- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.982
Ljuba Popović POTOMAK LEGENDARNOG JUNAKA I ISTERIVAČA ĐAVOLA
U mojim slikama su zapletene tajne koje su i meni nedokučive, govorio je veliki slikar Ljuba Popović (1932-2016).
A u monografiji „Ljuba“ („Službeni glasnik“ 2015) veliki znalac Saran Aleksandrijan napominje da ako želimo da se približimo pitanju zašto je Ljuba baš takav slikar kakav jeste potrebno je vratiti se u njegovo detinjstvo.
Rođen je u oktobru 1934. u Tuzli. Kao dečak seli se sa porodicom u Valjevo, gde je završio tamošnju gimnaziju a njegove tinejdžerske godine, kako beleže biografi, bile su obeležene bolovanjem od čmičaka i otečenih očnih kapaka, odlukom da fizičkim vežbama ojača muskulaturu i promeni izgled, protivljenjem političkim angažmanima i članstvu u Omladinskim komitetima, crtanjem stripova i besplatnih filmskih plakata kako bi bez ulaznice prisustvovao filmskim projekcijama.
„Ljubine najranije uspomene su pre svega utisci detinjeg straha. Tome su se pridružile priče koje su mogle snažno da mu probude maštu. Njegova majka, kći popa Petra Mitrovića, pričala mu je o pokojnom dedi kao o legendarnom junaku, zavereniku i isterivaču đavola, koji se borio protiv demona što su opsedali mnoge stanovnike bosanskog sela gde je služio. Svakog jutra, Ljubinog oca je kod kuće brijao berberin Musafir koji je pričao priče o živim mrtvacima i vampirima. Uveče, kada bi se porodica okupila pričale su se fantastične priče koje je on slušao uz svetlo petrolejke čiji treperavi plamen je pokretao senke i po uglovima ostavljao komade mraka po kojima su se čudovišta mogla sakrivati a da ih niko ne opazi. (…)Kada Ljuba kaže kako na njega nije uticao ni srpski folklor ni pravoslavna vera to treba shvatiti na planu svesnog. Nesumnjivo, njegovo nesvesno je beležilo verovanja i mitove kao i boje, oblike i ukuse kojima će se kasnije hraniti njegove slikarske opsesije“, piše Aleksandrijan.
Nakon završene srednje škole, godine 1953. Ljuba dolazi u Beograd kako bi upisao akademiju. Pošto je stigao kasno, kada su prijemni već bili završeni, odlučio je da upiše istoriju umetnosti, počeo da radi u Večernjoj školi u Šumatovačkoj, gde je naslikao prve aktove prema živim modelima. Potom, godine 1954. upisuje se na Akademiju primenjenih i započinje radove koji, po oceni S. Aleksandrijana, kao da više nisu odgovarali njegovom istinskom pozvanju...
„To što se na platnu odvija, pred mojim očima, često mi izgleda kao rezultat neke više volje, s kojom mi je teško da se sporazumem“, govorio je Ljuba pred kraj svoje maestralne karijere prisećajući se i početaka:
„I samo u onim srećnim trenucima, kad mi se čini da smo progovorili istim jezikom, samo onda uspeva mi da poverujem da to natezanje sa opskurnim slikama ima nekog smisla.“
Govorio je i da svojevremeno nije mislio da će ikada prodavati slike:
„Kad sam bio student, izložio sam sliku ’Rađanje idiota’, sa Oljom, Miljušem, ušao je čovek sa štakama, u pratnji mlađeg, i prišao mojoj slici. Mlađi čovek je rekao da je to gospodin Melhior, danski ambasador, da bi kupio sliku. Sa prijateljem sam odneo sliku u kabinet, kad mi je ambasador dao koverat sa parama, to je za mene bio šok.“
Izvor: Blic Online
U mojim slikama su zapletene tajne koje su i meni nedokučive, govorio je veliki slikar Ljuba Popović (1932-2016).
A u monografiji „Ljuba“ („Službeni glasnik“ 2015) veliki znalac Saran Aleksandrijan napominje da ako želimo da se približimo pitanju zašto je Ljuba baš takav slikar kakav jeste potrebno je vratiti se u njegovo detinjstvo.
Rođen je u oktobru 1934. u Tuzli. Kao dečak seli se sa porodicom u Valjevo, gde je završio tamošnju gimnaziju a njegove tinejdžerske godine, kako beleže biografi, bile su obeležene bolovanjem od čmičaka i otečenih očnih kapaka, odlukom da fizičkim vežbama ojača muskulaturu i promeni izgled, protivljenjem političkim angažmanima i članstvu u Omladinskim komitetima, crtanjem stripova i besplatnih filmskih plakata kako bi bez ulaznice prisustvovao filmskim projekcijama.
„Ljubine najranije uspomene su pre svega utisci detinjeg straha. Tome su se pridružile priče koje su mogle snažno da mu probude maštu. Njegova majka, kći popa Petra Mitrovića, pričala mu je o pokojnom dedi kao o legendarnom junaku, zavereniku i isterivaču đavola, koji se borio protiv demona što su opsedali mnoge stanovnike bosanskog sela gde je služio. Svakog jutra, Ljubinog oca je kod kuće brijao berberin Musafir koji je pričao priče o živim mrtvacima i vampirima. Uveče, kada bi se porodica okupila pričale su se fantastične priče koje je on slušao uz svetlo petrolejke čiji treperavi plamen je pokretao senke i po uglovima ostavljao komade mraka po kojima su se čudovišta mogla sakrivati a da ih niko ne opazi. (…)Kada Ljuba kaže kako na njega nije uticao ni srpski folklor ni pravoslavna vera to treba shvatiti na planu svesnog. Nesumnjivo, njegovo nesvesno je beležilo verovanja i mitove kao i boje, oblike i ukuse kojima će se kasnije hraniti njegove slikarske opsesije“, piše Aleksandrijan.
Nakon završene srednje škole, godine 1953. Ljuba dolazi u Beograd kako bi upisao akademiju. Pošto je stigao kasno, kada su prijemni već bili završeni, odlučio je da upiše istoriju umetnosti, počeo da radi u Večernjoj školi u Šumatovačkoj, gde je naslikao prve aktove prema živim modelima. Potom, godine 1954. upisuje se na Akademiju primenjenih i započinje radove koji, po oceni S. Aleksandrijana, kao da više nisu odgovarali njegovom istinskom pozvanju...
„To što se na platnu odvija, pred mojim očima, često mi izgleda kao rezultat neke više volje, s kojom mi je teško da se sporazumem“, govorio je Ljuba pred kraj svoje maestralne karijere prisećajući se i početaka:
„I samo u onim srećnim trenucima, kad mi se čini da smo progovorili istim jezikom, samo onda uspeva mi da poverujem da to natezanje sa opskurnim slikama ima nekog smisla.“
Govorio je i da svojevremeno nije mislio da će ikada prodavati slike:
„Kad sam bio student, izložio sam sliku ’Rađanje idiota’, sa Oljom, Miljušem, ušao je čovek sa štakama, u pratnji mlađeg, i prišao mojoj slici. Mlađi čovek je rekao da je to gospodin Melhior, danski ambasador, da bi kupio sliku. Sa prijateljem sam odneo sliku u kabinet, kad mi je ambasador dao koverat sa parama, to je za mene bio šok.“
Izvor: Blic Online