- Učlanjen(a)
- 04.10.2009
- Poruka
- 5.207
LORELAJ
Ja ne znam šta treba da znači
Ta tako tugujem,
O nekoj starinskoj priči
Jednako umujem.
Tu mirno protiče Rajna,
Hladno je, hvata se mrak!
Na vrhu brijega igra
Posljednji sunčev zrak.
A na tom brijegu se vidi
ljepote djevojke stas;
Ona sva u zlatu blista,
I zlatnu češlja vlas.
Sa zlatnim češlja je cešljem,
I pjeva još uz to,
A glas od pjesme zvuči
Silno i čudesno.
Lađara u malom čunu
Njen divlji zanosni ton;
Na stijene ne gleda dolje,
Već gore gleda on.
I sad lađaru i čamcu
Ja mislim da je kraj:
A sve to sa svojom pjesmom
Učini Lorelaj.
Hajnrih Hajne ( Heinrich Heine 1979-1856 )
Lorelaj je prekrasna poema koja u suštini govori o nedostižnoj savršenoj ljubavi! Ljudi su spremni da umru zbog takve ljubavi, ali će većini njih ona i dalje da ostane nedostižna.
Da prvi razjasnimo što je to, ili još bolje, koje je bila Lorelaj. Lorelaj je čarobnica koja je , prema njemačkom predanjima, stojala na opasnim liticama rijeke Rajne i svojom pjesmom mamila u smrt mornare koji su toliko bili očarani njezinim glasom, da nisu primjećivali oštre hridove. Ona nije bila sirena ( pošto sirene imaju riblje repove ) , nego čarobnica. Da bi smo potpuno shvatili suštinu pjesme važno je istaći da je pjesnik koji ju je napisao, Hajnc Hajne, bio istaknuti predstavnik romantizma i jedan od najvećih Njemačkih književnika koji je ogromnu slavu postigao objavljujući svoja djela na maternjem jeziku,
Skoro mogu da zamislim Hajnea kako sjedi u kafani, negdje uz obalu Rajne, i zapisuje stihove. Ovdje je Lorelaj predstavljena kao prelijepa zlatokosa djevojka, koja svojim milozvučnim glasom mami mornare u sigurnu smrt. Vjerovatno je Hajne legendu o predivnoj Lorelaj čuo od lokalnih ribara. Svako od nas ima svoju Lorelaj, ljubav koju nikad nećemo moći da ostvarimo, a mi smo spremni da žrtvujemo i život za nju. Upravo je to, odnos između savršene ljepote i običnog smrtnika, ono što je mene fasiniralo u ovoj pjesmi i dalo joj svoj pečat.
* Za ovaj sam rad ja u srednjoj školi dobio odličnu ocjenu. Nadam se da može nekome koristiti. Jedino što sam u nastavku dodao je originalna verzija na njemačkom jeziku.
Die Lorelei
Ich weiss nicht, was soll es bedeuten,Dass ich so traurig bin;
Ein Märchen aus alten Zeiten,
Das kommt mir nicht aus dem Sinn.
Die Luft ist kühl, und es dunkelt,
Und ruhig fliesst der Rhein;
Der Gipfel des Berges funkelt
Im Abendsonnenschein.
Die schönste Jungfrau sitzet
Dort oben wunderbar,
Ihr goldenes Geschmeide blitzet,
Sie kämmt ihr goldenes Haar.
Sie kämmt es mit goldenem Kamme
Und singt ein Lied dabei;
Das hat eine wundersame,
Gewaltige Melodei.
Den Schiffer im kleinen Schiffe
Ergreift es mit wildem Weh;
Er schaut nicht die Felsenriffe,
Er schat nur hinauf in die Höh.
Ich glaube, die Welllen verschlingen
Am Ende Schiffer und Kahn;
Und das hat mit ihrem Singen
Die Lorelei getan.
