- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.020
PROBLEMI SA CIRKULACIJOM
Loša cirkulacija - tihi ubica
Loša cirkulacija, tj. poremećaj cirkulacije, jedan je od glavnih uzroka smrti današnjice, s obzirom na to da može biti uzrok srčanih i moždanih udara, kao i amputacija ekstremiteta
Cirkulacija, odnosno protok krvi kroz organizam, predstavlja ključ života. Ona omogućava prenos kiseonika i hranljivih materija do svih tkiva, hraneći tako sve naše ćelije i omogućavajući im oslobađanje štetnih produkata. Cirkulacijski sistem čoveka sastoji se od stotine kilometara krvnih sudova, a osim pomenutih ima i vrlo važnu ulogu hormonskog „glasnika”.
Sve dok je cirkulacijski mrežni sistem uravnotežen celokupan organizam funkcioniše u optimalnim okvirima, uredno obavljajući svoje zadatke. Ukoliko u bilo kojem njegovom delu dođe do „kratkog spoja”, može doći do posledica fatalnih razmera.
Sve dok je cirkulacijski mrežni sistem uravnotežen celokupan organizam funkcioniše u optimalnim okvirima, uredno obavljajući svoje zadatke. Ukoliko u bilo kojem njegovom delu dođe do „kratkog spoja”, može doći do posledica fatalnih razmera
LOŠA CIRKULACIJA - ČESTA BOLJKA
Loša je cirkulacija (odnosno razne vrste poremećaja cirkulacije), jedan je od glavnih uzroka smrti današnjice, s obzirom na to da ona može biti uzrok srčanih i moždanih udara, kao i amputacija ekstremiteta. S druge strane, uzroci loše cirkulacije najčešće su nepravilna ishrana, štetne životne navike poput pušenja, manjak fizičke aktivnosti, kao i loše kontrolisane hronične bolesti.
ZAŠTO SE CIRKULACIJA „USPORAVA”?
Masne čestice koje cirkulišu kroz krv (holesterol, trigliceridi, lipoproteini) neophodne su za ishranu tkiva. Neke od njih mogu biti štetne – kao lipoproteini niske gustine (LDL) koji, ukoliko su prisutni u previsokoj koncentraciji, dovode do formiranja masnih plakova ili ateroma na unutrašnjim zidovima krvnih sudova, tačnije arterija.
Te naslage sužavaju prohodnost arterija, ali i smanjuju njihovu elastičnost, čime se povećava mogućnost njihovog pucanja na mestu plaka. Ukoliko se ošteti površina nastalog ateroma, na tom mestu dolazi do stvaranja krvnog ugruška, što može znatno ili potpuno da začepi arteriju i da izazove npr. infarkt srca ili ishemijski moždani udar. Ateromi najčešće postupno rastu mesecima i godinama, i tako sve više sužavaju obim krvnog suda, stvarajući sve izraženije simptome. Osim masnih čestica, oštećenjima krvnih sudova pogoduju i drugi uzročnici poput oštećenja unutrašnjeg arterijskog sloja visokim pritiskom, kao i prisustvo toksičnih čestica u krvi – na primer nikotina. Ukoliko dođe do opisanih promena, koje dovode do simptomatske bolesti, govorimo o perifernoj arterijskoj bolesti.
Arterije nisu jedine koje mogu biti pogođene oštećenjima. Vrlo često poremećaj cirkulacije potiče iz vena. Vene imaju drugačiju strukturu od arterija. Imaju mnogo valvula – „rampi” postavljenih na svakih desetak centimetara koje omogućavaju jednosmeran protok venske krvi prema srcu. S obzirom na to da im nedostaje mišićni sloj koji bi, poput arterijskog, omogućavao istiskivanje krvi, valvule su bitan faktor u održavanju cirkulacije. Vensku cirkulaciju potpomaže i mišićni rad – prilikom kontrakcije mišići pomažu istiskivanju venske krvi prema srcu. Stoga prilikom dugotrajnog stajanja, fizičke neaktivnosti, slabosti valvula, proširenih vena i upala, venska krv se ne istiskuje onoliko koliko bi trebalo, zadržava se u krajnjim područjima, najčešće u nogama. To dovodi do stvaranja ugrušaka najčešće u dubokim venama, odnosno do venske tromboze.
UZROČNICI LOŠE CIRKULACIJE
Bez obzira na deo cirkulacijskog kruga koji je zahvaćen nepoželjnim promenama, loša cirkulacija može se sprečiti ili lečiti u najranijim stadijumima. U borbu protiv bolesti cirkulacije nužno je uključiti promenu životnog stila, pravilnu ishranu, lekove i hirurške metode, ili kombinaciju svih navedenih faktora.
Glavni uzročnici koji pogoduju razvoju oštećenja cirkulacije su: pušenje, gojaznost, nedovoljna fizička aktivnost, nepravilna ishrana, hipertenzija, šećerna bolest, povišen nivo masnoća u krvi, poremećaj rada štitne žlezde, trudnoća, duže sedenje bez promene položaja tela, stres, dehidratacija...Verovatno vam je iz ličnog iskustva poznat makar jedan od mnogobrojnih uzročnika.
Prvi korak na putu održavanja sistema za cirkulaciju, u zdravom stanju, jeste promena životnog stila i otklanjanje štetnih navika. Najvažnije stavke su: prestanak pušenja, kontrola krvnog pritiska, regulisanje šećerne bolesti, održavanje nivoa holesterola i masnoća u dozvoljenim granicama, pravilna ishrana, redovna telesna aktivnost, prevencija povreda i održavanje nogu toplim
SIMPTOMI LOŠE CIRKULACIJE
Simptomi loše cirkulacije se razvijaju postupno, pa se događa da u najranijim fazama bolesti oni uopšte ne budu primećeni. Obično lečenje počne u već poodmaklim stadijumima, a ponekad se, nažalost, dogodi da je za izlečenje već prekasno. Zato ne čudi što je drugi naziv za lošu cirkulaciju „tihi ubica”.
Prvi simptomi se najčešće javljaju u obliku grčeva i umora nogu i stopala tokom fizičke aktivnosti. Bolovi, nezavisno od toga da li su locirani u natkolenicama, potkolenicama ili stopalima, prolaze nakon odmora, ali se već prvom prilikom vraćaju.
Ostali simptomi na koje trebate obratiti pažnju su: oticanje nogu, grčevi prilikom spavanja ili dugotrajnog mirovanja, hladna stopala, promena boje kože (koja postaje bleda, plavičasta ili ljubičasta), češće infekcije kože, rane koje ne zarastaju itd.
Poremećaji cirkulacije mogu se dijagnostifikovati putem kliničke slike, ali i radiološke dijagnostike (ultrazvuk, dopler, magnetna rezonanca, angiografija).
KAKO SPREČITI I LEČITI LOŠU CIRKULACIJU?
Prvi korak na putu održavanja sistema za cirkulaciju, u zdravom stanju, jeste promena životnog stila i otklanjanje štetnih navika. Najvažnije stavke su: prestanak pušenja, kontrola krvnog pritiska, regulisanje šećerne bolesti, održavanje nivoa holesterola i masnoća u dozvoljenim granicama, pravilna ishrana, redovna telesna aktivnost, prevencija povreda i održavanje nogu toplim.
Ako oštećenje sistema za cirkulaciju ipak nastupi, potrebno je što pre delovati. Danas su na tržištu dostupni mnogi lekovi protiv zgrušavanja krvi koje je potrebno upotrebljavati kontinuirano i pod lekarskim nadzorom. Ukoliko nastupe oštećenja višeg stepena na scenu stupaju hirurški postupci sa svrhom uklanjanja nastalih ugrušaka, premošćenja blokiranih delova krvnih sudova ili zamene nefunkcionalnog dela krvnog suda.
PRAVILNA ISHRANA REŠAVA PROBLEME
Uravnotežena ishrana koja osigurava optimalne količine hranjivih materija, a naročito masti, spada u temelje dobrog funkcionisanja organizma, a time i dobre cirkulacije. Osim dobro poznatih saveta, poput konzumacije namirnica s niskim glikemijskim indeksom, smanjenja unosa zasićenih masti i optimalnog unosa omega 3 i omega 6 masnih kiselina, važno je napomenuti da postoji i čitav niz namirnica i nutrijenata kojima se može postići ravnoteža i dobra cirkulacija.
Od vitamina treba izdvojiti vitamine B5 i vitamin E, a od minerala kalcijum, magnezijum i kobalt. Beli luk smanjuje nivo holesterola i reguliše pritisak, maslinovo ulje i crveno vino takođe deluju blagodetno, bobičasto i citrusno voće jačaju zidove krvnih sudova, lubenica sprečava stvaranje plakova, a korisne namirnice su i orašasti plodovi, paprika, ruzmarin, đumbir, cimet, ginko biloba, divlji kesten i ulje eukaliptusa.
Loša cirkulacija - tihi ubica
Loša cirkulacija, tj. poremećaj cirkulacije, jedan je od glavnih uzroka smrti današnjice, s obzirom na to da može biti uzrok srčanih i moždanih udara, kao i amputacija ekstremiteta
Cirkulacija, odnosno protok krvi kroz organizam, predstavlja ključ života. Ona omogućava prenos kiseonika i hranljivih materija do svih tkiva, hraneći tako sve naše ćelije i omogućavajući im oslobađanje štetnih produkata. Cirkulacijski sistem čoveka sastoji se od stotine kilometara krvnih sudova, a osim pomenutih ima i vrlo važnu ulogu hormonskog „glasnika”.
Sve dok je cirkulacijski mrežni sistem uravnotežen celokupan organizam funkcioniše u optimalnim okvirima, uredno obavljajući svoje zadatke. Ukoliko u bilo kojem njegovom delu dođe do „kratkog spoja”, može doći do posledica fatalnih razmera.
Sve dok je cirkulacijski mrežni sistem uravnotežen celokupan organizam funkcioniše u optimalnim okvirima, uredno obavljajući svoje zadatke. Ukoliko u bilo kojem njegovom delu dođe do „kratkog spoja”, može doći do posledica fatalnih razmera
LOŠA CIRKULACIJA - ČESTA BOLJKA
Loša je cirkulacija (odnosno razne vrste poremećaja cirkulacije), jedan je od glavnih uzroka smrti današnjice, s obzirom na to da ona može biti uzrok srčanih i moždanih udara, kao i amputacija ekstremiteta. S druge strane, uzroci loše cirkulacije najčešće su nepravilna ishrana, štetne životne navike poput pušenja, manjak fizičke aktivnosti, kao i loše kontrolisane hronične bolesti.
ZAŠTO SE CIRKULACIJA „USPORAVA”?
Masne čestice koje cirkulišu kroz krv (holesterol, trigliceridi, lipoproteini) neophodne su za ishranu tkiva. Neke od njih mogu biti štetne – kao lipoproteini niske gustine (LDL) koji, ukoliko su prisutni u previsokoj koncentraciji, dovode do formiranja masnih plakova ili ateroma na unutrašnjim zidovima krvnih sudova, tačnije arterija.
Te naslage sužavaju prohodnost arterija, ali i smanjuju njihovu elastičnost, čime se povećava mogućnost njihovog pucanja na mestu plaka. Ukoliko se ošteti površina nastalog ateroma, na tom mestu dolazi do stvaranja krvnog ugruška, što može znatno ili potpuno da začepi arteriju i da izazove npr. infarkt srca ili ishemijski moždani udar. Ateromi najčešće postupno rastu mesecima i godinama, i tako sve više sužavaju obim krvnog suda, stvarajući sve izraženije simptome. Osim masnih čestica, oštećenjima krvnih sudova pogoduju i drugi uzročnici poput oštećenja unutrašnjeg arterijskog sloja visokim pritiskom, kao i prisustvo toksičnih čestica u krvi – na primer nikotina. Ukoliko dođe do opisanih promena, koje dovode do simptomatske bolesti, govorimo o perifernoj arterijskoj bolesti.
Arterije nisu jedine koje mogu biti pogođene oštećenjima. Vrlo često poremećaj cirkulacije potiče iz vena. Vene imaju drugačiju strukturu od arterija. Imaju mnogo valvula – „rampi” postavljenih na svakih desetak centimetara koje omogućavaju jednosmeran protok venske krvi prema srcu. S obzirom na to da im nedostaje mišićni sloj koji bi, poput arterijskog, omogućavao istiskivanje krvi, valvule su bitan faktor u održavanju cirkulacije. Vensku cirkulaciju potpomaže i mišićni rad – prilikom kontrakcije mišići pomažu istiskivanju venske krvi prema srcu. Stoga prilikom dugotrajnog stajanja, fizičke neaktivnosti, slabosti valvula, proširenih vena i upala, venska krv se ne istiskuje onoliko koliko bi trebalo, zadržava se u krajnjim područjima, najčešće u nogama. To dovodi do stvaranja ugrušaka najčešće u dubokim venama, odnosno do venske tromboze.
UZROČNICI LOŠE CIRKULACIJE
Bez obzira na deo cirkulacijskog kruga koji je zahvaćen nepoželjnim promenama, loša cirkulacija može se sprečiti ili lečiti u najranijim stadijumima. U borbu protiv bolesti cirkulacije nužno je uključiti promenu životnog stila, pravilnu ishranu, lekove i hirurške metode, ili kombinaciju svih navedenih faktora.
Glavni uzročnici koji pogoduju razvoju oštećenja cirkulacije su: pušenje, gojaznost, nedovoljna fizička aktivnost, nepravilna ishrana, hipertenzija, šećerna bolest, povišen nivo masnoća u krvi, poremećaj rada štitne žlezde, trudnoća, duže sedenje bez promene položaja tela, stres, dehidratacija...Verovatno vam je iz ličnog iskustva poznat makar jedan od mnogobrojnih uzročnika.
Prvi korak na putu održavanja sistema za cirkulaciju, u zdravom stanju, jeste promena životnog stila i otklanjanje štetnih navika. Najvažnije stavke su: prestanak pušenja, kontrola krvnog pritiska, regulisanje šećerne bolesti, održavanje nivoa holesterola i masnoća u dozvoljenim granicama, pravilna ishrana, redovna telesna aktivnost, prevencija povreda i održavanje nogu toplim
SIMPTOMI LOŠE CIRKULACIJE
Simptomi loše cirkulacije se razvijaju postupno, pa se događa da u najranijim fazama bolesti oni uopšte ne budu primećeni. Obično lečenje počne u već poodmaklim stadijumima, a ponekad se, nažalost, dogodi da je za izlečenje već prekasno. Zato ne čudi što je drugi naziv za lošu cirkulaciju „tihi ubica”.
Prvi simptomi se najčešće javljaju u obliku grčeva i umora nogu i stopala tokom fizičke aktivnosti. Bolovi, nezavisno od toga da li su locirani u natkolenicama, potkolenicama ili stopalima, prolaze nakon odmora, ali se već prvom prilikom vraćaju.
Ostali simptomi na koje trebate obratiti pažnju su: oticanje nogu, grčevi prilikom spavanja ili dugotrajnog mirovanja, hladna stopala, promena boje kože (koja postaje bleda, plavičasta ili ljubičasta), češće infekcije kože, rane koje ne zarastaju itd.
Poremećaji cirkulacije mogu se dijagnostifikovati putem kliničke slike, ali i radiološke dijagnostike (ultrazvuk, dopler, magnetna rezonanca, angiografija).
KAKO SPREČITI I LEČITI LOŠU CIRKULACIJU?
Prvi korak na putu održavanja sistema za cirkulaciju, u zdravom stanju, jeste promena životnog stila i otklanjanje štetnih navika. Najvažnije stavke su: prestanak pušenja, kontrola krvnog pritiska, regulisanje šećerne bolesti, održavanje nivoa holesterola i masnoća u dozvoljenim granicama, pravilna ishrana, redovna telesna aktivnost, prevencija povreda i održavanje nogu toplim.
Ako oštećenje sistema za cirkulaciju ipak nastupi, potrebno je što pre delovati. Danas su na tržištu dostupni mnogi lekovi protiv zgrušavanja krvi koje je potrebno upotrebljavati kontinuirano i pod lekarskim nadzorom. Ukoliko nastupe oštećenja višeg stepena na scenu stupaju hirurški postupci sa svrhom uklanjanja nastalih ugrušaka, premošćenja blokiranih delova krvnih sudova ili zamene nefunkcionalnog dela krvnog suda.
PRAVILNA ISHRANA REŠAVA PROBLEME
Uravnotežena ishrana koja osigurava optimalne količine hranjivih materija, a naročito masti, spada u temelje dobrog funkcionisanja organizma, a time i dobre cirkulacije. Osim dobro poznatih saveta, poput konzumacije namirnica s niskim glikemijskim indeksom, smanjenja unosa zasićenih masti i optimalnog unosa omega 3 i omega 6 masnih kiselina, važno je napomenuti da postoji i čitav niz namirnica i nutrijenata kojima se može postići ravnoteža i dobra cirkulacija.
Od vitamina treba izdvojiti vitamine B5 i vitamin E, a od minerala kalcijum, magnezijum i kobalt. Beli luk smanjuje nivo holesterola i reguliše pritisak, maslinovo ulje i crveno vino takođe deluju blagodetno, bobičasto i citrusno voće jačaju zidove krvnih sudova, lubenica sprečava stvaranje plakova, a korisne namirnice su i orašasti plodovi, paprika, ruzmarin, đumbir, cimet, ginko biloba, divlji kesten i ulje eukaliptusa.