- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Lazo Delić: Gazdovao iz svog šatora
Izvor:
Novosti.rs
Banjalučke legende: Intelektualac, matematičar, poliglota i predratni veleposednik. Bio je vlasnik više objekata, a veći deo života proveo kao pustinjak.
RETKO se ko od današnjih sedokosih i Banjalučana u ozbiljnim godinama ne seća Laze Delića. Prošlo je više od četiri desetleća kako nije među živima, ali ga i sada njegovi sugrađani pamte, ako ni po čemu drugom onda po čudnom i ekstravagantnom izgledu - proređene sede duge kose i sa obaveznim kišnim mantilom koji je leti i zimi vezivao oko struka dugačkim kanapom.
Nijedna ulica u gradu ne nosi njegovo ime, mada je bio (su)vlasnik one najpoznatije u strogom centru Banjaluke. Reč je, dakako, o današnjem centralnom šetalištu - Gospodskoj ulici.
- Delići, Lazo i njegova sestra Mara, koja je bila udata za profesora Borovicu, pre rata bili su vlasnici oko 300 dunuma zemlje. Oni potiču iz trgovačke porodice koja je u svom vlasništvu imala više zgrada u Gospodskoj ulici. Dok je studirao u Zagrebu bio je to primer elegantnog čoveka koji se oblačio po poslednjoj modi, ali je posle Drugog svetskog rata postao čudak po izgledu, ponašanju, oblačenju i stilu života - podseća nas na Lazu Delića istoričar Zoran Pejašinović, direktor Gimnazije u Banjaluci.
Tu promenu životne filozofije urbane banjalučke legende profesor Pejašinović nalazi u jednom postupku Laze Delića koju potvrđuju i drugi naši sagovornici.
- Kad je Hitler 1933. došao na vlast Delić mu je u svoje i ime Srba iz Banjaluke poslao depešu - čestitku.
Ovaj postupak mu je pomogao da zaštiti sebe i druge 1941. kada su u Banjaluci ustaše došle na vlast. Lazino čudno ponašanje datira od završetka rata 1945. i trajalo je do kraja života. Umro je u 80. godini.
Ugledni banjalučki hroničar i publicista Slavko Podgorelec se rado seća, kako kaže, legendarnog čudaka.
- Delić je bio bonvivan, a gazdovao je četvrtinom nekadašnje Gospodske ulice. Posleratni period Lazinog života najbolje je opisao Herbert Vinkler, zvani Kini, koji je pre dve godine preminuo u nemačkom Nirnbergu - navodi Podgorelec, i citira Vinklera:
„Sećam ga se kao pustinjaka, koji je živeo u kolibi u naselju Delibašino selo, sadašnji Trapisti, uz prugu i okružen svojim vernim psima. Njima je više verovao nego ljudima. Nikada nije studirao matematiku, a bio je vrhunski instruktor iz tog predmeta. Bio je istinski poliglota i besprekorno je govorio nemački, italijanski i francuski jezik. Kao predratni veleposednik drznuo se čestitati izvesnom Adolfu koji mu se, putem Trećeg rajha, zahvalio...“
Lazi Deliću su komunističke vlasti, posle rata, oduzele svu imovinu. Odneo je gaće na štapu i povukao se u novi život - bio pustinjak koji se odvojio od civilizacije. U svojoj trošnoj kolibi, pamtiće generacije banjalučkih srednjoškolaca, držao je instruktorsku nastavu iz matematike, stranih jezika i zahvaljujući Lazi Deliću i njegovom neiscrpnom znanju mnogi su pozavršavali škole i fakultete. Kada su Banjaluku šezdesetih godina prošlog stoleća počeli da obilaze turisti, on je tim grupama bio neslužbeni turistički vodič, dodaje Podgorelec.
Lazo Delić je bio čudak sa neverovatnim znanjem. Bilo bi lepo kada bi lokalna vlast njegovim imenom nazvala bar neku od ulica kojom je hodio. Zaslužio je.
Izvor:
Novosti.rs
Banjalučke legende: Intelektualac, matematičar, poliglota i predratni veleposednik. Bio je vlasnik više objekata, a veći deo života proveo kao pustinjak.
RETKO se ko od današnjih sedokosih i Banjalučana u ozbiljnim godinama ne seća Laze Delića. Prošlo je više od četiri desetleća kako nije među živima, ali ga i sada njegovi sugrađani pamte, ako ni po čemu drugom onda po čudnom i ekstravagantnom izgledu - proređene sede duge kose i sa obaveznim kišnim mantilom koji je leti i zimi vezivao oko struka dugačkim kanapom.
Nijedna ulica u gradu ne nosi njegovo ime, mada je bio (su)vlasnik one najpoznatije u strogom centru Banjaluke. Reč je, dakako, o današnjem centralnom šetalištu - Gospodskoj ulici.
- Delići, Lazo i njegova sestra Mara, koja je bila udata za profesora Borovicu, pre rata bili su vlasnici oko 300 dunuma zemlje. Oni potiču iz trgovačke porodice koja je u svom vlasništvu imala više zgrada u Gospodskoj ulici. Dok je studirao u Zagrebu bio je to primer elegantnog čoveka koji se oblačio po poslednjoj modi, ali je posle Drugog svetskog rata postao čudak po izgledu, ponašanju, oblačenju i stilu života - podseća nas na Lazu Delića istoričar Zoran Pejašinović, direktor Gimnazije u Banjaluci.
Tu promenu životne filozofije urbane banjalučke legende profesor Pejašinović nalazi u jednom postupku Laze Delića koju potvrđuju i drugi naši sagovornici.
- Kad je Hitler 1933. došao na vlast Delić mu je u svoje i ime Srba iz Banjaluke poslao depešu - čestitku.
Ovaj postupak mu je pomogao da zaštiti sebe i druge 1941. kada su u Banjaluci ustaše došle na vlast. Lazino čudno ponašanje datira od završetka rata 1945. i trajalo je do kraja života. Umro je u 80. godini.
Ugledni banjalučki hroničar i publicista Slavko Podgorelec se rado seća, kako kaže, legendarnog čudaka.
- Delić je bio bonvivan, a gazdovao je četvrtinom nekadašnje Gospodske ulice. Posleratni period Lazinog života najbolje je opisao Herbert Vinkler, zvani Kini, koji je pre dve godine preminuo u nemačkom Nirnbergu - navodi Podgorelec, i citira Vinklera:
„Sećam ga se kao pustinjaka, koji je živeo u kolibi u naselju Delibašino selo, sadašnji Trapisti, uz prugu i okružen svojim vernim psima. Njima je više verovao nego ljudima. Nikada nije studirao matematiku, a bio je vrhunski instruktor iz tog predmeta. Bio je istinski poliglota i besprekorno je govorio nemački, italijanski i francuski jezik. Kao predratni veleposednik drznuo se čestitati izvesnom Adolfu koji mu se, putem Trećeg rajha, zahvalio...“
Lazi Deliću su komunističke vlasti, posle rata, oduzele svu imovinu. Odneo je gaće na štapu i povukao se u novi život - bio pustinjak koji se odvojio od civilizacije. U svojoj trošnoj kolibi, pamtiće generacije banjalučkih srednjoškolaca, držao je instruktorsku nastavu iz matematike, stranih jezika i zahvaljujući Lazi Deliću i njegovom neiscrpnom znanju mnogi su pozavršavali škole i fakultete. Kada su Banjaluku šezdesetih godina prošlog stoleća počeli da obilaze turisti, on je tim grupama bio neslužbeni turistički vodič, dodaje Podgorelec.
Lazo Delić je bio čudak sa neverovatnim znanjem. Bilo bi lepo kada bi lokalna vlast njegovim imenom nazvala bar neku od ulica kojom je hodio. Zaslužio je.