LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Луиза Меј Алкот
Луиза Меј Алкот (енгл. Louisa May Alcott; 29. новембар 1832-6. март 1888), је била америчка књижевница. Била је кћерка реформатора Бросона Алкота, одрасла је у трансценденталистичким круговима у Бостону у и Конкорду, Масачусетс. Почела је да пише да би помогла мајци и сестрама. Као ватрени аболициониста, била је добровољна болничарка у Америчком грађанском рату, када је оболела од тифуса који јој је трајно нарушио здравље; славу су јој донела писма које је објавила као "Болничке цртице" (1863). Успех аутобиографског дела "Мале жене" (Little Women) или "Девојчице" (1868-69), омогућио јој је угодан живот. "Старомодна девојка" или "Девојчице расту" (Good Wives)(1870), "Мали људи" или "Дечаци"(Boys)(1871) и "Џоови синови" или "Деца госпође Џо"(Jo's Boys)(1886) се такође заснивају на њеним педагошким искуствима.
Луиза Меј Алкот је написала роман о четири девојцице Мерч (Маргарет, Џозефина, Еми, Елизабет), које са мајком, без оца који је био на фронту, проживљавају тешке тренутке оскудице и сналажења, повезане дирљивим везама у настојању да задрже храброст и самопоштовање. Роман је у великој мери аутобиографски и осликава период од једне године, од Божића до Божића, у којем девојчице кроз свакодневни живот учења, послова у кући, пријатељства са дечаком Лоријем, балова, прослава, невоља, љубави и маштања одрастају и сазревају схватајући да су највећа богатства она која се заснивају на најближима и према пријатељима. Написан у духу реализма са романтичарским тоновима, овај роман је по својој лепоти, топлини и познавању психологије девојчица и њиховог света улази у ред класичних остварења књижевности за младе.
У следећа три дела се описује њихов даљи живот. У тим књигама оне постају одрасле и разумне особе и мајке, па се Луиза Меј поново окреће поново у роману "Дечаци" у којем се описују догађаји и маштања њихове деце која одрастају и напуштају родитељски дом.
Луиза Меј Алкот (енгл. Louisa May Alcott; 29. новембар 1832-6. март 1888), је била америчка књижевница. Била је кћерка реформатора Бросона Алкота, одрасла је у трансценденталистичким круговима у Бостону у и Конкорду, Масачусетс. Почела је да пише да би помогла мајци и сестрама. Као ватрени аболициониста, била је добровољна болничарка у Америчком грађанском рату, када је оболела од тифуса који јој је трајно нарушио здравље; славу су јој донела писма које је објавила као "Болничке цртице" (1863). Успех аутобиографског дела "Мале жене" (Little Women) или "Девојчице" (1868-69), омогућио јој је угодан живот. "Старомодна девојка" или "Девојчице расту" (Good Wives)(1870), "Мали људи" или "Дечаци"(Boys)(1871) и "Џоови синови" или "Деца госпође Џо"(Jo's Boys)(1886) се такође заснивају на њеним педагошким искуствима.
Луиза Меј Алкот је написала роман о четири девојцице Мерч (Маргарет, Џозефина, Еми, Елизабет), које са мајком, без оца који је био на фронту, проживљавају тешке тренутке оскудице и сналажења, повезане дирљивим везама у настојању да задрже храброст и самопоштовање. Роман је у великој мери аутобиографски и осликава период од једне године, од Божића до Божића, у којем девојчице кроз свакодневни живот учења, послова у кући, пријатељства са дечаком Лоријем, балова, прослава, невоља, љубави и маштања одрастају и сазревају схватајући да су највећа богатства она која се заснивају на најближима и према пријатељима. Написан у духу реализма са романтичарским тоновима, овај роман је по својој лепоти, топлини и познавању психологије девојчица и њиховог света улази у ред класичних остварења књижевности за младе.
У следећа три дела се описује њихов даљи живот. У тим књигама оне постају одрасле и разумне особе и мајке, па се Луиза Меј поново окреће поново у роману "Дечаци" у којем се описују догађаји и маштања њихове деце која одрастају и напуштају родитељски дом.
( Vikipedija )