- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Leskovački ajvar može i na tržište EU
Izvor:
Blic.rs
Uz fruškogorsko vino „bermet“ i „homoljski med“, od pre nekoliko dana i „leskovački domaći ajvar“ ima međunarodni sertifikat Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO).
Time je zaštićeno ime ovog proizvoda i njegovo geografsko poreklo. To je, kako ocenjuje Jasna Stevanović iz Udruženja za poljoprivredu PKS, dobra osnova da se od ovih proizvoda napravi brend.
Vino je zaštićeno 2008, a med 2010. Važnost sticanja sertifikata o zaštićenom geografskom poreklu, osim što se na taj način radi na prepoznatljivosti zemlje, ogleda se i u tome što roba sa ovim sertifikatom prema Lisabonskoj konvenciji ne podleže carinskim barijerama, nema propisanih kvota za njen izvoz na tržište EU, a na domaćem i inostranom tržištu dostiže višu cenu.
“Leskovački domaći ajvar” upisan je u registar WIPO pod rednim brojem 904, a to znači da više niko neće moći da prodaje ajvar pod tim imenom, osim leskovačkih udruženih proizvođača.
- To ne znači da više niko ne može da pravi ajvar, ali pod ovim nazivom može da se pravi samo u Leskovcu. Ovaj sertifikat znači da je neko zaštitio intelektualnu svojinu procedure pravljenja leskovačkog ajvara, što podrazumeva određeni kvalitet, ali i tehnologiju - objašnjava Jasna Stevanović i dodaje da se proizvođači teško odlučuju da uđu u proceduru sticanja sertifikata, pre svega jer ona traje, a iziskuje i određena novčana sredstva.
S druge strane, dešava se da oni koji i dođu do sertifikata ne znaju kako dalje da plasiraju proizvod.
Izvor:
Blic.rs
Uz fruškogorsko vino „bermet“ i „homoljski med“, od pre nekoliko dana i „leskovački domaći ajvar“ ima međunarodni sertifikat Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO).
Time je zaštićeno ime ovog proizvoda i njegovo geografsko poreklo. To je, kako ocenjuje Jasna Stevanović iz Udruženja za poljoprivredu PKS, dobra osnova da se od ovih proizvoda napravi brend.
Vino je zaštićeno 2008, a med 2010. Važnost sticanja sertifikata o zaštićenom geografskom poreklu, osim što se na taj način radi na prepoznatljivosti zemlje, ogleda se i u tome što roba sa ovim sertifikatom prema Lisabonskoj konvenciji ne podleže carinskim barijerama, nema propisanih kvota za njen izvoz na tržište EU, a na domaćem i inostranom tržištu dostiže višu cenu.
“Leskovački domaći ajvar” upisan je u registar WIPO pod rednim brojem 904, a to znači da više niko neće moći da prodaje ajvar pod tim imenom, osim leskovačkih udruženih proizvođača.
- To ne znači da više niko ne može da pravi ajvar, ali pod ovim nazivom može da se pravi samo u Leskovcu. Ovaj sertifikat znači da je neko zaštitio intelektualnu svojinu procedure pravljenja leskovačkog ajvara, što podrazumeva određeni kvalitet, ali i tehnologiju - objašnjava Jasna Stevanović i dodaje da se proizvođači teško odlučuju da uđu u proceduru sticanja sertifikata, pre svega jer ona traje, a iziskuje i određena novčana sredstva.
S druge strane, dešava se da oni koji i dođu do sertifikata ne znaju kako dalje da plasiraju proizvod.