Priča o lekovima mnogo je šira od priče o dva lekara koja su primila mito. Medicina i zdravstvena zaštita iz godine u godinu postaju sve skuplje, a ta je pojava u neskladu sa kvalitetom onog što se isporučuje, rekla je za „Vreme“ Svetlana Vukajlović, direktorka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.
Njen stav je da je većina pacijenata kod nas i u svetu nezadovoljna funkcionisanjem zdravstvene zaštite. Prosečan čovek je opterećen brigom za zdravlje, odlazi kod lekara više nego ikad, upućuje se na mnoštvo ispitivanja, ima rastući broj dijagnoza i uzima sve više lekova. Ako objektivno i nije bolesniji nego ranije, sigurno se takvim oseća.
- Lekovi se bespotrebno propisuju za stanja u kojima imaju minimalan ili diskutabilan učinak, bez pravog razloga se koriste skuplje umesto jeftine varijante, a privid o delotvornosti i isplativosti održava se zahvaljujući lažnoj slici koju stvaraju proizvođači lekova i njihovi pomagači u medicinskoj nauci i edukaciji. Novi lekovi su uvek višestruko skuplji od svojih prethodnika nezavisno da li se zaista radi o novitetu ili o paralelnom leku malo drugačijeg hemijskog sastava. Novi su lekovi skupi jer su zaštićeni patentom, ali cena suštinski ne odražava njihov kvalitet i najveći deo u strukturi njihove cene čini marketing - smatra Svetlana Vukajlović.
Farmakoindustrija često kreira veštačku potražnju za lekovima, a istraživanja naručuju i plaćaju proizvođači lekova. Ona iznosi podatak i da oko 70 odsto kliničkih studija o lekovima objavljenih u uglednim naučnim časopisima naručeno je i plaćeno od njihovih proizvođača, tako da bi se moglo reći da se prosečni konzument gotovo isključivo sreće sa naučnim istraživanjem sponzorisanim od medicinske industrije.
Svetlana Vukajlović se dotiče i poseta farmaceutskih predstavnika ordinacijama naših lekara, kao i onih širom sveta.
- Ova po svim karakteristikama čista marketinška aktivnost, koja se uz to, još i odvija u radno vreme koje je namenjeno pacijentima, ima svoje efekte u kliničkoj praksi, verovatno veće nego bilo koji drugi oblik edukacije. Reklamne brošure koje se lekarima ostavljaju obiluju preteranim tvrdnjama o kvalitetu preparata, a ponekad sadrže i sasvim nedokazane tvrdnje, odnosno neistine - dodaje Svetlana Vukajlović.
Drugi vid manipulisanja informacijama, prema njenom mišljenju, odvija se kroz proces kontinuirane medicinske edukacije lekara. To je uslov lekarima za redovno licenciranje. Zna se da je glavni sponzor kontinuirane edukacije medicinska industrija koja u tom slučaju plaća predavače i pokriva troškove polaznicima.
Autor: I. Mišković
