- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
Lek za pseću agresiju!
Od malena pas mora da zna šta se od njega zahteva i koje su granice dopustivog. U prvim mesecima života pas mora aktivno da bude uključen u zajednicu.
Poznavanje psihologije pasa privilegija je malog broja ljudi koji su stvarno hteli da se njome pozabave. Većina prati stereotipe ili, jednostavno, ne želi da prihvati kako pas ume da misli (doduše poput malog deteta) i ume da bude bolji samo ako mu se pruži prilika.
Svake godine svedoci smo napada pasa na vlasnike ili druge ljude, kad se i javnost probudi, spremna na linč, i psa i vlasnika. Pri tome, većina ljudi koja u tom trenutku ima psa, i ne sluti da pravi potencijalno iste greške koje jednog dana mogu da izazovu takve posledice. Zato je neophodno da se i takvi ljubitelji pasa aktiviraju i upoznaju sa metodama koje se koriste kako bi se predupredilo ili, u gorem slučaju, anuliralo već postojeće stanje.
Prevencija
Kako smo bliži Evropi, metod koji oni koriste, i kod nas se sve više primenjuje. Kastracija muških i ženskih životinja postaje svakodnevica, što i ima smisla kad su u pitanju gradske životinje ili problem neželjenog parenja. Činjenica je da sterilizacija, urađena u pravo vreme, u priličnoj meri smanjuje agresiju životinje, a ne ostavlja posledice i na psihu, za razliku od, na primer, prerane intervencije (pre dostizanja psihičke i fizičke zrelosti). Ono što možete učiniti sa mladom životinjom, a humanije je nego rana sterilizacija je pravilna socijalizacija - i sa ljudima i sa životinjama.
To podrazumeva da u prvim mesecima života pas mora aktivno da bude uključen u zajednicu, kako bi znao gde mu je mesto i kako treba da se ponaša. Pri tome trebada znamo šta tačno želimo od te životinje kako je ne bismo vaspitavali na jedan način, a koristili na drugi. Odmalena pas mora da zna šta se od njega zahteva i koje su granice lepog ponašanja.
Neophodno je da svi znaju koje su posledice razvoja agresije psa, a koje su obaveze članova porodice koji i te kako utiču na razvojni put psa i u njemu bude potrebu za agresijom ili je gase. Svi moraju da se uključe u obuku i da savladaju bar osnove psihologije pasa kako bi lakše razumeli i delovali u skladu sa potrebama i obavezama psa u porodici.
Uzroci
Od prvorazrednog je značaja utvrđivanje uzroka agresije psa. Na našim prostorima prave se uglavnom dve vrste grešaka. Kod prve, u pitanju su vlasnici koji žele oštrog psa i odmalena se trude, na sve moguće načine, da u njemu izazovu agresiju i to mnogo pre nego što bi se to desilo prirodnim putem. S druge strane su vlasnici koji se plaše da im pas ne bude povređen, na bilo koji način, pa ga ne ispuštaju iz naručja, što opet dovodi do agresije, ali sa drugim povodom.
Dva su najčešća razloga pseće agresije: strah i želja za dominacijom. Ukoliko je pas plašljiv, on nikad neće biti pravi borac, ali će koristiti svaku priliku da ujede iz potaje, da skače na ogradu kako bi uplašio prolaznike ili da agresivno laje u prisustvu vlasnika, sve dok je ovaj ispred njega. Još ako ga i vlasnik štiti i neprirodno se ponaša u kontaktu sa ljudima i životinjama, iz straha da neko ne povredi njegovu malu živu igračku, vreme je za nekog psećeg Frojda. S druge strane, dominantan pas će, čim postane svestan svoje snage, pokušavati da ostvari dominaciju i nad ljudima i nad psima, jer mu je to usađeno, a naše je da mu to izbijemo iz glave.
U slučaju straha, moramo prvo da izgradimo odnos poverenja sa psom. Iz naših postupaka on mora da zna kako nikad neće biti povređen ili maltretiran (ne mislimo na kažnjavanje koje ima povod i u tom slučaju je neophodno), pa će na osnovu toga moći da se suoči sa svojim strahovima. Prvo treba da prepoznamo šta plaši psa i čini ga agresivnim. Kad to utvrdimo, malim koracima započinjemo ovo putovanje. Psa ćemo postepeno suočavati sa izvorom straha i biti uz njega, Ukoliko radimo postepeno, hvalimo psa i nagrađujemo ga, on će koncentraciju postepeno prebaciti sa izvora svog straha i početi da uživa u onome što dobija kao protivtežu svom strahu. Suština je u tome da s vremenom pas u potpunosti reaguje na naše prisustvo i komande, i prenebregne svoj dotadašnji strah.
Dominacija
Dominantan pas je druga priča. Treba samo prihvatiti da je to normalan poriv i da takvog psa ne treba kažnjavati, već samo korigovati i pridružiti zajednici u kojoj živi. Dominantan pas lako se prepoznaje. Ne preza od nepoznatog prostora, nije nesiguran u kontaktu sa novim licima, stalno ima želju da natura svoju volju i, jednom rečju, hoće da bude vođa. Naš zadatak je da od početka radimo na tome kako nijedna njegova želja ne može da se ostvari bez dozvole njegovih vođa. Kad se kaže nijedna, to se i bukvalno misli. Igračke, hrana, šetnja, igra, vežba, sve se izvodi i dozvoljava kad vlasnik kaže. Pri tome, pas da bi dobio ono što traži, mora da sedne i strpljivo i poslušno čeka. Iako možda izgleda suviše grubo, ovo je jedini način da budete iznad dominantnog psa. Zapamtite: pas će pomno pratiti svaki trenutak vaše slabosti i nesigurnosti kako bi ih iskoristio u svoju korist. Ne dozvolite da radi ono što ne želite. Ako se pravi lud, isterajte stvari do kraja. Ako ne pazi na vas, skrenite mu pažnju i ne nagrađujte ga sve dok ne obavi ono što ste zamislili. Tek onda ga maksimalno nagradite. Sa ovakvim psom izbegavajte i grube igre, u kojima biste dozvoliti da vas grize ili da se nadvlači sa vama. Ako to već činite, morate i da ga pobedite, jer sve ostalo samo ojačava njegovu želju da jednog dana bude „kalif umesto kalifa“.
Kod neiskusnijih vlasnika mora u potpunosti da prevlada razmišljanje da pas mentalno nije naš protivnik i kako se radi o intelektu koji podseća na dete do tri ili malo više godina. Pas ne shvata da je ono što činimo u njegovom najboljem interesu, kako bi mogao da se uklopi u ljudsku zajednicu.
Pravilo
Pas mora da oseća poverenje prema svom vlasniku i celoj porodici, a uzajamno poverenje otežava razvoj agresije. Najbolji pristup agresiji psa je da se ona nikad i ne pojavi, zahvaljujući pravilnom pristupu - od prvog dana.
Izvor: Večernje novosti
Od malena pas mora da zna šta se od njega zahteva i koje su granice dopustivog. U prvim mesecima života pas mora aktivno da bude uključen u zajednicu.
Poznavanje psihologije pasa privilegija je malog broja ljudi koji su stvarno hteli da se njome pozabave. Većina prati stereotipe ili, jednostavno, ne želi da prihvati kako pas ume da misli (doduše poput malog deteta) i ume da bude bolji samo ako mu se pruži prilika.
Svake godine svedoci smo napada pasa na vlasnike ili druge ljude, kad se i javnost probudi, spremna na linč, i psa i vlasnika. Pri tome, većina ljudi koja u tom trenutku ima psa, i ne sluti da pravi potencijalno iste greške koje jednog dana mogu da izazovu takve posledice. Zato je neophodno da se i takvi ljubitelji pasa aktiviraju i upoznaju sa metodama koje se koriste kako bi se predupredilo ili, u gorem slučaju, anuliralo već postojeće stanje.
Prevencija
Kako smo bliži Evropi, metod koji oni koriste, i kod nas se sve više primenjuje. Kastracija muških i ženskih životinja postaje svakodnevica, što i ima smisla kad su u pitanju gradske životinje ili problem neželjenog parenja. Činjenica je da sterilizacija, urađena u pravo vreme, u priličnoj meri smanjuje agresiju životinje, a ne ostavlja posledice i na psihu, za razliku od, na primer, prerane intervencije (pre dostizanja psihičke i fizičke zrelosti). Ono što možete učiniti sa mladom životinjom, a humanije je nego rana sterilizacija je pravilna socijalizacija - i sa ljudima i sa životinjama.
To podrazumeva da u prvim mesecima života pas mora aktivno da bude uključen u zajednicu, kako bi znao gde mu je mesto i kako treba da se ponaša. Pri tome trebada znamo šta tačno želimo od te životinje kako je ne bismo vaspitavali na jedan način, a koristili na drugi. Odmalena pas mora da zna šta se od njega zahteva i koje su granice lepog ponašanja.
Neophodno je da svi znaju koje su posledice razvoja agresije psa, a koje su obaveze članova porodice koji i te kako utiču na razvojni put psa i u njemu bude potrebu za agresijom ili je gase. Svi moraju da se uključe u obuku i da savladaju bar osnove psihologije pasa kako bi lakše razumeli i delovali u skladu sa potrebama i obavezama psa u porodici.
Uzroci
Od prvorazrednog je značaja utvrđivanje uzroka agresije psa. Na našim prostorima prave se uglavnom dve vrste grešaka. Kod prve, u pitanju su vlasnici koji žele oštrog psa i odmalena se trude, na sve moguće načine, da u njemu izazovu agresiju i to mnogo pre nego što bi se to desilo prirodnim putem. S druge strane su vlasnici koji se plaše da im pas ne bude povređen, na bilo koji način, pa ga ne ispuštaju iz naručja, što opet dovodi do agresije, ali sa drugim povodom.
Dva su najčešća razloga pseće agresije: strah i želja za dominacijom. Ukoliko je pas plašljiv, on nikad neće biti pravi borac, ali će koristiti svaku priliku da ujede iz potaje, da skače na ogradu kako bi uplašio prolaznike ili da agresivno laje u prisustvu vlasnika, sve dok je ovaj ispred njega. Još ako ga i vlasnik štiti i neprirodno se ponaša u kontaktu sa ljudima i životinjama, iz straha da neko ne povredi njegovu malu živu igračku, vreme je za nekog psećeg Frojda. S druge strane, dominantan pas će, čim postane svestan svoje snage, pokušavati da ostvari dominaciju i nad ljudima i nad psima, jer mu je to usađeno, a naše je da mu to izbijemo iz glave.
U slučaju straha, moramo prvo da izgradimo odnos poverenja sa psom. Iz naših postupaka on mora da zna kako nikad neće biti povređen ili maltretiran (ne mislimo na kažnjavanje koje ima povod i u tom slučaju je neophodno), pa će na osnovu toga moći da se suoči sa svojim strahovima. Prvo treba da prepoznamo šta plaši psa i čini ga agresivnim. Kad to utvrdimo, malim koracima započinjemo ovo putovanje. Psa ćemo postepeno suočavati sa izvorom straha i biti uz njega, Ukoliko radimo postepeno, hvalimo psa i nagrađujemo ga, on će koncentraciju postepeno prebaciti sa izvora svog straha i početi da uživa u onome što dobija kao protivtežu svom strahu. Suština je u tome da s vremenom pas u potpunosti reaguje na naše prisustvo i komande, i prenebregne svoj dotadašnji strah.
Dominacija
Dominantan pas je druga priča. Treba samo prihvatiti da je to normalan poriv i da takvog psa ne treba kažnjavati, već samo korigovati i pridružiti zajednici u kojoj živi. Dominantan pas lako se prepoznaje. Ne preza od nepoznatog prostora, nije nesiguran u kontaktu sa novim licima, stalno ima želju da natura svoju volju i, jednom rečju, hoće da bude vođa. Naš zadatak je da od početka radimo na tome kako nijedna njegova želja ne može da se ostvari bez dozvole njegovih vođa. Kad se kaže nijedna, to se i bukvalno misli. Igračke, hrana, šetnja, igra, vežba, sve se izvodi i dozvoljava kad vlasnik kaže. Pri tome, pas da bi dobio ono što traži, mora da sedne i strpljivo i poslušno čeka. Iako možda izgleda suviše grubo, ovo je jedini način da budete iznad dominantnog psa. Zapamtite: pas će pomno pratiti svaki trenutak vaše slabosti i nesigurnosti kako bi ih iskoristio u svoju korist. Ne dozvolite da radi ono što ne želite. Ako se pravi lud, isterajte stvari do kraja. Ako ne pazi na vas, skrenite mu pažnju i ne nagrađujte ga sve dok ne obavi ono što ste zamislili. Tek onda ga maksimalno nagradite. Sa ovakvim psom izbegavajte i grube igre, u kojima biste dozvoliti da vas grize ili da se nadvlači sa vama. Ako to već činite, morate i da ga pobedite, jer sve ostalo samo ojačava njegovu želju da jednog dana bude „kalif umesto kalifa“.
Kod neiskusnijih vlasnika mora u potpunosti da prevlada razmišljanje da pas mentalno nije naš protivnik i kako se radi o intelektu koji podseća na dete do tri ili malo više godina. Pas ne shvata da je ono što činimo u njegovom najboljem interesu, kako bi mogao da se uklopi u ljudsku zajednicu.
Pravilo
Pas mora da oseća poverenje prema svom vlasniku i celoj porodici, a uzajamno poverenje otežava razvoj agresije. Najbolji pristup agresiji psa je da se ona nikad i ne pojavi, zahvaljujući pravilnom pristupu - od prvog dana.
Izvor: Večernje novosti