Član
- Učlanjen(a)
- 18.06.2009
- Poruka
- 4.265
:: Lični prostor ::
Ako smo roditelji šestogodišnjaka, proleće je doba kada sasvim ozbiljno razmišljamo o polasku deteta u prvi razred. To je krupan događaj u životu svake porodice. On podrazumeva spremnost deteta da prihvati nove obaveze, ali i spremnost roditelja da mu u tome, na pravi način, pomognu i obezbede potrebne uslove za uspešan rad.
Proleće je pravo vreme da se počnu pripreme. Ovog puta, osvrnućemo se na prostor za rad budućeg đaka.
U godini pred polazak u školu, mnogi roditelji, svakako, razmišljaju o periodu koji je pred njima. Novi prostor, nova lica, nove obaveze podrazumevaju, ponekad, promenu za sve članove porodice.
U godini pred polazak u školu mnogi roditelji, svakako, razmišljaju i o tome da li će dete do septembra dovoljno naučiti, treba li da savladaju čitanje i pisanje, da li da sami nešto preduzmu u tom pravcu ...
Godina pred polazak u školu je posebno važna jer je dete sada "veliko", jer se sada "uči", "radi", "piše", jer će uskoro testiranje, upis, a onda ...
Godina pred polazak u školu i jeste posebno važna jer zaista predstavlja prekretnicu u životu deteta.
li da se vratimo odraslima. Pred sam polazak u školu gotovo svi očekuju da dete da bude samostalno (obedovanje, oblačenje, obuvanje, lična higijena; mišljenje, donošenje odluka), da bude odgovorno prema svojim stvarima, da uredno ispunjava svoje obaveze, da ... Kao da se sada, polako, uvodi neki novi red i životna pravila.
Pa, dobro, neka tako bude, ali da ne zaboravimo da samostalnost koju detetu obezbeđuje njegov fizički razvoj nije uvek u skladu sa njegovim mogućnostima da brine o sebi i našim očekivanjima u tom pravcu. Zato mu moramo pomoći da nauči da bude "veliko" tj. samostalno i odgovorno. Jedan od načina je da mu blagovremeno obezbedimo prostor za rad u kojem će neometano moći da se posveti svojim novim obavezama i pomognemo u organizaciji vremena. To često može biti problem jer u savremenim uslovima života ne mogu se baš svi pohvaliti da imaju dovoljno stambenog prostora.
Međutim, uz malo mašte, veštine i puno ljubavi i razumevanja za detetove potrebe, svaki roditelj će moći da pronađe rešenje blisko idealnom koje će omogućiti detetu povoljan prostor za rad i dobru koncentraciju.
Možda ćete u nekom od predloga koji slede prepoznati vaše rešenje.
Odredite (definišite) radni prostor
Pretvorite dečju sobu u mesto za rad postavljanjem simbolične pregrade koja može efikasno zameniti onu pravu. Na primer:
Postavite zavesu oko kreveta i zahtevajte od deteta da je zatvori pre početka rada. Ovo jeste simboličan akt, ali će omogućiti detetu da promeni direkciju i da od atmosfere za igru i odmor "stvori" radnu atmosferu.
Postavite paravan koji će zakloniti krevet. Unutrašnja strana paravana može biti ukrašena mesecom, zvezdama, na njoj se može postaviti "džep" za knjige za laku noć i sl. Na spoljašnjoj strani se može naći raspored časova, najnoviji crtež, mali zidni sat, odnosno ono što će asocirati na radne obaveze.
Ukoliko ste u mogućnosti odaberite pokretan nameštaj (krevet na sklapanje).
Pregradite prostor koristeći nameštaj - otvorena polica je daje jednake mogućnosti uređenja sa obe strane, a ne smanjuje količinu svetlosti i protok vazduha u prostoriji.
Koristite sobne biljke kao pregradni zid.
Zajedno sa detetom napravite "obaveštenje" koje će govoriti da sobu trenutno koristi dete za rad, odmor ili igru. Po završetku aktivnosti ne zaboravite da ga promenite!
Predvidite (osmislite) sistem za zatvaranje detetovog radnog prostora
Dete, kao i odrasli, ima potrebu da njegov prostor i njegove stvarčice budu na neki način zaštićeni i van dometa drugih dok je ono odsutno.
Takođe, ponekad ima potrebu da svoj posao prekine i nastavi ga malo kasnije, a da se u međuvremenu pred njega ne postavi zahtev da sve pospremi. Zato, pokušajte da zatvorite njegov prostor kako bi svi bili zadovoljni. "Ormar-kancelarija" je dobro rešenje - kada su vrata zatvorena, to je običan ormar, a kada su otvorena podseća na pravu kancelariju.
Ukoliko niste u mogućnosti da detetu obezbedite prostor za rad, igru, druženje i odmor u jednoj sobi, kreirajete te prostore na više mesta u kući vodeći računa o tome da dete, ukoliko ne može da ima lični i "fiksiran" prostor, mora da ima lično uređen prostor. Jedan sanduk sa točkićima dozvoliće detetu da ga lako postavi gde mu odgovara i da uvek pronađe svoje sitnice onako kako ih je ostavilo.
Mesto za razmišljanje
Mesto za intelektualni rad, za izradu domaćih zadataka mora biti mirno i zaštićeno od prolaza ostalih ukućana dok je rad u toku. Znači, spavaća ili radna soba roditelja, dnevni boravak pa čak i kuhinja mogu se koristiti u tu svrhu, pod uslovom da je radni prostor jasno definisan.
Ništa ne može da omete dete kao nenajavljen ulazak drugih osoba. U detetu se tada budi želja da uživa u porodičnim aktivnostima. Ako dete radi u prostorijama predviđenim za zajednički boravak porodice, potrebno je, neizostavno, odrediti pravila funkcionisanja kako bi ono moglo da radi na miru. To nije uvek jednostavno, ali uz blagovremenu pripremu i razumevanje ukućana, sasvim je izvodljivo.
Ako svoju spavaću sobu ustupite detetu za rad, imajte na umu da ona gubi svoju prvobitnu namenu dok je rad u toku. Detetu treba obezbediti punu autonomiju dok je koristi, bez rizika da ga neko ometa. Znači, tih sat-dva zaboravite pospremanje, prethodno uzmite iz ormara sve što vam treba, a na vrata stavite "obaveštenje" da bi svaki član porodice video da je to trenutno "mislionica".
Prostor za igru
Sada je već lakše. Kutak za igru i druženje sa drugom decom i odraslima može se postaviti u bilo kojoj zajedničkoj prostoriji, na primer u dnevnoj sobi. To ne znači čitavu je pretvoriti u igraonicu, već omogućiti detetu kao ravnopravnom članu porodice da tu provodi slobodno vreme, da može da se igra, da dovodi svoje prijatelje, da gleda televiziju u prostoru koji je unapred namenjen svima.
Poštovana deco i roditelji, napravite svoje "rezervacije" za prostor ili za tv-program sa nazivom emisije i vremenom njenog emitovanja. Tako ćete unapred osigurati svoje mesto ili privući i ostale ukućane da vam se pridruže.
Ako smo roditelji šestogodišnjaka, proleće je doba kada sasvim ozbiljno razmišljamo o polasku deteta u prvi razred. To je krupan događaj u životu svake porodice. On podrazumeva spremnost deteta da prihvati nove obaveze, ali i spremnost roditelja da mu u tome, na pravi način, pomognu i obezbede potrebne uslove za uspešan rad.
Proleće je pravo vreme da se počnu pripreme. Ovog puta, osvrnućemo se na prostor za rad budućeg đaka.
U godini pred polazak u školu, mnogi roditelji, svakako, razmišljaju o periodu koji je pred njima. Novi prostor, nova lica, nove obaveze podrazumevaju, ponekad, promenu za sve članove porodice.
U godini pred polazak u školu mnogi roditelji, svakako, razmišljaju i o tome da li će dete do septembra dovoljno naučiti, treba li da savladaju čitanje i pisanje, da li da sami nešto preduzmu u tom pravcu ...
Godina pred polazak u školu je posebno važna jer je dete sada "veliko", jer se sada "uči", "radi", "piše", jer će uskoro testiranje, upis, a onda ...
Godina pred polazak u školu i jeste posebno važna jer zaista predstavlja prekretnicu u životu deteta.
li da se vratimo odraslima. Pred sam polazak u školu gotovo svi očekuju da dete da bude samostalno (obedovanje, oblačenje, obuvanje, lična higijena; mišljenje, donošenje odluka), da bude odgovorno prema svojim stvarima, da uredno ispunjava svoje obaveze, da ... Kao da se sada, polako, uvodi neki novi red i životna pravila.
Pa, dobro, neka tako bude, ali da ne zaboravimo da samostalnost koju detetu obezbeđuje njegov fizički razvoj nije uvek u skladu sa njegovim mogućnostima da brine o sebi i našim očekivanjima u tom pravcu. Zato mu moramo pomoći da nauči da bude "veliko" tj. samostalno i odgovorno. Jedan od načina je da mu blagovremeno obezbedimo prostor za rad u kojem će neometano moći da se posveti svojim novim obavezama i pomognemo u organizaciji vremena. To često može biti problem jer u savremenim uslovima života ne mogu se baš svi pohvaliti da imaju dovoljno stambenog prostora.
Međutim, uz malo mašte, veštine i puno ljubavi i razumevanja za detetove potrebe, svaki roditelj će moći da pronađe rešenje blisko idealnom koje će omogućiti detetu povoljan prostor za rad i dobru koncentraciju.
Možda ćete u nekom od predloga koji slede prepoznati vaše rešenje.
Odredite (definišite) radni prostor
Pretvorite dečju sobu u mesto za rad postavljanjem simbolične pregrade koja može efikasno zameniti onu pravu. Na primer:
Postavite zavesu oko kreveta i zahtevajte od deteta da je zatvori pre početka rada. Ovo jeste simboličan akt, ali će omogućiti detetu da promeni direkciju i da od atmosfere za igru i odmor "stvori" radnu atmosferu.
Postavite paravan koji će zakloniti krevet. Unutrašnja strana paravana može biti ukrašena mesecom, zvezdama, na njoj se može postaviti "džep" za knjige za laku noć i sl. Na spoljašnjoj strani se može naći raspored časova, najnoviji crtež, mali zidni sat, odnosno ono što će asocirati na radne obaveze.
Ukoliko ste u mogućnosti odaberite pokretan nameštaj (krevet na sklapanje).
Pregradite prostor koristeći nameštaj - otvorena polica je daje jednake mogućnosti uređenja sa obe strane, a ne smanjuje količinu svetlosti i protok vazduha u prostoriji.
Koristite sobne biljke kao pregradni zid.
Zajedno sa detetom napravite "obaveštenje" koje će govoriti da sobu trenutno koristi dete za rad, odmor ili igru. Po završetku aktivnosti ne zaboravite da ga promenite!
Predvidite (osmislite) sistem za zatvaranje detetovog radnog prostora
Dete, kao i odrasli, ima potrebu da njegov prostor i njegove stvarčice budu na neki način zaštićeni i van dometa drugih dok je ono odsutno.
Takođe, ponekad ima potrebu da svoj posao prekine i nastavi ga malo kasnije, a da se u međuvremenu pred njega ne postavi zahtev da sve pospremi. Zato, pokušajte da zatvorite njegov prostor kako bi svi bili zadovoljni. "Ormar-kancelarija" je dobro rešenje - kada su vrata zatvorena, to je običan ormar, a kada su otvorena podseća na pravu kancelariju.
Ukoliko niste u mogućnosti da detetu obezbedite prostor za rad, igru, druženje i odmor u jednoj sobi, kreirajete te prostore na više mesta u kući vodeći računa o tome da dete, ukoliko ne može da ima lični i "fiksiran" prostor, mora da ima lično uređen prostor. Jedan sanduk sa točkićima dozvoliće detetu da ga lako postavi gde mu odgovara i da uvek pronađe svoje sitnice onako kako ih je ostavilo.
Mesto za razmišljanje
Mesto za intelektualni rad, za izradu domaćih zadataka mora biti mirno i zaštićeno od prolaza ostalih ukućana dok je rad u toku. Znači, spavaća ili radna soba roditelja, dnevni boravak pa čak i kuhinja mogu se koristiti u tu svrhu, pod uslovom da je radni prostor jasno definisan.
Ništa ne može da omete dete kao nenajavljen ulazak drugih osoba. U detetu se tada budi želja da uživa u porodičnim aktivnostima. Ako dete radi u prostorijama predviđenim za zajednički boravak porodice, potrebno je, neizostavno, odrediti pravila funkcionisanja kako bi ono moglo da radi na miru. To nije uvek jednostavno, ali uz blagovremenu pripremu i razumevanje ukućana, sasvim je izvodljivo.
Ako svoju spavaću sobu ustupite detetu za rad, imajte na umu da ona gubi svoju prvobitnu namenu dok je rad u toku. Detetu treba obezbediti punu autonomiju dok je koristi, bez rizika da ga neko ometa. Znači, tih sat-dva zaboravite pospremanje, prethodno uzmite iz ormara sve što vam treba, a na vrata stavite "obaveštenje" da bi svaki član porodice video da je to trenutno "mislionica".
Prostor za igru
Sada je već lakše. Kutak za igru i druženje sa drugom decom i odraslima može se postaviti u bilo kojoj zajedničkoj prostoriji, na primer u dnevnoj sobi. To ne znači čitavu je pretvoriti u igraonicu, već omogućiti detetu kao ravnopravnom članu porodice da tu provodi slobodno vreme, da može da se igra, da dovodi svoje prijatelje, da gleda televiziju u prostoru koji je unapred namenjen svima.
Poštovana deco i roditelji, napravite svoje "rezervacije" za prostor ili za tv-program sa nazivom emisije i vremenom njenog emitovanja. Tako ćete unapred osigurati svoje mesto ili privući i ostale ukućane da vam se pridruže.