- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Lete ručno izrađenim letilicama
Izvor:
Novosti.rs
NEBO iznad Srbije je bezbedno. Više od 270 registrovanih letilica, dve međunarodne vazdušne luke, kao i 64 sportska aerodroma i letilišta, svakodnevno su na meti inspektora Direktorata civilnog vazduhoplovstva. Kontrola je u poslednjih godinu dana pooštrena. Ali, DCV još nema rešenje za divlju laku avijaciju i bez podrške policije i građana vazduhoplovna vlast neće moći da se izbori sa onima koji ne poštuju procedure.
- Vazduhoplovstvo zahteva strogo poštovanje svih propisa - kaže Nebojša Starčević, direktor Direktorata civilnog vazduhoplovstva. - To košta, ali i vozač automobila mora da registruje vozilo i da ima dozvolu. Može li neki građanin sam u svojoj garaži da sklepa auto i da ga vozi po auto-putu? Danas se u Srbiji bukvalno na nivou kućne radinosti po šupama prave ultralaki avioni. Nisu evidentirani, poleću sa neregistrovanih letilišta, ne servisiraju se, ne prijavljuju letovi. To je nešto što DCV ne može da kontroliše.
Nesavesne letače komšije neće da prijavljuju i, kako kaže Starčević, to je zla usluga. DCV je potrebna pomoć građana da pokažu prstom na sve te garaže, vlasnike letilica i divlje piste, a inspektori će po svakoj prijavi odmah izaći na teren. U slučaju neregistrovanih letilica neophodno je da u pratnji inspektora bude policija. Jer, inspektor DCV ne može da pretresa garaže, legitimiše vlasnike. Ima čak i sportskih aviona koji nisu registrovani jer vlasnik neće da plati naknade i da svoju letilicu uvede u legalne tokove.
Nesreće se dešavaju ne samo kod nas već i u razvijenim zemljama i to u većem broju pošto imaju i više aviona. Ali, nigde se nije desilo kao u Srbiji da avion divljak udari u "golf" na putu. Vlasnik neregistrovane letilice, koja se pre neki dan srušila u selu Ratari kod Obrenovca, poznat je inspektorima DCV. Naime, još pre dve i po godine protiv njega je DCV podnela krivičnu prijavu, ali sankcija očigledno nije bilo.
- Moramo da podignemo svest građana, da znaju koliko je važno da se u vazdušnom saobraćaju poštuju pravila - ističe Starčević. - I svi zaposleni u Direktoratu koji uoče neku nepravilnost istog sekunda prijavljuju slučaj našim inspektorima. Primera radi, ako nije u toku neka manifestacija, a na nebu se uoči paraglajderista u užem i širem centru Beograda, to je kršenje propisa i svaki građanin treba da ga prijavi. Sam sam dva puta podnosio prijave, moj zamenik je jednog paraglajderistu jurio po Kalemegdanu.
Samo u poslednje dve godine u Srbiji je poginulo dvanaestoro ljudi u nesrećama lakih aviona i paraglajdera. Poslednja nesreća, od pre tri dana u Obrenovcu, pokazala je koliko je opasno da avionom lete ljudi koji za to nemaju dozvolu i koji ilegalno jezde našim nebom.
Iz Direktorata za civilno vazduhoplovstvo su upozorili da je u 90 odsto nesreća lakih aviona sa smrtnim ishodom bio kriv - čovek. Zato, oni koji žele da se bave letenjem u ultralakim ili manjim sportskim avionima moraju da ih registruju i da imaju dozvole za letenje.
Najčešći uzroci nesreće malih aviona su akrobatsko ili nisko letenje, kada piloti, želeći da pokažu letačko umeće, precenjuju svoje sposobnosti i sposobnosti letilice.
U prvih šest meseci ove godine, inspekcija Direktorata za civilno vazduhoplovstvo kontrolisala je gotovo sve avio-klubove, padobranske i paraglajding klubove. Nepravilnosti nisu nađene i sve dozvole su produžene.
AVIONE SKLAPA SA BUVLJAKA
GORAN Jović (46), mašinbravar i paraglajderista iz leskovačkog sela Jarsenova, već sedam godina konstruiše i pravi letilice od svega što mu dođe pod ruku. Iz bezbednosnih razloga nikada nema suletače jer se, kako kaže, ne bi usudio da nekome ugrozi život.
Letilice koje on izrađuje imaju snagu do 26 "konja". Tvrdi da za svaki let traži dozvolu nadležnih službi i objašnjava da mu dozvole nisu potrebne samo za prelete do 450 metara jer je to "slobodan prostor".
Jović dodaje da u mestima koja imaju lokalne aerodrome, kao što je leskovački, redovno traže dozvolu za prelet.
- Ne mogu se tek tako spustiti sa Suve planine ili Zaplanja do Niša, moram da imam dozvolu letačke kontrole. Opasno je biti nenajavljen u vazdušnom prostoru.
Ali, ako se odluči da ode do Vlasotinca, za to mu nije potrebna dozvola, pod uslovom da leti do 450 metara iznad zemlje.
Goran priznaje da sam pravi letilice jer nema para da kupi pravu, koja košta i do 10.000 dolara. Za svoje avione delove kupuje na otpadima i buvljacima.
- Veliko je uzbuđenje kada treba da isprobam novu letilicu. Siguran sam u svoj rad, ali greške mogu biti fatalne. Mašina je to, uvek može da zakaže - kaže ovaj letač.
Izvor:
Novosti.rs
NEBO iznad Srbije je bezbedno. Više od 270 registrovanih letilica, dve međunarodne vazdušne luke, kao i 64 sportska aerodroma i letilišta, svakodnevno su na meti inspektora Direktorata civilnog vazduhoplovstva. Kontrola je u poslednjih godinu dana pooštrena. Ali, DCV još nema rešenje za divlju laku avijaciju i bez podrške policije i građana vazduhoplovna vlast neće moći da se izbori sa onima koji ne poštuju procedure.
- Vazduhoplovstvo zahteva strogo poštovanje svih propisa - kaže Nebojša Starčević, direktor Direktorata civilnog vazduhoplovstva. - To košta, ali i vozač automobila mora da registruje vozilo i da ima dozvolu. Može li neki građanin sam u svojoj garaži da sklepa auto i da ga vozi po auto-putu? Danas se u Srbiji bukvalno na nivou kućne radinosti po šupama prave ultralaki avioni. Nisu evidentirani, poleću sa neregistrovanih letilišta, ne servisiraju se, ne prijavljuju letovi. To je nešto što DCV ne može da kontroliše.
Nesavesne letače komšije neće da prijavljuju i, kako kaže Starčević, to je zla usluga. DCV je potrebna pomoć građana da pokažu prstom na sve te garaže, vlasnike letilica i divlje piste, a inspektori će po svakoj prijavi odmah izaći na teren. U slučaju neregistrovanih letilica neophodno je da u pratnji inspektora bude policija. Jer, inspektor DCV ne može da pretresa garaže, legitimiše vlasnike. Ima čak i sportskih aviona koji nisu registrovani jer vlasnik neće da plati naknade i da svoju letilicu uvede u legalne tokove.
Nesreće se dešavaju ne samo kod nas već i u razvijenim zemljama i to u većem broju pošto imaju i više aviona. Ali, nigde se nije desilo kao u Srbiji da avion divljak udari u "golf" na putu. Vlasnik neregistrovane letilice, koja se pre neki dan srušila u selu Ratari kod Obrenovca, poznat je inspektorima DCV. Naime, još pre dve i po godine protiv njega je DCV podnela krivičnu prijavu, ali sankcija očigledno nije bilo.
- Moramo da podignemo svest građana, da znaju koliko je važno da se u vazdušnom saobraćaju poštuju pravila - ističe Starčević. - I svi zaposleni u Direktoratu koji uoče neku nepravilnost istog sekunda prijavljuju slučaj našim inspektorima. Primera radi, ako nije u toku neka manifestacija, a na nebu se uoči paraglajderista u užem i širem centru Beograda, to je kršenje propisa i svaki građanin treba da ga prijavi. Sam sam dva puta podnosio prijave, moj zamenik je jednog paraglajderistu jurio po Kalemegdanu.
Samo u poslednje dve godine u Srbiji je poginulo dvanaestoro ljudi u nesrećama lakih aviona i paraglajdera. Poslednja nesreća, od pre tri dana u Obrenovcu, pokazala je koliko je opasno da avionom lete ljudi koji za to nemaju dozvolu i koji ilegalno jezde našim nebom.
Iz Direktorata za civilno vazduhoplovstvo su upozorili da je u 90 odsto nesreća lakih aviona sa smrtnim ishodom bio kriv - čovek. Zato, oni koji žele da se bave letenjem u ultralakim ili manjim sportskim avionima moraju da ih registruju i da imaju dozvole za letenje.
Najčešći uzroci nesreće malih aviona su akrobatsko ili nisko letenje, kada piloti, želeći da pokažu letačko umeće, precenjuju svoje sposobnosti i sposobnosti letilice.
U prvih šest meseci ove godine, inspekcija Direktorata za civilno vazduhoplovstvo kontrolisala je gotovo sve avio-klubove, padobranske i paraglajding klubove. Nepravilnosti nisu nađene i sve dozvole su produžene.
AVIONE SKLAPA SA BUVLJAKA
GORAN Jović (46), mašinbravar i paraglajderista iz leskovačkog sela Jarsenova, već sedam godina konstruiše i pravi letilice od svega što mu dođe pod ruku. Iz bezbednosnih razloga nikada nema suletače jer se, kako kaže, ne bi usudio da nekome ugrozi život.
Letilice koje on izrađuje imaju snagu do 26 "konja". Tvrdi da za svaki let traži dozvolu nadležnih službi i objašnjava da mu dozvole nisu potrebne samo za prelete do 450 metara jer je to "slobodan prostor".
Jović dodaje da u mestima koja imaju lokalne aerodrome, kao što je leskovački, redovno traže dozvolu za prelet.
- Ne mogu se tek tako spustiti sa Suve planine ili Zaplanja do Niša, moram da imam dozvolu letačke kontrole. Opasno je biti nenajavljen u vazdušnom prostoru.
Ali, ako se odluči da ode do Vlasotinca, za to mu nije potrebna dozvola, pod uslovom da leti do 450 metara iznad zemlje.
Goran priznaje da sam pravi letilice jer nema para da kupi pravu, koja košta i do 10.000 dolara. Za svoje avione delove kupuje na otpadima i buvljacima.
- Veliko je uzbuđenje kada treba da isprobam novu letilicu. Siguran sam u svoj rad, ali greške mogu biti fatalne. Mašina je to, uvek može da zakaže - kaže ovaj letač.