LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Libor doplivao do Amerike
Kongres ispituje ulogu njujorške filijale Federalnih rezervi u do juče samo britanskom bankarskom skandalu
Njujorška filijala centralne banke SAD pod istragom parlamentaraca: zgrada Federalnih rezervi u Vašingtonu Foto Rojters
Vašington – Do pre neki dan samo britanski bankarski skandal – štimovanje libora, referentne kamatne stope – poprima globalne dimenzije i već je stigao i do zapadne obale Atlantika. Komitet za finansijske servise Predstavničkog doma Kongresa najavio je istragu o ulozi njujorške filijale Federalnih rezervi (FED), centralne banke SAD, u ovom zapletu koji je tekao paralelno sa svetskom finansijskom krizom 2008. i na neki način bio deo nje.
U središtu zapleta je 300 godina stara britanska banka Barkliz, koja se nagodila da plati 450 miliona dolara kako bi zatvorila slučaj. Ali naknadno se pokazuje da je u ovome učestvovalo više od 10 velikih svetskih banaka, među kojima se pominju i dve američke: Džej-Pi Morgan i Siti grup (obe sa multinacionalnim operacijama).
Svim akterima preti serija tužbi sa odštetnim zahtevima koji bi, prema analitičarima na koje se poziva „Njujork tajms”, mogli da ih koštaju na desetine miliona dolara. Malo je međutim verovatno da će uslediti kolektivne tužbe običnih korisnika bankarskih usluga, građana, jer je libor štimovan uglavnom naniže, što je za rezultat imalo jeftinije kredite, manje troškove platnih kartica i slično.
Skandal „Libor” se ovde uzima i kao potvrda opšte trulosti globalnog finansijskog sistema i nemoći, ali i nespremnosti regulatora, raznih državnih agencija, da ga obuzdaju. Jer libor je ključni broj finansijskog sistema, koji reguliše, određujući mu cenu, globalni protok stotine biliona dolara (pominju se brojevi u rasponu od 350 biliona do 750 biliona dolara).
Libor je u stvari londonska međubankarska kamatna stopa, ona po kojoj se one međusobno pozajmljuju, a što se potom koristi kao referenca za kamate na komercijalne kredite, što znači da praktično određuje globalnu cenu novca. Izračunava se po posebnoj metodologiji koja eliminiše najviše i najniže ponuđene kamate, a one između uprosečuje.
Kako se objašnjava, Barkliz je manipulisao ovom stopom da bi, kad je izbila svetska kriza, pokazao da se zadužuje jeftinije i da je shodno tome finansijski zdraviji nego što je stvarno bio. Iste motive za štimovanje libora imale su i druge banke. Kako se međutim upravo otkriva, za to su po svemu sudeći znale i centralne banke, ali ništa nisu preduzimale, navodno zato što je u tom momentu prioritet bilo sprečavanje da se uruši ceo svetski finansijski sistem.
Žurba pomenutog kongresnog komiteta da istraži ulogu njujorške filijale Federalnih rezervi ima naravno i političke motive. Predsednik tog komiteta je republikanac, a u to vreme na čelu njujorškog FED-a bio je Timoti Gajtner, koji je danas sekretar Trežerija (ministar finansija i ekonomije) u vladi predsednika Baraka Obame.
Komitet je zatražio uvid u transkripte telefonskih razgovora i elektronske korespondencije njujorških Federalnih rezervi (američka centralna banka je u stvari sistem 12 regionalnih federalnih banaka lociranih u najvažnijim američkim gradovima) za period od 2007. i 2008, sa očiglednom namerom da utvrdi da li je i u kojoj meri ovaj regulator, koji je zbog toga što je u Njujorku i Volstrit, moćniji i važniji od drugih, bio saučesnik.
To bi moglo da izazove i delikatne političke komplikacije, s obzirom na to da su Federalne rezerve nezavisne i od izvršne i od zakonodavne vlasti, pa će biti neophodno debelo obrazloženje zašto Kongres želi da kontroliše glavnog kontrolora finansijskog sistema.
U izjavi predstavnice njujorškog FED-a kaže se da su tokom finansijske krize „primani sporadični izveštaji od Barkliza o problemima sa liborom”, kao i da je na kraju taj problem proučen, iz čega su proistekle „sugestije britanskim vlastima da se sistem reformiše”.
Politika
Kongres ispituje ulogu njujorške filijale Federalnih rezervi u do juče samo britanskom bankarskom skandalu
Njujorška filijala centralne banke SAD pod istragom parlamentaraca: zgrada Federalnih rezervi u Vašingtonu Foto Rojters
Vašington – Do pre neki dan samo britanski bankarski skandal – štimovanje libora, referentne kamatne stope – poprima globalne dimenzije i već je stigao i do zapadne obale Atlantika. Komitet za finansijske servise Predstavničkog doma Kongresa najavio je istragu o ulozi njujorške filijale Federalnih rezervi (FED), centralne banke SAD, u ovom zapletu koji je tekao paralelno sa svetskom finansijskom krizom 2008. i na neki način bio deo nje.
U središtu zapleta je 300 godina stara britanska banka Barkliz, koja se nagodila da plati 450 miliona dolara kako bi zatvorila slučaj. Ali naknadno se pokazuje da je u ovome učestvovalo više od 10 velikih svetskih banaka, među kojima se pominju i dve američke: Džej-Pi Morgan i Siti grup (obe sa multinacionalnim operacijama).
Svim akterima preti serija tužbi sa odštetnim zahtevima koji bi, prema analitičarima na koje se poziva „Njujork tajms”, mogli da ih koštaju na desetine miliona dolara. Malo je međutim verovatno da će uslediti kolektivne tužbe običnih korisnika bankarskih usluga, građana, jer je libor štimovan uglavnom naniže, što je za rezultat imalo jeftinije kredite, manje troškove platnih kartica i slično.
Skandal „Libor” se ovde uzima i kao potvrda opšte trulosti globalnog finansijskog sistema i nemoći, ali i nespremnosti regulatora, raznih državnih agencija, da ga obuzdaju. Jer libor je ključni broj finansijskog sistema, koji reguliše, određujući mu cenu, globalni protok stotine biliona dolara (pominju se brojevi u rasponu od 350 biliona do 750 biliona dolara).
Libor je u stvari londonska međubankarska kamatna stopa, ona po kojoj se one međusobno pozajmljuju, a što se potom koristi kao referenca za kamate na komercijalne kredite, što znači da praktično određuje globalnu cenu novca. Izračunava se po posebnoj metodologiji koja eliminiše najviše i najniže ponuđene kamate, a one između uprosečuje.
Kako se objašnjava, Barkliz je manipulisao ovom stopom da bi, kad je izbila svetska kriza, pokazao da se zadužuje jeftinije i da je shodno tome finansijski zdraviji nego što je stvarno bio. Iste motive za štimovanje libora imale su i druge banke. Kako se međutim upravo otkriva, za to su po svemu sudeći znale i centralne banke, ali ništa nisu preduzimale, navodno zato što je u tom momentu prioritet bilo sprečavanje da se uruši ceo svetski finansijski sistem.
Žurba pomenutog kongresnog komiteta da istraži ulogu njujorške filijale Federalnih rezervi ima naravno i političke motive. Predsednik tog komiteta je republikanac, a u to vreme na čelu njujorškog FED-a bio je Timoti Gajtner, koji je danas sekretar Trežerija (ministar finansija i ekonomije) u vladi predsednika Baraka Obame.
Komitet je zatražio uvid u transkripte telefonskih razgovora i elektronske korespondencije njujorških Federalnih rezervi (američka centralna banka je u stvari sistem 12 regionalnih federalnih banaka lociranih u najvažnijim američkim gradovima) za period od 2007. i 2008, sa očiglednom namerom da utvrdi da li je i u kojoj meri ovaj regulator, koji je zbog toga što je u Njujorku i Volstrit, moćniji i važniji od drugih, bio saučesnik.
To bi moglo da izazove i delikatne političke komplikacije, s obzirom na to da su Federalne rezerve nezavisne i od izvršne i od zakonodavne vlasti, pa će biti neophodno debelo obrazloženje zašto Kongres želi da kontroliše glavnog kontrolora finansijskog sistema.
U izjavi predstavnice njujorškog FED-a kaže se da su tokom finansijske krize „primani sporadični izveštaji od Barkliza o problemima sa liborom”, kao i da je na kraju taj problem proučen, iz čega su proistekle „sugestije britanskim vlastima da se sistem reformiše”.
Politika