Član
- Učlanjen(a)
- 17.04.2009
- Poruka
- 4.299
Lek za dušu i telo
Bosiljak je odlično sredstvo za umirenje živaca, a pored toga pomaže kod raznih grčeva i upala u želucu, poboljšava apetit, deluje protiv nesanice i odličan je dodatak hrani
Bosiljak je poznata i cenjena lekovita i začinska biljka. Smatran je svetom biljkom, jer njegov miris leči dušu i telo. U antičkoj Grčkoj zvali su ga kraljevski jer je samo vladar svojom rukom smeo da bere strukove ove biljke. Prema nekim starim zapisima, u srednju Evropu su ga preneli monasi u 12. veku. Za bosiljak je potrebno tlo bogato humusom, kao i sunčana i od vetra zaštićena staništa. Biljka je naročito osetljiva na niske temperature, a ne podnosi ni zalivanje preterano hladnom vodom.
Najvažniji začin u kuhinji
Posebnim mirisom listova, bosiljak je sam po sebi potpun pa će se mnogi kuvari, i profesionalci i amateri, složiti s tim da, čim ga pomirišu, dobiju ideju za jelo. Moderna kuhinja je nezamisliva bez bosiljka kao jednog od začina. Bilo da se dodaje masnim i jakim jelima ili hrani s paradajzom, gde se posebno ističe njegova aromatičnost, on je nezaobilazan dodatak koji daje posebnu notu hrani. Bosiljak izvrsno dopunjava ukus belog luka, majčine dušice, limuna i paradajza, a s obzirom na to da pomaže protiv nadutosti, bosiljkom je dobro začiniti jela od graška i ostalih mahunarki.
Lekoviti deo biljke
Za lek se upotrebljava cela biljka sa semenom. Bosiljak se koristi za smirenje, protiv grčeva u želucu, lečenje astme i zapaljenja bubrega. Upotrebljava se i za poboljšanje apetita i protiv nesanice. Najčešće se primenjuje u obliku čajeva. Osim u ishrani i medicini, bosiljak se često koristi i u kozmetici, u izradi aromatičnih ulja, sapuna i parfema.
Izvor: Stil magazin
Bosiljak je odlično sredstvo za umirenje živaca, a pored toga pomaže kod raznih grčeva i upala u želucu, poboljšava apetit, deluje protiv nesanice i odličan je dodatak hrani
Bosiljak je poznata i cenjena lekovita i začinska biljka. Smatran je svetom biljkom, jer njegov miris leči dušu i telo. U antičkoj Grčkoj zvali su ga kraljevski jer je samo vladar svojom rukom smeo da bere strukove ove biljke. Prema nekim starim zapisima, u srednju Evropu su ga preneli monasi u 12. veku. Za bosiljak je potrebno tlo bogato humusom, kao i sunčana i od vetra zaštićena staništa. Biljka je naročito osetljiva na niske temperature, a ne podnosi ni zalivanje preterano hladnom vodom.
Najvažniji začin u kuhinji
Posebnim mirisom listova, bosiljak je sam po sebi potpun pa će se mnogi kuvari, i profesionalci i amateri, složiti s tim da, čim ga pomirišu, dobiju ideju za jelo. Moderna kuhinja je nezamisliva bez bosiljka kao jednog od začina. Bilo da se dodaje masnim i jakim jelima ili hrani s paradajzom, gde se posebno ističe njegova aromatičnost, on je nezaobilazan dodatak koji daje posebnu notu hrani. Bosiljak izvrsno dopunjava ukus belog luka, majčine dušice, limuna i paradajza, a s obzirom na to da pomaže protiv nadutosti, bosiljkom je dobro začiniti jela od graška i ostalih mahunarki.
Lekoviti deo biljke
Za lek se upotrebljava cela biljka sa semenom. Bosiljak se koristi za smirenje, protiv grčeva u želucu, lečenje astme i zapaljenja bubrega. Upotrebljava se i za poboljšanje apetita i protiv nesanice. Najčešće se primenjuje u obliku čajeva. Osim u ishrani i medicini, bosiljak se često koristi i u kozmetici, u izradi aromatičnih ulja, sapuna i parfema.
Izvor: Stil magazin
Poslednja izmena: