Domovi zdravlja nemaju pun fond sati
Izvor: Blic Ivan Mišković | 02. 08. 2011. - 02:02h | Foto: M. Jošida
Pacijenti u većini domova zdravlja često se žale na sve kraće radno vreme lekara i njihove produžene pauze. Kao jedno od rešenja ovog problema pominjana je mogućnost da domovi zdravlja, umesto do dosadašnjih 19 časova, rade do 20 sati. Međutim, do toga nije došlo jer, kako kažu nadležni, ni u jednoj ustanovi nema dovoljno ordinacija, pa bi organizaciono bilo teško uklopiti prvu i drugu smenu.
Jednostavna računica pokazuje da većina lekara u domovima zdravlja tokom jedne smene radi oko četiri i po sata, tako da o radnoj nedelji ni o 38 sati nema govora. U ustanovama gde se pregledi na odeljenjima opšte medicine ne zakazuju, mahom niko ne počne rad pre 7.30 sati, već u devet je pauza, pa onda rade do pola jedan i tad prestaju da primaju knjižice. Ako pacijent dođe u sedam sati u dom zdravlja i prvi preda knjižicu, u najboljem slučaju biće prozvan u 7.30. Isto važi i za drugu smenu, koja najčešće počinje od 13 sati, ali po nepisanom pravilu pacijente pregledaju tek nakon pola sata. Posebna priča su čistačice koje u ordinacije „uleću“ već oko 12.30 i počinju da čiste ili u 18.30 u drugoj smeni.
Mnogo bolje za pacijente je u domovima zdravlja poput DZ “Novi Sad”, gde se pregledi striktno zakazuju, pa je prvi zakazan već u sedam ujutru, odnosno u 13.30 u drugoj smeni. Na ovaj način se mnogo lakše kontroliše i učinak lekara.
Dr Branislava Plančak, specijalista opšte medicine u Domu zdravlja “Novi Sad”, kaže da po Zakonu o radu lekar u domu zdravlja i ne mora da ima 40 radnih sati tokom nedelje. Najčešće oni imaju po 38 sati i tokom tih radnih sati, dodaje ona, završe sve šta treba.
- Ne znam gde bi nam dodali još ta dva sata, jer mi nemamo dovoljno ordinacija. Izađem u pola dva i moj kolega odmah seda u stolicu, kao na traci. Radimo do 20 sati i nema potrebe da se produžava radno vreme. Pa ne možemo mi da štancujemo pacijente i preglede - kaže dr Plančak.
Zašto je nemoguće da lekari imaju radnu nedelju od 40 sati objašnjava i pomoćnica ministra zdravlja dr Dubravka Šaranović. Ona tvrdi da nema dovoljno ordinacija ni u jednoj ustanovi, pa je i fizički nemoguće da rade od 7 do 15 sati u prvoj smeni, što bi bilo optimalno. Zato se radno vreme preraspodeljuje na subote i nedelje. Njena računica je i da bi lekari imali po 40 sati kada bi im se radno vreme produžilo do 20 sati.
- U domovima zdravlja “Valjevo” i “Čačak” rade do 21 sat i tako imaju pun fond radnih sati, uz poneko dežurstvo subotom i nedeljom. Radno vreme utvrđuje osnivač, a to je skupština grada ili skupština lokalne samouprave. Rasporede unutar ustanova određuje direktor doma zdravlja. E sad, to što neki rade do 19, drugi do 20, a treći do 21 sat, a imaju iste plate, tako je, kako je. Bilo bi dobro da svi domovi zdravlja rade bar do 20 sati, jer bi se tako rasteretile hitne noćne službe, pre svih dežurne pedijatrijske ustanove - kaže dr Šaranović za “Blic” i dodaje da nema mesta žalbama lekara da im je preteško, jer je Institut za medicinu rada, nakon procene rizika, ustanovio da su mesta u primarnoj zdravstvenoj zaštiti laka radna mesta.
Dok se u domovima zdravlja, koji su uvek prvi na udaru pacijenata, zna makar nekakav red i poštuje radno vreme i norme, na klinikama su lekari slabo kontrolisani i kad počinju da rade i koliko dnevno prime pacijenata. Ne postoje norme ni koliko hirurg treba da ima operacija mesečno, niti lekar pregleda. Zato se oni savesni ubijaju od posla, a oni manje savesni mogu i da urade samo po dva pregleda mesečno.
Lekari rade skraćeno dok pacijenti čekaju
Izvor: Blic Ivan Mišković | 02. 08. 2011. - 02:02h | Foto: M. Jošida
Pacijenti u većini domova zdravlja često se žale na sve kraće radno vreme lekara i njihove produžene pauze. Kao jedno od rešenja ovog problema pominjana je mogućnost da domovi zdravlja, umesto do dosadašnjih 19 časova, rade do 20 sati. Međutim, do toga nije došlo jer, kako kažu nadležni, ni u jednoj ustanovi nema dovoljno ordinacija, pa bi organizaciono bilo teško uklopiti prvu i drugu smenu.
Institut za medicinu rada, nakon procene rizika, ustanovio da su mesta u primarnoj zdravstvenoj zaštiti laka
Pacijente koji čekaju dosta ljuti i činjenica da lekari u većini domova zdravlja nemaju radnu nedelju od 40 sati. Ustanove kao što su DZ “Valjevo” i DZ “Čačak” rade do 21 sat i njihovi lekari uz nekoliko dežurstava vikendom ispunjavaju normu. Blizu ove norme, sa 38 sati su i neki domovi zdravlja u Beogradu poput “Palilule” i “Savskog venca” gde rade do 20 sati, dok u ostalim ustanovama, kojih je i najviše, gde rade do 19 sati, nema govora o punoj radnoj nedelji. Bez obzira na radne sate, svi zaposleni u domovima zdravlja imaju istu platu.
Jednostavna računica pokazuje da većina lekara u domovima zdravlja tokom jedne smene radi oko četiri i po sata, tako da o radnoj nedelji ni o 38 sati nema govora. U ustanovama gde se pregledi na odeljenjima opšte medicine ne zakazuju, mahom niko ne počne rad pre 7.30 sati, već u devet je pauza, pa onda rade do pola jedan i tad prestaju da primaju knjižice. Ako pacijent dođe u sedam sati u dom zdravlja i prvi preda knjižicu, u najboljem slučaju biće prozvan u 7.30. Isto važi i za drugu smenu, koja najčešće počinje od 13 sati, ali po nepisanom pravilu pacijente pregledaju tek nakon pola sata. Posebna priča su čistačice koje u ordinacije „uleću“ već oko 12.30 i počinju da čiste ili u 18.30 u drugoj smeni.
Mnogo bolje za pacijente je u domovima zdravlja poput DZ “Novi Sad”, gde se pregledi striktno zakazuju, pa je prvi zakazan već u sedam ujutru, odnosno u 13.30 u drugoj smeni. Na ovaj način se mnogo lakše kontroliše i učinak lekara.
Dr Branislava Plančak, specijalista opšte medicine u Domu zdravlja “Novi Sad”, kaže da po Zakonu o radu lekar u domu zdravlja i ne mora da ima 40 radnih sati tokom nedelje. Najčešće oni imaju po 38 sati i tokom tih radnih sati, dodaje ona, završe sve šta treba.
- Ne znam gde bi nam dodali još ta dva sata, jer mi nemamo dovoljno ordinacija. Izađem u pola dva i moj kolega odmah seda u stolicu, kao na traci. Radimo do 20 sati i nema potrebe da se produžava radno vreme. Pa ne možemo mi da štancujemo pacijente i preglede - kaže dr Plančak.
Zašto je nemoguće da lekari imaju radnu nedelju od 40 sati objašnjava i pomoćnica ministra zdravlja dr Dubravka Šaranović. Ona tvrdi da nema dovoljno ordinacija ni u jednoj ustanovi, pa je i fizički nemoguće da rade od 7 do 15 sati u prvoj smeni, što bi bilo optimalno. Zato se radno vreme preraspodeljuje na subote i nedelje. Njena računica je i da bi lekari imali po 40 sati kada bi im se radno vreme produžilo do 20 sati.
- U domovima zdravlja “Valjevo” i “Čačak” rade do 21 sat i tako imaju pun fond radnih sati, uz poneko dežurstvo subotom i nedeljom. Radno vreme utvrđuje osnivač, a to je skupština grada ili skupština lokalne samouprave. Rasporede unutar ustanova određuje direktor doma zdravlja. E sad, to što neki rade do 19, drugi do 20, a treći do 21 sat, a imaju iste plate, tako je, kako je. Bilo bi dobro da svi domovi zdravlja rade bar do 20 sati, jer bi se tako rasteretile hitne noćne službe, pre svih dežurne pedijatrijske ustanove - kaže dr Šaranović za “Blic” i dodaje da nema mesta žalbama lekara da im je preteško, jer je Institut za medicinu rada, nakon procene rizika, ustanovio da su mesta u primarnoj zdravstvenoj zaštiti laka radna mesta.
Slaba kontrola
Dok se u domovima zdravlja, koji su uvek prvi na udaru pacijenata, zna makar nekakav red i poštuje radno vreme i norme, na klinikama su lekari slabo kontrolisani i kad počinju da rade i koliko dnevno prime pacijenata. Ne postoje norme ni koliko hirurg treba da ima operacija mesečno, niti lekar pregleda. Zato se oni savesni ubijaju od posla, a oni manje savesni mogu i da urade samo po dva pregleda mesečno.