LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Loše privatizacije srpskih oranica
Beograd -- Zemljoradničke zadruge i poljoprivredna preduzeća u Vojvodini sve češće su predmet sumnjive privatizacije koja ima za svrhu preprodaju oranica.
Saša Dujović, predsednik Odbora za predstavke i predloge Skupštine Srbije koji se sastao sa malim akcionarima gazdinstava “Vojvodina”, “Miletić” i “Ratkovo”, koji protestvuju zbog preprodaje zemlje tvrdi da u privatizaciji proljoprivrednog zemljišta ima dosta posla za državne organe.
Mali akcionari tvrde naima da je u njihovim gazdinstvima 7.000 hektara je najpre kupio konzorcijum Borislava Lilića iz Odžaka, a potom ih preprodao “Baltik prosperitiju”, iz Irske, odnosno “Žito grupi”, iz Hrvatske.
"U svim ovim privatizacijama, očigledno, ima mnogo posla za državne organe. Jer, kako je uopšte bilo moguće da se zadružna zemlja, mimo zakona, najpre privatizuje, a onda i preproda strancima, da bi je oni sada ponovo preprodavali, kao što je to, recimo, slučaj sa 400 hektara u Srpskom Miletiću", pita se Dujović.
Dokle doseže bahatost novih vlasnika vidi se, po njegovim rečima, i iz činjenice da se predstavnicima malih akcionara u Bačkom Brestovcu, mada im pripada gotovo 30 odsto kapitala “Vojvodine”, ne dozvoljava nikakav uvid u njeno poslovanje.
" Zbog svega toga ćemo već naredne sedmice od organa MUP i republičkog Tužilaštva za organizovani kriminal zatražiti da hitno istraži sve detalje ovih privatizacija, a slično se može očekivati i u nizu drugih na teritoriji cele Vojvodine", kaže Dujović.
Reč je, precizira sagovornik “Novosti”, o AD “Subotica” i “Zobnatica” kod Bačke Topole, kao i većeg broja poljoprivrednih preduzeća i zadruga u Banatu, jer se odboru za pomoć masovno javljaju i oštećeni mali akcionari iz okoline Zrenjanina i Vršca.
"Pored ogromnog broja sumnjivih transakcija, ono što bi takođe moglo da bude zajednički imenitelj velike većine privatizacija jeste da nije ostvaren glavni proklamovani cilj: da se unapredi poljoprivredna proizvodnja.Desilo se upravo suprotno: njive se slabije rade i više preprodaju ili izdaju u zakup, broj radnika je smanjivan i po sedam-osam puta. Zato većina sela koja su nekada dobro živela od svojih kombinata sada životare", zaključuje Dujović.
Pored onih u Bačkom Brestovcu, Srpskom Miletiću i Ratkovu, Odbor za predloge i predstavke je od organa MUP i Tužilaštva za organizovani kriminal već zatražio da pokrenu istragu vezanu za privatizaciju i preprodaju strancima poljoprivrednih preduzeća, odnosno zemljoradničkih zadruga u Feketiću, Lovćencu, Malom Iđošu i Zmajevu.
B92
Beograd -- Zemljoradničke zadruge i poljoprivredna preduzeća u Vojvodini sve češće su predmet sumnjive privatizacije koja ima za svrhu preprodaju oranica.
Mali akcionari tvrde naima da je u njihovim gazdinstvima 7.000 hektara je najpre kupio konzorcijum Borislava Lilića iz Odžaka, a potom ih preprodao “Baltik prosperitiju”, iz Irske, odnosno “Žito grupi”, iz Hrvatske.
"U svim ovim privatizacijama, očigledno, ima mnogo posla za državne organe. Jer, kako je uopšte bilo moguće da se zadružna zemlja, mimo zakona, najpre privatizuje, a onda i preproda strancima, da bi je oni sada ponovo preprodavali, kao što je to, recimo, slučaj sa 400 hektara u Srpskom Miletiću", pita se Dujović.
Dokle doseže bahatost novih vlasnika vidi se, po njegovim rečima, i iz činjenice da se predstavnicima malih akcionara u Bačkom Brestovcu, mada im pripada gotovo 30 odsto kapitala “Vojvodine”, ne dozvoljava nikakav uvid u njeno poslovanje.
" Zbog svega toga ćemo već naredne sedmice od organa MUP i republičkog Tužilaštva za organizovani kriminal zatražiti da hitno istraži sve detalje ovih privatizacija, a slično se može očekivati i u nizu drugih na teritoriji cele Vojvodine", kaže Dujović.
Reč je, precizira sagovornik “Novosti”, o AD “Subotica” i “Zobnatica” kod Bačke Topole, kao i većeg broja poljoprivrednih preduzeća i zadruga u Banatu, jer se odboru za pomoć masovno javljaju i oštećeni mali akcionari iz okoline Zrenjanina i Vršca.
"Pored ogromnog broja sumnjivih transakcija, ono što bi takođe moglo da bude zajednički imenitelj velike većine privatizacija jeste da nije ostvaren glavni proklamovani cilj: da se unapredi poljoprivredna proizvodnja.Desilo se upravo suprotno: njive se slabije rade i više preprodaju ili izdaju u zakup, broj radnika je smanjivan i po sedam-osam puta. Zato većina sela koja su nekada dobro živela od svojih kombinata sada životare", zaključuje Dujović.
Pored onih u Bačkom Brestovcu, Srpskom Miletiću i Ratkovu, Odbor za predloge i predstavke je od organa MUP i Tužilaštva za organizovani kriminal već zatražio da pokrenu istragu vezanu za privatizaciju i preprodaju strancima poljoprivrednih preduzeća, odnosno zemljoradničkih zadruga u Feketiću, Lovćencu, Malom Iđošu i Zmajevu.
B92