drugde gde je urbanizacija, koja uveliko i ovde stiže posle prodaje većih kompleksa zemlje, otuđila ljude. Drže se ovde dobre tradicije i strahuju da ih, ne daj bože, pare ne posvađaju.
U luštičkim selima žive mahom pravoslavci. Uz osamnaest pravoslavnih crkava, međutim, tu su i dve katoličke. Iako se ne radi o izrazito međunacionalnoj sredini, ovde vera nikada nije bila problem. Nije bilo presudno ni kako se ko krsti niti kako mu je ime. Čovek i nečovek su bili jedini znaci raspoznavanja. Najverovatnije je ta viševekovna tolerancija,verska i svaka druga, učinila da ovde vlada - mir.
Šetajući Lušticom, naišli smo i na drevnu, materijalnu potvrdu sklada. U selu Mrkovi nalazi se poveća crkva na kojoj je uz krst privezan i - polumesec! Nešto slično, koliko nam je poznato, ne postoji.
- Znamo da je crkva, posvećena Svetom Lazaru, dovršena 1605. godine - pribeležili smo u ovom selu gde meštani ne vole da „pričaju za novine“. - Polumesec se uz krst našao iz bezbednosnih razloga.
Potom su nam malo razjasnili „slučaj“. Turci su u to vreme kontrolisali obalu, držali su Herceg Novi, u zalivu je bila usidrena njihova flota. Često su išli u pohode selima na Luštici.
- Da bi zaštitili crkvu od Turaka, koji su ovuda prolazili mahom radi pohara kojekakvih, naši preci su pribegli lukavstvu - pričaju nam Mrkovljani. - Uz krst su stavili i polumesec. Turci, kada bi to videli, samo bi se poklonili i odlazili dalje. Ne samo da nisu dirali crkvu nego ni ostale, a i mesno stanovništvo su ostavljali na miru.