- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Legitimisanje rezervisano za policiju
Izvor:
Novosti.rs
Pravo da zahteva lične podatke od građana ima samo policija, a uznemiravanje putem telefona je kažnjivo. Kazne za višestruko pozivanje kreću se od 500.000 do tri miliona dinara.
POŠTE, banke, organi uprave, ali sve češće i biblioteke ili vozila gradskog prevoza, mesta su gde građanima svakodnevno traže lična dokumenta. Većina na to pristaje, iako nisu dužni da to urade. Naime, samo policija i komunalna policija imaju pravo da vide nečije lične podatke.
Prema rečima profesora Bogoljuba Milosavljevića, sa beogradskog Pravnog fakulteta "Union", zakon ovo pravo daje i obaveštajnim službama, poput BIA i VBA, carinskoj službi (ako prelazite granicu), poreskim organima (kada izvršite poreski prekršaj), Upravi za izvršenje krivičnih sankcija (zatvori), sudskom obezbeđenju ili pravosudnoj administraciji.
Zakon ne krše čak ni obezbeđenja u državnim institucijama ili pojedinim firmama kada traže dokumenta onima koji bi da uđu, a zauzvrat im daju propusnicu. Delom i zbog toga, naši matični i brojevi ličnih karata i pasoša pohranjeni su, kako se procenjuje, na čak 300.000 mesta u državnim organima, ali i privatnim preduzećima.
- Prozivzakonito je kada nam dokumenta traže kontrolori gradskog saobraćaja, jer njima zakon nikada nije dao takva ovlašćenja - kaže Milosavljević.
Ako neko nema voznu kartu, kontrolor ne samo da ne sme da ga legitimiše bez prisustva policije već nema ovlašćenje ni da naloži vozaču da zatvori vrata i zadrži "švercera" dok ne dođu organi reda. Takođe, nema pravo fizički da spreči putnika da napusti vozilo. U suprotnom, putnik može da ga tuži, kao što gradsko saobraćajno može da tuži onoga ko nije platio kartu.
Svi koji ljudima traže lične podatke a za to nisu ovlašćeni krše Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Međutim, gotovo isto toliko velik je i broj onih koji krše Zakon o potrošačima, besomučno pozivajući ljude telefonom i nudeći im različite proizvode i usluge. Ovaj zakon krše čak i političke partije u vreme predizborne kampanje, kada vas anketiraju za koga ćete da glasate ili pozivaju da izađete na birališta.
Sve ovo, kao i ubacivanje promotivnog materijala naslovljenog poimence na stanare zgrade, po Milosavljeviću, spada u uznemiravanje. Telefonski broj nije lični podatak, jer je javan, ali okretanje tog broja već spada u zadiranje u sferu privatnosti.
- Firme, reklamne agencije ili političke stranke mogu, po zakonu, da vas pozovu samo jednom, predstave se i pitaju da li želite da vam šalju materijale ili da vas zovu zbog anketa ili promocija. Ako odbijete, ne smeju da vas pozovu više nijednom jer time krše zakon - kaže Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.
Uprkos tome, često se dešava da iz jedne kompanije zovu po nekoliko puta. Ove najupornije građani bi mogli da tuže. Kazne za ovaj "greh" kreću se od 500.000 do neverovatnih tri miliona dinara!
Izvor:
Novosti.rs
Pravo da zahteva lične podatke od građana ima samo policija, a uznemiravanje putem telefona je kažnjivo. Kazne za višestruko pozivanje kreću se od 500.000 do tri miliona dinara.
POŠTE, banke, organi uprave, ali sve češće i biblioteke ili vozila gradskog prevoza, mesta su gde građanima svakodnevno traže lična dokumenta. Većina na to pristaje, iako nisu dužni da to urade. Naime, samo policija i komunalna policija imaju pravo da vide nečije lične podatke.
Prema rečima profesora Bogoljuba Milosavljevića, sa beogradskog Pravnog fakulteta "Union", zakon ovo pravo daje i obaveštajnim službama, poput BIA i VBA, carinskoj službi (ako prelazite granicu), poreskim organima (kada izvršite poreski prekršaj), Upravi za izvršenje krivičnih sankcija (zatvori), sudskom obezbeđenju ili pravosudnoj administraciji.
Zakon ne krše čak ni obezbeđenja u državnim institucijama ili pojedinim firmama kada traže dokumenta onima koji bi da uđu, a zauzvrat im daju propusnicu. Delom i zbog toga, naši matični i brojevi ličnih karata i pasoša pohranjeni su, kako se procenjuje, na čak 300.000 mesta u državnim organima, ali i privatnim preduzećima.
- Prozivzakonito je kada nam dokumenta traže kontrolori gradskog saobraćaja, jer njima zakon nikada nije dao takva ovlašćenja - kaže Milosavljević.
Ako neko nema voznu kartu, kontrolor ne samo da ne sme da ga legitimiše bez prisustva policije već nema ovlašćenje ni da naloži vozaču da zatvori vrata i zadrži "švercera" dok ne dođu organi reda. Takođe, nema pravo fizički da spreči putnika da napusti vozilo. U suprotnom, putnik može da ga tuži, kao što gradsko saobraćajno može da tuži onoga ko nije platio kartu.
Svi koji ljudima traže lične podatke a za to nisu ovlašćeni krše Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Međutim, gotovo isto toliko velik je i broj onih koji krše Zakon o potrošačima, besomučno pozivajući ljude telefonom i nudeći im različite proizvode i usluge. Ovaj zakon krše čak i političke partije u vreme predizborne kampanje, kada vas anketiraju za koga ćete da glasate ili pozivaju da izađete na birališta.
Sve ovo, kao i ubacivanje promotivnog materijala naslovljenog poimence na stanare zgrade, po Milosavljeviću, spada u uznemiravanje. Telefonski broj nije lični podatak, jer je javan, ali okretanje tog broja već spada u zadiranje u sferu privatnosti.
- Firme, reklamne agencije ili političke stranke mogu, po zakonu, da vas pozovu samo jednom, predstave se i pitaju da li želite da vam šalju materijale ili da vas zovu zbog anketa ili promocija. Ako odbijete, ne smeju da vas pozovu više nijednom jer time krše zakon - kaže Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.
Uprkos tome, često se dešava da iz jedne kompanije zovu po nekoliko puta. Ove najupornije građani bi mogli da tuže. Kazne za ovaj "greh" kreću se od 500.000 do neverovatnih tri miliona dinara!