- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.034
Ludilo ih je učinilo sjajnim: Stiv Džobs, Tomas Džeferson i Čarls Lindberg patili od istog poremećaja
Stiv Džobs, Tomas Džeferson, Este Lauder i Čarls Lindberg patili su od istog mentalnog oboljenja, opsesivno-kompulsivog poremećaja ličnosti, koji je delom predstavljao i tajnu njihovog uspeha. U svojoj najnovijoj knjizi “Američki opsesivci: kompulsivna energija koja je izgradila zemlju” novinar i književnik Džošuna Kendal objašnjava ovu pojavu.
Stiv Džobs, genije opsednut savršenstvom
Stiv Džobs je bio čovek koji ne podnosi prljavštinu. Kada je osnovao svoju prvu fabriku u Kaliforiji, 1984, četvoronoške je po podu tražio trunčice prašine kojih tu nije smelo da bude, baš kao ni na opremi.
- Da nismo imali disciplinu da održavamo tako besprekornu čistoću, ne bismo imali ni disciplinu da obezbedimo rad svih tih mašina, priseća se jedan od suosnivača “Epla”.
Džobs je bio težak i večito nezadovoljan šef i teško je uspostavljao odnose sa ljudima. Ali bio je u stanju da se intenzivno usredsredi tačno na onošto hoće - konstruisanje ”ludački sjajnih proizvoda” - i zagriženo je sledio svoju opsesiju sve do smrti.
U bolnici je jednom prilikom strgao sa lica masku s kisonikom jer nije bio zadovoljan njenim dizajnom, i zahtevao je od svog lekara da mu izradi drugu.
Predsednik Tomas Džeferson, još jedan od opsesivnih moćnih Amerikanaca koji su izgradili zemlju
Marljiv rad i inteligencija vode samo donekle. Da biste bili superuspešni, poput Džobsa, potreban vam je, međutim, i tzv. X faktor, manijačka istrajnost, za koju ponekad treba biti imalo lud.
Naučnici decenijama tvrde da mentalna bolest može da bude podsticaj književnicima i umetnicima - pri čemu se obično radi o o manično-depresivnim ličnostima.
Većina Amerikanca ovo lako priznaje za svoje književnike, ali i do danas su malobrojni oni koji uviđaju da je isti slučaj bio i sa moćnim preduzetničkim genijima koji su izgradili zemlju.
Među ličnostima o kojima Kendal piše u “Američkim opsesivcima” nama su najpoznatiji Džobs, predsednik Tomas Džeferson, avijatičar Čarls Lindberg i i ikona kozmetičke industrije Este Lauder.
Sve osim rada - gubljenje vremena
Avijatičar Čarls Lindberg terorisao je beskrajnim spiskovia obaveza i troškova suprugu i petoro dece, sa kojima je provodio samo nekoiko meseci godišnje
Tu su i mnogi drugi uticajni Amerikanci - kao recimo marketinški genije Henri Hajnc, bilbliotekar Melvil Djui, i bejsbol igrač Ted Vilijams. Izborom ličnosti iz najrazličitijih branši, Kendal je hteo da pokaže da zrnce ludila možda predstavlja tajnu uspona do samog vrha u svakoj profesiji.
Opsednutost radom i savršenstvom kod ovih osoba je, pritom, toliko jaka da se svaka druga aktivnost čini kao suvišno gubljenje vremena, a partner i deca moraju da se zadovolje mrvicama.
Este Lauder je, recimo, dvojicu malih sinova ostavljala kod kuće dok je krstarila zemljom u potrazi za najboljim sirovinama za svoje proizvode, i nije mogla da se uzdrži da na ulici ili bilo gde ne dodiruje lica potpuno nepoznatih žena i “napada” ih puderom i karminom.
Da nije bilo njene profesije, zbog toga bi je verovatno uhapsili.
Amerika voli svoje heroje, i voli da ih prikazuje ulepšano i savršeno. Pišući o njihovoj neurotičnosti i manama, ni Krajton nije želeo da umanji njihova dostignuća, već samo da pokaže kako su do njih dolazili, pri čemu je za izuzetan uspeh najčešće bilo neophodno i zrnce ludila.
Izvor: Blic Online
Stiv Džobs, Tomas Džeferson, Este Lauder i Čarls Lindberg patili su od istog mentalnog oboljenja, opsesivno-kompulsivog poremećaja ličnosti, koji je delom predstavljao i tajnu njihovog uspeha. U svojoj najnovijoj knjizi “Američki opsesivci: kompulsivna energija koja je izgradila zemlju” novinar i književnik Džošuna Kendal objašnjava ovu pojavu.
Stiv Džobs, genije opsednut savršenstvom
Stiv Džobs je bio čovek koji ne podnosi prljavštinu. Kada je osnovao svoju prvu fabriku u Kaliforiji, 1984, četvoronoške je po podu tražio trunčice prašine kojih tu nije smelo da bude, baš kao ni na opremi.
- Da nismo imali disciplinu da održavamo tako besprekornu čistoću, ne bismo imali ni disciplinu da obezbedimo rad svih tih mašina, priseća se jedan od suosnivača “Epla”.
Džobs je bio težak i večito nezadovoljan šef i teško je uspostavljao odnose sa ljudima. Ali bio je u stanju da se intenzivno usredsredi tačno na onošto hoće - konstruisanje ”ludački sjajnih proizvoda” - i zagriženo je sledio svoju opsesiju sve do smrti.
U bolnici je jednom prilikom strgao sa lica masku s kisonikom jer nije bio zadovoljan njenim dizajnom, i zahtevao je od svog lekara da mu izradi drugu.
Predsednik Tomas Džeferson, još jedan od opsesivnih moćnih Amerikanaca koji su izgradili zemlju
Marljiv rad i inteligencija vode samo donekle. Da biste bili superuspešni, poput Džobsa, potreban vam je, međutim, i tzv. X faktor, manijačka istrajnost, za koju ponekad treba biti imalo lud.
Naučnici decenijama tvrde da mentalna bolest može da bude podsticaj književnicima i umetnicima - pri čemu se obično radi o o manično-depresivnim ličnostima.
Većina Amerikanca ovo lako priznaje za svoje književnike, ali i do danas su malobrojni oni koji uviđaju da je isti slučaj bio i sa moćnim preduzetničkim genijima koji su izgradili zemlju.
Među ličnostima o kojima Kendal piše u “Američkim opsesivcima” nama su najpoznatiji Džobs, predsednik Tomas Džeferson, avijatičar Čarls Lindberg i i ikona kozmetičke industrije Este Lauder.
Sve osim rada - gubljenje vremena
Avijatičar Čarls Lindberg terorisao je beskrajnim spiskovia obaveza i troškova suprugu i petoro dece, sa kojima je provodio samo nekoiko meseci godišnje
Tu su i mnogi drugi uticajni Amerikanci - kao recimo marketinški genije Henri Hajnc, bilbliotekar Melvil Djui, i bejsbol igrač Ted Vilijams. Izborom ličnosti iz najrazličitijih branši, Kendal je hteo da pokaže da zrnce ludila možda predstavlja tajnu uspona do samog vrha u svakoj profesiji.
Opsednutost radom i savršenstvom kod ovih osoba je, pritom, toliko jaka da se svaka druga aktivnost čini kao suvišno gubljenje vremena, a partner i deca moraju da se zadovolje mrvicama.
Este Lauder je, recimo, dvojicu malih sinova ostavljala kod kuće dok je krstarila zemljom u potrazi za najboljim sirovinama za svoje proizvode, i nije mogla da se uzdrži da na ulici ili bilo gde ne dodiruje lica potpuno nepoznatih žena i “napada” ih puderom i karminom.
Da nije bilo njene profesije, zbog toga bi je verovatno uhapsili.
Amerika voli svoje heroje, i voli da ih prikazuje ulepšano i savršeno. Pišući o njihovoj neurotičnosti i manama, ni Krajton nije želeo da umanji njihova dostignuća, već samo da pokaže kako su do njih dolazili, pri čemu je za izuzetan uspeh najčešće bilo neophodno i zrnce ludila.
Izvor: Blic Online