- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Loše privatizacije ispitati, radnike zbrinuti
Privatizacije najvećeg broja poljoprivrednih kombinata u Srbiji izvršene su loše i iz špekulantskih razloga, zbog čega ih je neophodno preispitati, raščistiti bilanse, rešiti pitanje zemljišta i zbrinuti radnike, ocenili su agrarni stručnjaci.
Oni su pozdravili najavu ministra finansija i privrede Mlađana Dinkića da će biti formiran međuresorni tim za istragu privatizacija poljoprivrednih kombinata i poručili da je vreme da "država podvuče crtu", a vinovnici "sumnjivih rabota" odgovaraju.
Savetnik u Privrednoj komori Srbije Milan Prostran kazao je da su sva društvena poljoprivredna preduzeća, osim PKB-a, koje je sada u vlasništvu Grada Beograda, po pravilu privatizovana u prvom krugu, od 2001. do 2006. godine, i to značajan broj njih neuspešno.
- Slika je jako crna...Ta pitanja dovela su do osiromašenja, pljačke, otimačine - rekao je Prostran i precizirao da je reč o petnaestak nekada jako uspešnih poljoprivrednih preduzeća sa 16.000 hektara najkvalitetnijeg zemljišta koja su posle neuspešne privatizacije i raskidanja ugovora ponovo u vlasništvu države i već tri, četiri godine su u procesu restrukturiranja.
- Najveći deo se nalazi u Bačkoj, jedan manji broj u Južnom Banatu, par u Sremu i 'Dragan Marković' u centralnoj Srbiji", kazao je Prostran, dodajući da je jedno od gorućih pitanja i problem PIK Bečeja i Vršačkih vinograda.
Prostran je ukazao da su najveći kamen spoticanja obaveze prema državi i bankama kao poveriocima, zbog čega, kako je naglasio, treba vremenski ograničiti rok kada će se rešiti taj aspekt problema.
On je istakao da ta agonija treba da se najzad završi i ta potraživanja ili otpišu ili naprave određeni reprogrami kako bi se stvorili uslovi da zaposleni mogu legalno da rade, "a ne da čekaju 'Dan D', kada će se restrukturiranje završiti".
Privatizacija loše urađena
Direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede Drago Cvijanović istakao je da rezultati sada pokazuju da su privatizacije svih naših poljoprivrednih kombinata i prehrambene industrije, odnosno svih prerađivačkih kapaciteta, objektivno loše izvršene.
Stav Instituta je da je prerađivačke kapacitete trebalo podeliti, a da te firme privatizuju primarni poljoprivredni proizvođači, jer je bilo logično da imaju i prednost kod zakupa zemljišta i privatizacije kombinata, rekao je on.
- Oni koji imaju umešanost ili nekakvu tehnologiju i poznavanje tehnologije proizvodnje, sigurno su u prednosti u odnosu na one koji samo imaju pare ili 'sumnjive' pare - ocenio je Cvijanović.
Prema njegovim rečima, treba realno pristupiti svim privatizacijama i "one koje su rađene kvalitetno, neka ostanu, one koje nisu da se zaista preispitaju i da svako snosi posledice".
Cvijanović je na kraju rekao da je činjenica da su nažalost, nekada naši vodeći kombinati u tehnologiji i u stvaranju sorti, hibrida i rasne stoke postali "predmet nekih sumnjivih rabota".
Najveća jagma za poljoprivrednim zemljištem
Predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije Miladin Ševarlić kazao je da su u svim zemljama u tranziciji proces privatizacije pratili i određeni problemi, pa ni Srbija nije izuzetak, naprotiv "ona možda da posluži kao jedinična mera za druge zemlje".
Kada se radi o sektoru poljoprivrede, tu je najveća jagma bila za poljoprivrednim zemljištem, ukazao je Ševarlić, napominjući da je najkvalitetnije poljoprivredno zemljište pre desetak godina prodavano za 15 do 100 evra po hektaru, a danas je ta cena 10.000 do 15.000 evra.
"Normalno da je najveći broj onih koji su ušli u proces privatizacije poljoprivrednih preduzeća ušao radi preprodaje, odnosno radi iz špekulantskih razloga - da zaradi što više, u što kraćem vremenskom periodu", a vrlo mali broj njih radi nastavka organizovanja poljoprivredne proizvodnje, kazao je Ševarlić.
Kako je istakao, oni koji su preuzeli poljoprivredna gazdinstva odmah su se rešili velikog broja radnika, a to su bili oni koji su godinama pre toga ta preduzeća i izgradili.
Ševarlić je precizirao da je prema njegovim analizama do 2008. godine u sektoru poljoprivrede 53.000 radnika ostalo bez radnog mesta, što je najveći broj posle tekstilene industrije.
Izvor:
Blic.rs
Privatizacije najvećeg broja poljoprivrednih kombinata u Srbiji izvršene su loše i iz špekulantskih razloga, zbog čega ih je neophodno preispitati, raščistiti bilanse, rešiti pitanje zemljišta i zbrinuti radnike, ocenili su agrarni stručnjaci.
Oni su pozdravili najavu ministra finansija i privrede Mlađana Dinkića da će biti formiran međuresorni tim za istragu privatizacija poljoprivrednih kombinata i poručili da je vreme da "država podvuče crtu", a vinovnici "sumnjivih rabota" odgovaraju.
Savetnik u Privrednoj komori Srbije Milan Prostran kazao je da su sva društvena poljoprivredna preduzeća, osim PKB-a, koje je sada u vlasništvu Grada Beograda, po pravilu privatizovana u prvom krugu, od 2001. do 2006. godine, i to značajan broj njih neuspešno.
- Slika je jako crna...Ta pitanja dovela su do osiromašenja, pljačke, otimačine - rekao je Prostran i precizirao da je reč o petnaestak nekada jako uspešnih poljoprivrednih preduzeća sa 16.000 hektara najkvalitetnijeg zemljišta koja su posle neuspešne privatizacije i raskidanja ugovora ponovo u vlasništvu države i već tri, četiri godine su u procesu restrukturiranja.
- Najveći deo se nalazi u Bačkoj, jedan manji broj u Južnom Banatu, par u Sremu i 'Dragan Marković' u centralnoj Srbiji", kazao je Prostran, dodajući da je jedno od gorućih pitanja i problem PIK Bečeja i Vršačkih vinograda.
Prostran je ukazao da su najveći kamen spoticanja obaveze prema državi i bankama kao poveriocima, zbog čega, kako je naglasio, treba vremenski ograničiti rok kada će se rešiti taj aspekt problema.
On je istakao da ta agonija treba da se najzad završi i ta potraživanja ili otpišu ili naprave određeni reprogrami kako bi se stvorili uslovi da zaposleni mogu legalno da rade, "a ne da čekaju 'Dan D', kada će se restrukturiranje završiti".
Privatizacija loše urađena
Direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede Drago Cvijanović istakao je da rezultati sada pokazuju da su privatizacije svih naših poljoprivrednih kombinata i prehrambene industrije, odnosno svih prerađivačkih kapaciteta, objektivno loše izvršene.
Stav Instituta je da je prerađivačke kapacitete trebalo podeliti, a da te firme privatizuju primarni poljoprivredni proizvođači, jer je bilo logično da imaju i prednost kod zakupa zemljišta i privatizacije kombinata, rekao je on.
- Oni koji imaju umešanost ili nekakvu tehnologiju i poznavanje tehnologije proizvodnje, sigurno su u prednosti u odnosu na one koji samo imaju pare ili 'sumnjive' pare - ocenio je Cvijanović.
Prema njegovim rečima, treba realno pristupiti svim privatizacijama i "one koje su rađene kvalitetno, neka ostanu, one koje nisu da se zaista preispitaju i da svako snosi posledice".
Cvijanović je na kraju rekao da je činjenica da su nažalost, nekada naši vodeći kombinati u tehnologiji i u stvaranju sorti, hibrida i rasne stoke postali "predmet nekih sumnjivih rabota".
Najveća jagma za poljoprivrednim zemljištem
Predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije Miladin Ševarlić kazao je da su u svim zemljama u tranziciji proces privatizacije pratili i određeni problemi, pa ni Srbija nije izuzetak, naprotiv "ona možda da posluži kao jedinična mera za druge zemlje".
Kada se radi o sektoru poljoprivrede, tu je najveća jagma bila za poljoprivrednim zemljištem, ukazao je Ševarlić, napominjući da je najkvalitetnije poljoprivredno zemljište pre desetak godina prodavano za 15 do 100 evra po hektaru, a danas je ta cena 10.000 do 15.000 evra.
"Normalno da je najveći broj onih koji su ušli u proces privatizacije poljoprivrednih preduzeća ušao radi preprodaje, odnosno radi iz špekulantskih razloga - da zaradi što više, u što kraćem vremenskom periodu", a vrlo mali broj njih radi nastavka organizovanja poljoprivredne proizvodnje, kazao je Ševarlić.
Kako je istakao, oni koji su preuzeli poljoprivredna gazdinstva odmah su se rešili velikog broja radnika, a to su bili oni koji su godinama pre toga ta preduzeća i izgradili.
Ševarlić je precizirao da je prema njegovim analizama do 2008. godine u sektoru poljoprivrede 53.000 radnika ostalo bez radnog mesta, što je najveći broj posle tekstilene industrije.
Izvor:
Blic.rs