Lovački običaji

[Nostradamus]

Lovačke priče

Lovačka priča ne treba da zvuči kao laž, već kao duhovito i iskrivljeno preterivanje u opisivanju doživljaja u lovu. Prava lovačka priča uveseljava lovačko društvo, tako da susreti proteknu u veselom i vedrom raspoloženju. Moglo bi se reći, da je u pitanju slobodno umetničko izražavanje bez granica, da bi priča bila privlačna, napeta, da pobudi i druge da pripovedaju. Domišljata pitanja upućena pripovedaču, nikada ga ne smeju omesti, do mere da prestane sa pripovedanjem ili da se spetlja, tako da ga drugi uhvate u zamku.
Lovački doživljaji i lovačke priče su posebno zahvalna materija za slušaoce koji nisu lovci.
Lovačke lagarije i sve druge vrste lovačkih doživljaja ne smeju biti nikada uvredljive za druge lovce ili nelovce. Nikada ne smeju biti rečene sa lošim namerama i na način koji bi škodio ugledu lovaca i lovačke organizacije.
U lovačkim pričama ne smemo nikada govoriti o divljači i lovačkim psima ponižavajuće, već obrnuto. Osobine divljači, snagu i izdržljivost, snalažljivost i dosetljivost, u pričama uveličavamo, jer je tako svaka priča napetija, uloga lovca složenija i zahtevnija. Pri tome je uloga lovačkog psa nezamenljiva i često ima centralnu ulogu u priči. Pas pomaže da se priča zaplete do vrhunca i neverovatnim obrtima pomaže razrešenju priče, dovodeći do srećnog kraja.
Lovci imaju poseban govor i svojevrsne izraze, slično drugim vrstama druženja pripadnika različitih struka. Tako, kao što je starogrčki jezik bio službeni i naučni jezik, nerazumljiv prostom i neškolovanom čoveku, tako je često ”lovački starogrčki” razumljiv samo lovcima

 

[Nostradamus]

Lovačka sahrana

Lovačku sahranu treba spremiti uvek uz saglasnost pokojnikove porodice. Celokupnu organizaciju lovačke sahrane vodi lovačka družina, odnosno lovačka organizacija.
Lovci učestvuju na sahrani u lovačkom odelu i sa zelenom grančicom na levoj strani lovačkog šešira. Najmanje pola sata pre sahrane, postavi se kod pokojnikovog sanduka ili urne lovačka počasna straža od četiri ili dva lovca bez puške. Na počasnoj straži imaju lovci šešir na glavi i na njemu zelenu grančicu na levoj strani. Počasna straža se po potrebi menja. Kada sanduk dignu zbog sahranjivanja, počasnu stražu zamenjuje časna pratnja od četiri lovca -dva lovca pored urne koji imaju pušku na levom ramenu sa ustima cevi okrenutim na gore. Sanduk nose ili voze četiri lovca bez puške. Urnu nosi jedan lovac. Odmah ispred sanduka ili urne, jedan lovac drži prelomljenu pokojnikovu lovačku pušku sa crnom trakom. Drugi lovac nosi na jastučiću, najčešće zelenom, pokojnikova lovačka ili kinološka odlikovanja. Na čelu povorke, za lovačkim barjakom idu drugi lovci sa puškama, koji će se pobrinuti za počasnu paljbu.
Venac lovačke organizacije nose tri lovca, raspoređena na čelu lovačke grupe, odmah za barjakom. Ako je sahrana crkvena, lovci u špaliru čekaju pred crkvenim vratima ili idu u crkvu, ali nikada sa puškama. U svakom slučaju, u crkvu ulaze nosači sanduka, odnosno urne. U ovom delu sprovođenja sahrane treba posebno poštovati i uzeti u obzir dogovor sa pokojnikovom porodicom.
Kod otvorenog groba, lovački govor je poslednji. Govornik na kraju govora skida šešir, sa šešira skida zelenu grančicu i spušta je na sanduk, odnosno urnu. Za njim isto urade drugi lovci, jedan za drugim prilaze grobu, svako skida šešir, levom rukom sa šešira skida zelenu grančicu spuštajući je sa poštovanjem na sanduk odnosno urnu.
Odmah po lovačkom govoru vođa grupe za oproštajnu počasnu paljbu naredi:"Lovačkom drugu...Poslednji pozdrav!", čime objavljuje da je lov za lovačkog druga završen. Na znak rukom sledi počasna paljba. Grupa to može da uradi na odgovarajuće udaljenom prostoru na groblju, još primerenije je da to urade van groblja.
Počasni pratioci sa puškama, nosač pokojnikove puške i nosač pokojnikovih odlikovanja, stoje mirno pored groba, dok se učesnici sahrane ne raziđu i oni poslednji skidaju sa šešira zelene grančice i spuštaju ih kod sanduka, odnosno urne.
Zbog različitih okolnosti i lokalnih navika, lovačke sahrane se mogu unekoliko razlikovati. Ipak, treba poštovati osnovna načela lovačkog običaja

 

[Nostradamus]

LOVAČKA NOŠNJA

Našu pripadnost lovstvu izražavamo i lovačkom nošnjom. Nošnja obuhvata odeću, obuću i sve dodatke pri oblačenju, koji daju konačni izgled lovcu. Zato se naša lovačka nošnja razlikuje od nošnje lovaca u drugim podnebljima i društvenim sredinama.
Kada predstavljamo lovačku organizaciju, lovačkoj ili široj javnosti, treba da nosimo propisanu lovačku nošnju. U lovu, odnosno prilikom boravka u lovištu, lovačka organizacija ne propisuje nošnju. Ipak, lovci se oblače tako da ih prilikom susreta razlikujemo od drugih ljudi koji imaju različite aktivnosti u prirodi.
Lovci u lov, i drugim poslovima, odlaze širom sveta. Različite terenske prilike i pre svega različita podneblja, koja su u rasponu od večnog leda do tropskih kišnih šuma i pustinja, uslovljavaju različitu odeću

 

[Nostradamus]

Svečana lovačka nošnja

Lovački savez Srbije propisuje lovačku nošnju koju lovci nose na lovačkim priredbama i susretima, u domaćoj javnosti i inostranstvu, onda kada predstavljaju našu lovačku organizaciju. Propisanu lovačku nošnju, koja je lovačka uniforma, ne nosimo pri svakodnevnim aktivnostima, već u svečanim trenucima. Postoji letnja i zimska lovačka nošnja, koja je lovačka uniforma, za razliku od drugih lovačkih nošnji, odeće i obuće, koju koristimo pri obilasku terena i u lovu.

 

[Nostradamus]

Letnja lovačka nošnja

Pantalone su duge, u zelenoj boji, od lakše letnje tkanine sa kožnim kaišem. Košulja je svetlo zelena, pamučna, kratkih rukava, sa ramenskim epoletama, džepom na grudima i vezenim znakom LSS na levom džepu. Kravata je zelena sa lovačkim motivom. Boju kravate treba uklopiti sa bojom pantalona i košulje. Šešir je letnji i zelene je boje. Cipele su plitke i smeđe boje, čarape su smeđe ili zelene boje.
Žene mogu da nose suknju koja je istog kvaliteta materijala i boje kao pantalone.

 

[Nostradamus]

Zimska lovačka nošnja

Pantalone su duge, u zelenoj boji od težeg, zimskog materijala sa kožnim kaišem. Košulja je bela ili zelena, dugih rukava. Kravata je zelene boje sa lovačkim motivom i uklapamo je sa bojom odeće. Šešir je zimski i zelene je boje. Cipele su plitke, zimske i smeđe boje, a čarape su smeđe ili zelene boje. Žene mogu da nose suknju koja je istog kvaliteta, materijala i boje kao pantalone

 

[Nostradamus]

Lovački šešir

Lovački šešir je sastavni deo lovačke nošnje i zelene je boje. Na levoj strani je zakačen lovački znak Lovačkog saveza Srbije. Razlikujemo letnji šešir koji spada u letnju lovačku odeću i zimski šešir koji spada u zimsku lovačku odeću

Lovačka nošnja za lov

Lovišta u Srbiji su u svim visinskim rasponima: od vojvođanskih i moravskih ravnica preko brdovite Šumadije i Homolja do planinskih i visokoplaninskih područja zapadne, istočne, južne Srbije i Kosova i Metohije. Međutim, živimo u umerenom klimatskom pojasu, sa četiri godišnja doba, koja zahtevaju veoma različitu odeću, koja nas štiti od hladnoće, padavina ili letnjih vrućina. U istoj godini gazimo sneg, uhvati nas letnja nepogoda, kvasi nas jesenja kiša.
Tako različitim situacijama treba prilagoditi oblačenje kako bi bilo funkcionalno i sportsko, a ne uniformno. Može se izabrati boja odeće, koja treba da je u skladu sa prirodnim bojama sredine, da smo što manje uočljivi i time da manje ometamo divljač. U grupnom lovu obavezno moramo imati fluorescentnu obeležavajuću traku na kapi, kapu ili rameni deo lovačkog prsluka ili jakne jarke uočljive boje. Nije primereno nositi vojničku odeću od maskirnog materijala, jer to jednostavno rečeno nije i nikada neće biti lovačka uniforma. Neka preovlađuje odeća u zelenoj, smeđoj i sivoj boji, sa svim umesnim tonovima. Lovački ton različitoj sportskoj odeći najbolje i najmanje upadljivo naglašava zeleni lovački šešir i znak LSS, koji su naš zaštitni znak u lovištu.
Za lov i za proputovanje po lovištima Balkana, primerena je lovačka nošnja kakvu nosimo u našim lovištima. Kada se spremamo van navedenog prostora, prilagođavamo oblačenje zemlji u koju odlazimo