IZVOR:gameinfusion.net
Koliko sam bio oduševljen kada sam čuo da izlazi nova igra sa Lord of the Rings tematikom, podjednako sam bio razočaran jer neću imati prilike da ispratim glavne likove iz trilogije. Ipak su oni duša, prvo Tolkinovog, a onda i Džeksonovog, remek–dela. To je kao da jedete supu bez rezanaca – suština je tu, ali ipak nešto nedostaje. Činjenica je da je Frodova, Gandalfova i Aragornova priča već hiljadu puta ispirčana, ali da li je mudar potez opredeliti se za neku sekundarnu?
Bilo kako bilo, pred nama je priča o tri nova heroja koja svojim delima, “iza kulisa”, pomažu originalnoj Družini prstena da uspe u svom pohodu. Družinu čine Andriel, vilenjački čarobnjak, odnosno čarobnjakinja (da ne kažem veštica), Eradan, čovek, po zanimanju rendžer (svaka sličnost sa Aragornom je verovatno namerna) i patuljak Farin, koji je, šta drugo, nego ratnik.
Kako je u pitanju akcioni RPG, predviđen, pre svega, za kooperativno igranje, uz igrača će tokom kampanje biti i preostala dva saborca, bilo u vidu saigrača, što je zabavnija varijanta ili u kao AI. Tokom igre ćete moći da menjate borca kojim upravljate, na žalost, ne kada to poželite, već samo između deonica.
Glavni likovi su prazni, nezanimljivi i ništa nećete saznati o njihovoj ličnosti, tako da je sreća što ćete, s’ vremena na vreme, nailaziti na one poznate, poput Aragorna ili Gandalfa, što uvećava potrebu za prelaženjem misija, ako ste LOTR fan, jer ćete želeti da saznate koga ćete sve sresti i šta će se tada zbivati.
Možda je najzanimljivi lik veliki orao Beleram, koji će vam povremeno pružati vazdušnu podršku.
Lord of the Rings: War in the North je zasnovan na principu „kill’em all”. Nebitno da li su u pitanju orkovi, gremlini, trolovi, ili bilo koja druga Sauronova boranija. Glave, udovi i crna krv će leteti na sve strane, što nije bilo karakteristično za ostale LOTR igre, te je, za fanove, ovo možda i pogrešan potez. War in the North, je, naima, prva 18+ igra iz Tolkinovog univerzuma.
Bez obzira na izbor lika, pred vama će biti tri vrste napada – light melee, heavy melee i onaj sa distance.
Borba u početku može delovati zanimljivo, ali ne dajte da vas prvi utisak zavara.
War in the North je akcioni Deja Vu, gde vas iste horde protivnika (i poneki trol pride) napadaju od početka do kraja. Mape su izdeljene na, praktično, arene, koje će biti zatvorene sve dok ne pobijete sve što se oko vas kreće. Zatim sledi kraća šetnja do sledeće identične situacije. Delovaće zanimljivo u početku, ali na dalje postaje monotono.
Koncepcija lečenja ume da iznervira u solo kampanji. Ono se izvodi držanjem odgovarajućeg tastera blizu palog saborca, u skladu sa većinom kooperativnih naslova. Protivnici će za to vreme napadati samo onog koji leči, dok će onaj kome treba pomoć biti bezbedan, dok ne skoči na nogice lagane.
Ako pak nemate mogućnosti za kooperativno igranje, ne očajavajte. AI će vam pružiti sasvim solidnu podršku. Iako ćete sa većinom protivnika morati sami da se izborite, saborci će ih makar zamajavati kako vi ne bi bili jedini predmet interesovanja. Andriel će redovno kreirati healing sanctuary, magiju koja vas leči kada je potrebno, a bilo ko od saboraca će disciplinovano i na vreme pritrčati u pomoć, kada vam zatreba lečenje.
U odnosu na borbu, svi ostali aspekti igre su sekundarni. Dijalozi su šturi, plitki i skoro potpuno nebitni. Oni nemaju nikakav uticaj na tok igre i iz njih jedino možete saznati stvari informativnog karaktera koje dodatno zaokružuju priču.
Oružja, oklopa i uopšte loot-a ima dosta, a problem je što se ono korišćenjem pohaba, pa ako ga ne popravite na vreme može vas izdati u nezgodnom trenutku. Levelovanje je tradicionalno. Prvo ćete dodati skill poene na, uobičajene osobine kao što su strength i dexterity, a onda ćete otključavati specijalne sposobnosti i moći, jedinstvene svakom od likova.
Sve lokacije koje ćete posetiti, bilo da su već poznate, ili potpuno nove, u duhu su Lord of the Rings atmosfere, onakvom kakvom smo je zamišljali u knjigama ili videli u filmovima.
Tu prednjače Rivendell i Mirkwood, kao i Bree na samom početku. Jedino što nedostaje je soundtrack iz filmova, pa da doživljaj bute potpun.
War in the North je solidna hack and slash akcija, ali loš RPG. Na momente se vidi da igra ima potencijala i upravo zbog toga ostaje žal što nije još malo ostala u radionici Snowblind Studios-a. U svakom slučaju, Lord of the Rings i dalje čeka igru koja će zaslužiti da nosi ime ove franšize, kao KotOR kod Ratova zvezda ili Batman: Arkham City, kada je reč o mračnom vitezu.
Koliko sam bio oduševljen kada sam čuo da izlazi nova igra sa Lord of the Rings tematikom, podjednako sam bio razočaran jer neću imati prilike da ispratim glavne likove iz trilogije. Ipak su oni duša, prvo Tolkinovog, a onda i Džeksonovog, remek–dela. To je kao da jedete supu bez rezanaca – suština je tu, ali ipak nešto nedostaje. Činjenica je da je Frodova, Gandalfova i Aragornova priča već hiljadu puta ispirčana, ali da li je mudar potez opredeliti se za neku sekundarnu?
Bilo kako bilo, pred nama je priča o tri nova heroja koja svojim delima, “iza kulisa”, pomažu originalnoj Družini prstena da uspe u svom pohodu. Družinu čine Andriel, vilenjački čarobnjak, odnosno čarobnjakinja (da ne kažem veštica), Eradan, čovek, po zanimanju rendžer (svaka sličnost sa Aragornom je verovatno namerna) i patuljak Farin, koji je, šta drugo, nego ratnik.
Kako je u pitanju akcioni RPG, predviđen, pre svega, za kooperativno igranje, uz igrača će tokom kampanje biti i preostala dva saborca, bilo u vidu saigrača, što je zabavnija varijanta ili u kao AI. Tokom igre ćete moći da menjate borca kojim upravljate, na žalost, ne kada to poželite, već samo između deonica.
Glavni likovi su prazni, nezanimljivi i ništa nećete saznati o njihovoj ličnosti, tako da je sreća što ćete, s’ vremena na vreme, nailaziti na one poznate, poput Aragorna ili Gandalfa, što uvećava potrebu za prelaženjem misija, ako ste LOTR fan, jer ćete želeti da saznate koga ćete sve sresti i šta će se tada zbivati.
Možda je najzanimljivi lik veliki orao Beleram, koji će vam povremeno pružati vazdušnu podršku.
Lord of the Rings: War in the North je zasnovan na principu „kill’em all”. Nebitno da li su u pitanju orkovi, gremlini, trolovi, ili bilo koja druga Sauronova boranija. Glave, udovi i crna krv će leteti na sve strane, što nije bilo karakteristično za ostale LOTR igre, te je, za fanove, ovo možda i pogrešan potez. War in the North, je, naima, prva 18+ igra iz Tolkinovog univerzuma.
Bez obzira na izbor lika, pred vama će biti tri vrste napada – light melee, heavy melee i onaj sa distance.
Borba u početku može delovati zanimljivo, ali ne dajte da vas prvi utisak zavara.
War in the North je akcioni Deja Vu, gde vas iste horde protivnika (i poneki trol pride) napadaju od početka do kraja. Mape su izdeljene na, praktično, arene, koje će biti zatvorene sve dok ne pobijete sve što se oko vas kreće. Zatim sledi kraća šetnja do sledeće identične situacije. Delovaće zanimljivo u početku, ali na dalje postaje monotono.
Koncepcija lečenja ume da iznervira u solo kampanji. Ono se izvodi držanjem odgovarajućeg tastera blizu palog saborca, u skladu sa većinom kooperativnih naslova. Protivnici će za to vreme napadati samo onog koji leči, dok će onaj kome treba pomoć biti bezbedan, dok ne skoči na nogice lagane.
Ako pak nemate mogućnosti za kooperativno igranje, ne očajavajte. AI će vam pružiti sasvim solidnu podršku. Iako ćete sa većinom protivnika morati sami da se izborite, saborci će ih makar zamajavati kako vi ne bi bili jedini predmet interesovanja. Andriel će redovno kreirati healing sanctuary, magiju koja vas leči kada je potrebno, a bilo ko od saboraca će disciplinovano i na vreme pritrčati u pomoć, kada vam zatreba lečenje.
U odnosu na borbu, svi ostali aspekti igre su sekundarni. Dijalozi su šturi, plitki i skoro potpuno nebitni. Oni nemaju nikakav uticaj na tok igre i iz njih jedino možete saznati stvari informativnog karaktera koje dodatno zaokružuju priču.
Oružja, oklopa i uopšte loot-a ima dosta, a problem je što se ono korišćenjem pohaba, pa ako ga ne popravite na vreme može vas izdati u nezgodnom trenutku. Levelovanje je tradicionalno. Prvo ćete dodati skill poene na, uobičajene osobine kao što su strength i dexterity, a onda ćete otključavati specijalne sposobnosti i moći, jedinstvene svakom od likova.
Sve lokacije koje ćete posetiti, bilo da su već poznate, ili potpuno nove, u duhu su Lord of the Rings atmosfere, onakvom kakvom smo je zamišljali u knjigama ili videli u filmovima.
Tu prednjače Rivendell i Mirkwood, kao i Bree na samom početku. Jedino što nedostaje je soundtrack iz filmova, pa da doživljaj bute potpun.
War in the North je solidna hack and slash akcija, ali loš RPG. Na momente se vidi da igra ima potencijala i upravo zbog toga ostaje žal što nije još malo ostala u radionici Snowblind Studios-a. U svakom slučaju, Lord of the Rings i dalje čeka igru koja će zaslužiti da nosi ime ove franšize, kao KotOR kod Ratova zvezda ili Batman: Arkham City, kada je reč o mračnom vitezu.
Miloš MLADENOVIĆ