- Učlanjen(a)
- 30.12.2009
- Poruka
- 354
LAŽNE MESIJE I PROROCI
Povodom sve masovnije pojave raznih sekti, lažnih proroka i vidovnjaka, ove godine su se Patrijarh i arhijereji naše Crkve u Božićnoj poslanici s pravom obratili vernicima, ukazujući na štetnost njihovog delovanja.
Nije slučajnost da su se svi oni pojavili baš sada. Istorija Hrišćanske crkve nam svedoči da su se oni pojavljivali onda kad je Crkva bila napadana i proganjana. Iza njih stoje određeni moćni centri, koji raspolažu velikim materijalnim sredstvima, što im omogućava da se šire sve više. Oni su antihrišćanski i antipravoslavno nastrojeni. Velika opasnost se nadvila nad naš narod. Njima pogoduje i to što se glas naše Crkve više od pola veka nije mogao čuti uopšte, ili se jedva mogao čuti. To je, svakako, ostavilo dubok trag i posledice u duši našeg naroda. Danas mnogi žele da popune prazninu u svojoj duši, da utole svoju duhovnu glad i žeđ. Na tom putu nailaze na razne sekte, lažne proroke i vidovnjake. Mnogi od njih se pozivaju na Sveto pismo, tumačeći ga onako kako njima odgovara.
Nažalost, mnogi od nas slabo poznaju Sveto pismo, tako da naivno prihvataju ono što im novi "učitelji i proroci" govore. Svi oni posebno napadaju Pravoslavnu crkvu, jer znaju da je jedino ona istinski čuvar pravog učenja koje je sadržano u jevanđelskoj nauci. Oni dobro znaju da je jedino Pravoslavna crkva živi Bogočovečanski organizam, Telo Hristovo, koje je Hristos Glava. Sam Gospod Hristos je prorekao da će se pojaviti mnogi lažni proroci i učitslji: „I tada ako vam ko reče: Evo ovdje je Hrietos; ili Eno ondje, ne vjerujte. Jer će se pojaviti lažni hristosi i lažni proroci, i pokazaće znake i čudesa da bi, ako je moguće, prevarili i izabrane. Ali vi se čuvajte; evo sve sam vam kazao unaprijed" (Mk 13, 21-23).
Među raznim hrišćanskim sektama postoji, svakako, različit pristup u tumačenju i razumevanju Svetog pisma. Međutim, to je manje važno. Kao što smo već rekli, svima njima je važna zajednička borba protiv Pravoslavne crkve. Naš poznati savremeni teolog dr L azar Mil in, govoreći o ovom problemu, kaže: „Suština sekte se upravo i sastoji u njenoj opoziciji prema Crkvi, u poricanju crkvene vere, crkvene organizacije i crkvene vlasti. Sekta to obično čini u ime duhovnosti, u ime pravog Hrista, u ime istinitog tumačenja i shvatanja Svetog pisma. U stvari, svaka sekta čini ogromnu uslugu ateizmu, bilo svesno ili nesvesno. Ateisti i nehrišćani mogu da budu spoljašnji protivnici Crkve, a sektaši su njeni unutrašnji protivnici.
Materijalistička filosofija joj poriče istinitost tobož u ime naučnih činjenica, a sektaši poriču istinitost Crkve tobož u ime Svetog pisma. Metod je različit, a rezultat isti: osporavanje i obaranje Crkve" (L. Milin, Naučno opravdanje relšije VI, Beograd 1986, str. 33).
Važno je napomenuti da su za dušu našeg čoveka podjednako pogubne i razne hrišćanske sekte, a takođe i istočnjačke, koje se sve više šire na našim prostorima. I jedne i druge ne nude i ne daju pravu duhovnu hranu i vodu, već zatrovanu; ne daju pravi lek za lečenje duhovnih bolesti, već nude otrov. Sve to čine smišljeno da bi lakše pridobili lakoverne.
Nažalost, naš Ustav njima nehotice ide na ruku, jer još ne pravi razliku između Crkve i sekte. To sektama omogućava da se kao razna „udruženja građana" vrlo lako registruju i organizuju. Isto tako, mnogi lažni proroci, gatare i vidovnjaci zakupljuju vreme na pojedinim televizijskim kanalima u udarnim terminima, ili veliki prostor u raznim časopisima, što im omogućava da se promovišu i još više truju dušu našeg naroda. Naša Crkva ne dobija sve to. Ako se i pojavljuje na televiziji, to nije u takozvanim udarnim terminima, jer mnoge od raznih sekti raspolažu mnogo većim materijalnim sredstvima od naše Crkve. Zato se možemo pitati da li je sve u novcu, ,zar ne postoji nešto što je važnije i pretežnije? Svakako da postoji, a to je propovedanje istine, prave Hristove nauke i spasenja ljudi. Neki nam prigovaraju da nismo tolerantni i da smo ponekad mnogo oštri prema sektašima. Možemo slobodno reći da smo još isuviše blagi. Kritičare, koji zagovaraju neku lažnu versku toleranciju, možemo pitati da li su sektaši tolerantni. Mnogi od njih se služe raznim prevarama i sličnim sredstvima da bi naivne, lakoverne i kolebljive u veri pridobili. Niko ne sme i ne treba nasilno i napadno da nameće svoju istinu. Mi, pravoslavni, to možemo slobodno reći, jer naša Crkva to nikad nije činila u svojoj istoriji.
Budimo istrajni u našoj veri, čuvajmo je od lažiih mesija, proroka i učitelja i nemojmo se plašiti, jer nam je Gospod Isus Hristos, naš Spasitelj, rekao: „Evo, ja sam sa vama u sve dane do svršetka vijeka" (Mt 28, 20).
JEHOVINI SVEDOCI
Živimo u teškim vremenima. Svedoci smo čitave poplave raznih sekti, lažnih proroka, vidovnjaka i gatara. Svi oni napadno nastupaju i truju dušu našeg naroda. Među sektama koje su vrlo aktivne na našim prostorima ističe se sekta poznata pod imenom Jehovini svedoci.
Kao kod drugih, tako i kod ove sekte treba odmah istaći da je njen osnivač Čarls Tejz Rasel , proglasio sebe za „proroka" Božjeg, a svoje učenje „otkrivenim" od Boga. Ova sekta je od svog nastanka više puta menjala svoje ime. U početku su njeni pripadnici nosili ime raselovci, prema svom osnivaču Raselu, zatim „Ozbiljni istraživači Biblije", a od 1931. godine nazivaju se„Jehovini svedoci". Čarls Rasel je rođen 1852. godineu Pitsburgu, Pensilvanija, SAD. Bavio se trgovinom, ali se ubrzo pročuo kao tumač Svetog pisma. Od mladosti su ga zanimala eshatološka pitanja i problemi. Tumačeći ih, predstavljao je sebe kao „proroka" koji je otkrivenje dobio od Boga. Njegove pristalice su ga poštovale i nazivale ga „poslanikom" Božjim.
Rasel se bavio i pisanjem. Njegovo najpoznatije delo nosi naziv „Biblijske studije". Godine 1879, Rasel je pokrenuo polumesečni časopis „Kula stražara kao vesnik prisustva Hristovog", koji je uređivao do svoje smrti 1916. godine. ;
Njegov rad su produžili njegovi sledbenici, tako da su se Jehovini svedoci raširili i propagirali svoje učenje na svim kontinentima. To rade vrlo nametljivo i na javnim mestima i po privatnim stanovima.
Jehovini svedoci odbacuju hrišćansku dogmu o Svetoj Trojici, jer, kako oni kažu, o njoj se ne govori u Svetom pismu. Međutim, vrlo lako možemo osporiti tu njihovu tvrdnju, jer je poznato da se ova dogma nagoveštava u Starom zavetu, a otkriva potpuno u Novom, jer je Stari zavet bio samo „sen dobara koja će doći" (Jevr 10,1). U ovo se može uveriti svako ko poznaje tekst Svetog pisma.
Oni osporavaju i pravoslavno učenje o Gospodu Isusu Hristu. Za Spasitelja kažu da je Sin Božji, sin oca Jehove, ali nije Bog, već Reč Božja, Božje prvo stvorenje. Ovo svoje ime je imao dok je živeo kod svog nebeskog oca Jehove Boga, pre nego što je postao čovek. Kao čovek je raspet i sahranjen. Nije vaskrsao telesno nego duhovno. Pošto Gospod Isus Hristos po njima nije Bog, to ni Njegova mati Djeva Marija nije Bogorodica. Jehovisti su otišli još dalje, tako da su osporili Božanstvo i trećem licu Svete Trojice - Duhu Svetom, koga zovu Božja sila.
Oni osporavaju i odbacuju i hrišćanske simvole, praznike i običaje, jer su oni, po njima, mnogobožačkog porekla. Da bi „opravdali" ovo svoje shvatanje, pozivaju se na razne enciklopedije, a ne na dokaze iz Svetog pisma ili Istorije Crkve. Svete tajne nazivaju obredima i priznaju samo obred krštenja i Gospodnju večeru (pričešće). Po njima „krštenje nije radi opraštanja greha, nego je ono samo spoljašnji znak poništenja greha". Na Gospodnjoj večeri (pričešću) po njima hleb i vino se ne pretvaraju u pravo telo i krv Hristovu.
Za razliku od adventista (subotara) ne dele jela na „čista" i „nečista", ali zabranjuju upotrebu krvi. Čak su i protiv transfuzije. Tako je prošle godine jedan mladić u Negotinskoj krajini umro, jer njegov otac nije dozvolio da mu lekari daju transfuziju. O ovom događaju je pisala naša dnevna štampa.
Ipak, glavna tačka njihovog učenja jeste hilijazam, odnosno vera u skori dolazak Hristovog zemaljskog hiljadugodišnjeg carstva. Po njima večni život na nebu „rezervisan" je samo za 144.000 pravednika koji su odabrani. Dok adventisti govore da će drugi Hristov dolazak biti vidljiv, jehovisti, po tvrdnji njihovog osnivača Rasela, uče da će biti nevidljiv. On je „proračunao" da je Hristos nevidljivo došao na Zemlju 1914. godine. Tada je osnovao svoje hiljadugodišnje carstvo kojim nevidljivo vlada s neba preko odabranih, izabranih „knezova". Po Raselu život u ovom carstvu na Zemlji „biće pravi Raj, bez ikakvih materijalnih i socijalnih nedostataka". Eto, o svemu ovome govori Rasel, a iz Svetog pisma znamo da je sam Gospod Isus Hristos rekao da o vremenu Njegovog drugog dolaska ne znaju ni Njegovi anđeli.
Pokret Jehovinih svedoka je, kako kaže naš savremeni teolog dr Lazar Milin, „koncentrat svih starih hrišćanskih jeresi prožetih duhom judejstva" (L. Milin, Naučno opravdanje religije VI, Beograd 1986, 96). Jehovisti se sa judejstvom slažu u tome što odbacuju hrišćansku dogmu o Svetoj Trojici i što poriču Božanstvo Gospoda Isusa Hrista. Međutim, od judejstva se razlikuju u tome što priznaju Isusa Nazarećanina za Mesiju, što odbacuju starozavetne praznike sa subotom i starozavetni obredni zakon, i što za razliku od Jevreja, slobodno spominju Jehovino ime.
Mi, pravoslavni hrišćani, treba da se čuvamo i od jehovista i od svih ostalih sekti koje deluju na našim prostorima, jer svi oni nude zatrovanu duhovnu hranu i piće. Isto tako, stalno treba da imamo na umu da je jedino Pravoslavna crkva jedini istinski čuvar spasonosne Hristove nauke.
ADVENTISTI (SUBOTARI)
Uz Jehovine svedoke, adventisti (subotari) su danas, takođe, vrlo aktivni na našim prostorima. Njihovo ime dol azi od latinske reči adventus, što znači dolazak. Oni kažu da očekuju skori dolazak Hristov na Zemlju, kad će suditi i živima i mrtvima po njihovim zaslugama i po tome se razlikuju od drugih hrišćana koji, takođe, veruju u drugi dolazak Gospoda Isusa Hrista. Doduše, u tome oni nisu izuzetak, jer je bilo i drugih, koji su se bavili proračunima kad će Hristos doći. Svi oni zaboravljaju na Hristove reči o Njegovom drugom dolasku: „O danu tome i o času niko ne zna, ni anđeli nebeski, do Otac moj sam" (Mt 24,35). Kad su Ga apostoli posle Vaskrsenja
ponovo pitali o ovome, On im je rekao: „Nije vaše da znate vremena i leta koje Otac zadrža u svojoj vlasti" (Dap 1, 7). Međutim, sektaši ne mare za ove Hristove reči, što je još jedna potvrda „ispravnosti" njihovog učenja.
Osnivač adventizma bio je Vilijem Miler ,koji je živeo od 1782. do 1849. godine. Po zanimanju je bio farmer, ali je puno čitao. Proučavajući Bibliju, on je na osnovu knjige proroka Danila „izračunao" da će kraj sveta doći između 21. marta 1843. i 21. marta 1844. godine. Mnogo ljudi je poverovalo u ovu njegovu tvrdnju, tako da su se pripremali za ovaj događaj. Međutim, kad je vreme isteklo, mnogi su bili razočarani. Milerov prijatelj Semjuel Snou je „pronašao" grešku i označio 22. " oktobar kao datum kraja sveta. Međutim, njihove pristalice su i ovog puta bile razočarane. Baptistička zajednica, kojoj je Miler pripadao, isključila ga je iz svog članstva. Zbog toga je on osnovao novu, adventističku zajednicu. Posle Milerove smrti, nastavljači njegovog dela bili su Hajrem Edson, Džozef Bejts i Elen Vajt 1827-1915.
Osnova novog adventističkog učenja sastojala se u tome da je Hristos 1844. ušao u nebesko svetilište da sudi gresima živih i mrtvih, da treba praznovati sedmi dan kao sabat (subota-dan odmora) i verovati da je Elen Vajt prava proročica. Do 1855. godine sedište im je bilo u Betl Kriku, Mičigen, a od 1860. godine zvanično se zovu Adventisti sedmog dana. Na našim prostorima se pojavljuju početkom ovog veka. Skupljaju se i mole u svojim „domovima molitve". Imaju i svoje bogoslovske škole, a od pre nekoliko godina i svoj Teološki fakultet u Beogradu, na Banovom brdu.
Oni usvajaju Nikeocarigradski simvol vere bez dodatka „Filiokve", ali ga tumače na svoj način. Glavni izvor vere su Biblija i dela „proročice" Elen Vajt. Po njima Biblija se sama po sebi tumači, čovek se spasava verom u iskupiteljsku Hristovu žrtvu. Hristos je jedini posrednik, pa se zbog toga ne treba moliti ni Bogorodici ni svetiteljima. Od Svetih tajni priznaju samo obred krštenjai „večeru Gospodnju" (pričešće). Međutim, oni ne veruju da se hleb i vino pretvaraju u telo i krv Hristovu. Ne poštuju ikone, relikvije i krst. Uče da će se vaskrsenje mrtvih desiti u dve etape: prvo će vaskrsnuti pravednici, a zatim grešnici. Veruju u hiljadugodišnje carstvo Hristovo - hilšazam. Po njima, Hristos će doći i vaskrsnuti pravednike, koji će se sa Njim vazneti na nebo, gde će ostati hiljadu godina. Zato vreme Zemlja će biti pusta, a Satana svezan. Posle hiljadu godina će vaskrsnuti i grešnici, Satana oslobođen, pa će ih varati. Dalje, Hristos silazi sa pravednicima na Zemlju i bori se protiv Satane i grešnika. Pošto ih pobedi, baca ih u ognjeno jezero. Znači, oni će biti uništeni, a ne bačeni na večne muke, kako uči Crkva. Kao što smo rekli, adventisti praznuju subotu umesto nedelje, koju je, po njima, uveo papa, koga nazivaju antihristom. Jela dele na čista i neči sta. Nejedu svinjetinu i uzdržavaju se od alkohola i duvana. Za „večeru Gospodnju" (pričešće) upotrebljavaju slatko vino ili širu.
POKRET HARE KRIŠNA (Pokret za razvijanje „ Krišnine svesti ")
Kao mnoge druge istočnjačke sekte i pokreti, tako je i ovaj pokret iz Amerike došao u Evropu i na naše prostore. Osnivač ovog pokreta je Prahupada, koji je 1966. godine iz Indije došao u Ameriku. U Njujorku je počeo da se druži sa hipicima i da im propoveda svoje učenje. Govorio im je da treba da se odreknu svog dotadašnjeg načina života, odnosno da se odreknu besciljnog lutanja, drogiranja, razvrata i orgijanja. Učio ih je da treba da razvijaju svest o Krišni. (Krišna je jedno od avatara, odnosno ovaploćenja indijskog boga Višnua.) Prahupada je govorio da se to postiže jednostavnim i neprestanim pevanjem „Hari Krišna, Hari Krišna, Krišna, Krišna, Hari, Hari, Hari Rama, Hari Rama, Rama, Rama, Hari, Hari..." Članovi ovog pokreta su vegetarijanci, veruju u karmu (delanje, čin, podvig) i reinkarnaciju (ponovno ovaploćenje). Kultovi su im idolopoklonički. Nose indijska imena i odeću, briju glave, iako mnogi od njih nisu Indijci (Indusi).
Kod nas svoje učenje šire prodajom, pa čak i besplatnim deljenjem knjiga, organizovanjem predavanja i koncerata, što sve rade vrlo organizovano i uporno. Da bi što lakše pridobili nove članove, govore da je Isus Hristos jedan od njihovih učitelja.
Mi ne možemo prihvatiti učenje ovog pokreta, a pogotovo da je Gospod Isus Hristos jedan od njihovih učitelja. Što se tiče njihovog učenja o karmi i reinkarnaciji, moramo reći da je ono suprotno učenju naše Crkve, jer je upereno protiv poštovanja svetitelja. Ako bi ovo učenje bilo ispravno, kako bismo mogli poštovati i proslavljati svetitelje, kad ne znamo u kom i kakvom obliku su se dosad pojavljivali i u kakvom će se pojavljivati ubuduće. Oni sigurno ne bi sada bili onakvi kakvim ih zamišljamo i poštujemo. Isto tako, ako bi učenje o reinkarnaciji bilo ispravno, bilo bi nepotrebno naše sećanje na naše umrle pretke, bile bi izlišne molitve za pokoj (upokojiti, znači sačuvati) njihovih duša. Ovo učenje je upereno i protiv moralnog zakona i čovekove odgovornosti za učinjena dela. Zašto bi neko bio odgovoran za ono što je u nekom drugom obliku učinio? Moramo reći da je učenje o reinkarnaciji vrlo apsurdno.
Naša Crkva ne traži od svojih članova da budu vegetarijanci ali traži umerenost u svemu, pa i u jelu. Na prvi pogled pripadnici ovog pokreta mogu svojom mirnoćom, propovedanjem uzdržljivosti, težnjom za poznanjem Boga, istine, pravde, da obmanu i prevare one koji su lakoverni i ne poznaju dovoljno svoju veru. Zbog toga je potrebno da se takvi obrazuju u duhu svoje pravoslavne vere, da dolaze u hramove na bogosluženja i da žive onako kako Gospod Isus Hristos, naš Spasitelj, traži od svojih sledbenika.
SATANISTI
Među mnogim sektama i pokretima koji deluju na našim prostorima, sve više se svojim delovanjem i pogubnim uticajem ističu satanisti. Za razliku od drugih, oni nisu zvanično registrovani, pa se zato tajno okupljaju po privatnim stanovima svojih članova, po grobljima i drugim mestima. I oni su u Evropu i na naše prostore došli iz Amerike. U Americi imaju čak i svoju crkvu (!!!), koju je osnovao Anton Lavej u San Francisku 1966. godine. Pored njega satanisti poštuju i Alistera Kroulija, koji je govorio za sebe da mu je ime 666, odnosno Antihrist.
Satanisti vrše crne mise na kojima ritualno žrtvuju životinje. To čine i ovde kod nas, na svojim skupovima. Na ovim skupovima se takođe drogiraju, opijaju, orgijaju, a sve to uz veličanje Lucifera - Satane. Tom prilikom ruže Hrista i govore da je Satana veći i moćniji od Njega.
O njima i njihovom delovanju kod nas, pisala je i dnevna štampa. Oni su u okolini Trstenika demolirali pravoslavne hramove i groblja, na kojima su čupali krstove i rušili i lomili spomenike. Štampa je, takođe, zabeležila i ubistva koja su počinili pripadnici ove sekte. Neki od njih su zatim izvršili i samoubistva. .,
Satanisti i ovde kod nas, najviše pristalica imaju među mladima. Zbog toga je potrebno da ih opominjemo na pogubno delovanje satanista i da ih uputimo na pravi put vere i pravi i jedini ispravni način života. Gospod Isus Hristos nas je preko Svojih apostola upozorio da ćemo imati nevolja, ali nam je rekao da se ne plašimo ako u Njega verujemo, je je On sa nama „u sve dane do svršetka vijeka" (Mt28,20). Naš narod ima jednu divnu izreku, koja prosto izvire iz ovih Spasiteljevih reči, a ona glasi: Ako je Bog sa nama, ko će protiv nas?
TRANSCENDENTALNA MEDITACIJA
Osnivač pokreta je Mahariši Maheš Jogi. TM, je po njemu, tehnika koja pomaže razvoj fizičkih i mentalnih sposobnosti. Polaznicima viših tečajeva obećavaju se natprirodni darovi (levitacija). TM ima svoje sledbenike po mnogim gradovima unutrašnjosti Srbije. Njihov metod rada sastoji se u propagiranju ideja putem predavanja i štampe, ali insistiraju na tome da nisu religiozni pokret već škola usavršavanja. Za mantranje i meditaciju, pored istočnjačkih magijskih formula, koriste „Oče naš..." i Isusovu molitvu.
BAHAJSKA VERA
Osnivač je persijanac Bahaulah. 1863. godine objavio je da je on poslednji učitelj religijskog preporoda. Pre njega su bili: Avram, Mojsije, Buda, Zaratustra, Isus i Muhamed. Sekta u svetu broji, prema njihovoj statistici, oko 4 miliona članova. Glavni centar je u Haifi u Izraelu. Propovedaju ujedinjenje sveta i jednu svetsku religiju. Tvrde da verska istina nije apsolutna. Glavni cilj življenja na zemlji je uspostavljanje svetske federacije. Sekta radi na principu tajnosti, a nove članove vrbuju preko svojih proverenih članova. Struktura i sedište za sada su nepoznati.
ORDO TEMPLI ORIJENTIS
Za ovu grupu zaduženi su Vladimir i Maja Madić sa Novog Beograda. To je okultistička i crnomagijska grupa zasnovana na učenju engleskog sataniste Alistera Kroulija, čije je magijsko ime bilo „Velika zver 666". Uče da je jedini zakon za čoveka da radi ono što hoće. Praktikuje najgnusnije oblike izopačene seksualne magije. Bave se prizivanjem demona. Imaju razvijenu izdavačku delatnost i objavljuju luksuzna izdanja magijske literature, naročito Kroulijevih knjiga koje se mogu kupiti u svim beogradskim knjižarama. I oni su tajna organizacija. Nastoje da zavrbuju mlade iz bogatih krugova i njima se služe za svoje gnusne obrede. Termine u svojim programima davala im je TV Beograd i TV Politika.
ROZENKROJCERI
(Međunarodna škola ružinog krsta, sedište u Zemunu)
Nastali su u 17. veku kada je protestantski teolog Johan Valentin Andrea napisao delo „Alhemijska gozba Kristijana Rozenkrojca". Postoji više frakcija ovog pokreta. Njihovo glavno učenje je da čovek postaje bog usvajanjem okultnog znanja a tvrde da je hrišćanstvo - Crkva to znanje izopačila. Hvale se da su učenici gnostika, manihejaca, bogumila i sličnih jeretika.
Propovedaju reinkarnaciju i uče da je ljudska telesnost sama po sebi greh. Izdaju knjige i brošure. Glavni metod rada su predavanja i razgovori. Postoje razrađeni rozenkrojcerski rituali. Privlačni su za intelektualnu i poluintelektualnu publiku.
ŠRI ĐINMOJ CENTAR
Ovaj istočnjački pokret osnovao je Šri Ćinmoj (rođen 1931. godine u Indiji). Godine 1964. otišao je u SAD. On je guru (učitelj) koji ima preko stotinu centara širom sveta. Kao i kod svih hinduista, uči se da je čovek po prirodi božanstven i da kroz meditaciju on tu božanstvenost otkriva. Pristalice Šri Ćinmoja pored meditacije bave se slikanjem, poezijom, plesom i muzikom koju komponuje sam guru. Muzika je magijska, čulna i privlačna. Šri Ćinmoj sarađuje sa Ujedinjenim nacijama (vodi meditaciju za ambasadore UN). Cilj im je da pridobiju mlade pod parolom širenja mira i ljubavi u svetu. 1991. godine UN su organizovale trku za mir u saradnji sa Šri Ćinmojem, a ta trka prošla je i kroz Srbiju pa je u to ime bio pozvan na otvaranje te manifestacije i Patrijarh srpski koji srećom nije otišao. Očito to nije bila obična sportska manifestacija već je imala okultistički predznak.
BIHARSKA ŠKOLA JOGE
Osnivač ovog pokreta je Svami Satjananda Sarasvati, koji je 1963. osnovao međunarodnu školu za jogu. Njegovo učenje je panteističko i slično ostalim indijskim učenjima. Pokušao je da stvori sintezu svih joga tehnika. Njegovi sledbenici se bave meditacijom i cilj im je da pridobiju što više mladih.
OŠO RAJNEŠ
Ošo Rajneš je u Indiji napravio sintezu istočnjačkih učenja dodavši hinduizmu i Zen Budizam, ali i hrišćansku gnostiku. Za Srbiju mu je zastupnik izvesni Slobodan Vekić (Svami Devananda).
NjU EJDž - NOVO DOBA
Pokret je nastao iz teozofije i osnovala ga je Alisa Bejli 1945. godine.
Ujedinjuje magiju, okultizam, veštičarstvo, paganstvo nazovi - hrišćanska otkrivenja itd. Jako su popularni u svetu. Samo u Nemačkoj su imali 500 hiljada sledbenika 1988. godine. Cilj pokreta je stvaranje jedne svetske religije. Sledbenici pokreta veruju u izvesnog okultistu koji se predstavlja kao Hrist Metreja, a živi u Londonu. Metreja smatraju za konačnog mesiju i tvrde da će se uskoro uspostaviti zemaljski raj. Uče da su sve religije jednake kao i to da je završena epoha hrišćanstva koja je bila u zodijačkom znaku ribe. Po njima otpočela je epoha vodolije koja će doneti promenu svesti i svetski mir. U okviru Nju Ejdža deluje veliki broj pokreta, od ekoloških do antiratnih, što izgleda vrlo pozitivno. Imaju svoju muziku (rok grupa „Ejsid haus") a radi postizanja nekih mističnih stanja koriste opaku sintetičku drogu „ejsid".
SAI BABIN POKRET
Predstavnik za Srbiju je Vesna Krmpotić, književnik.
Sai Baba je 60 godišnji induski guru s velikim magijskim moćima kojima privlači svoje sledbenike. Za sebe tvrdi da je ovaploćeni bog i da će se sve religije uskoro ujediniti, jer je on mesija svih religija. Sai Babini sledbenici nameravaju da hram univerzalne religije u Srbiji podignu na ušću Save u Dunav. Imaju veliku medijsku propagandu naročito u popularnoj štampi (TV Reviji). Smatraju da je Beograd jedno od središta svetskog ujedinjenja i namere su im stoga veoma ozbiljne. Simbol im je krst u čijem je centru srce, jer po njima „stari krst" simboliše patnju i stradanje, a doba koje nailazi jeste doba sveopšte ljubavi i sreće. Insistiraju na uklanjanju lika Gospodnjeg s krsta. U Sai Babinom centru u Indiji postoji maketa hrama Svetog Save na Vračaru koju su mu doneli poklonici iz Srbije.
BELA GNOSTIČKA CRKVA
Na čelu ove organizacije nalazi se psiholog i okultista Živorad Slavinski, pisac najtiražnijih okultističkih knjiga (Simboli hermetizma, Psihonauti unutrašnjih svetova, itd). Bave se okultnom tehnikom koja se naziva „inteziv prosvetljenja". Simbol im je zmija nad kojom leti golub.
LNTROPOZOFII TEOZOFI (sastanci po privatnim stanovima)
Sedište antropozofa je u Zrenjaninu a aktivni su i na teritoriji Beograda. Imaju svoj časopis koji se zove „Antropozofija" i čiji je sadržaj skoro u celini posvećen učenju Rudolfa Štajnera. Od 6. do 9. maja 1991. godine, držali su seminar u palati „Pinki". Predstavnik za Beograd je izvesni Josif Korać.
Ovim sažetim izveštajem o okultističkim grupama i istočnjačkim religioznim grupama nisu obuhvaćene mnoge manje grupe koje svakodnevno niču, kriju svoja prebivališta i mesta sastajanja, te se još ne mogu registrovati.
Uglavnom uče o reinkarnaciji, meditaciji, magiji a Hrista pominju kao jednog od „učitelja u kosmičkoj hijerarhiji". Njegovo otrkivenje je „nepotpuno" po njima, jer „božanstvo evoluira". Istočnjačka muzika koja se koristi u ritualnim radnjama hinduista, magijski je sugestivna i ima destruktivan uticaj na ljudsku dušu. A mantre „OM" i „Hare Krišna" ostvaruju još pogubnije efekte.
Preko štampe i drugih medija njihov uticaj u Beogradu, a pouzdano se zna i drugim većim mestima Srbije, sve više se šire naročito među mladima, za koje su učenje o reinkarnaciji i parapsihološkim moćima veoma privlačni.
PROTESGANTSKE SEKTE
S obzirom da je učenje većine protestantskih sekti koje kod nas deluju, izvrsno apologetski obrađeno od strane o. dr Lazara Milina, nastojaćemo da damo opšti pregled i da obavestimo o učenjima protestantskih sekti koje su se kod nas nedavno pojavile.
UNIVERZALNI ŽIVOT (sastaju se svakog petka u hotelu„ Ekscelzior")
Učenje ove sekte zasniva se na „otkrivenjima" koja je dobila „proročica" Gabrijela. Navodno priznaju daj eHristos Bog, ali je, po njihovim rečima došlo vreme za novo jevanđelje. Njihovo učenje je sinkretističko i gnostičko.
"Tvrde da su naša kanonska jevanđelja izmenjena od strane zvanične Crkve na Vaseljenskim saborima, a za svete oce smatraju samo gnostike i jeretike. Uče o reinkarnaciji i monofiziti su. Centar im je u Vircburgu, u Nemačkoj, gde stvaraju tzv. „Novi Jerusalim". Članovi sekte u Beogradu su svih uzrasta.
HRIŠĐANSKA ALIJANSA
Formirana je u Americi od više protestantskih sekti. Usmerili su delovanje na istočnu pravoslavnu Evropu, gde posle političkih promena, vide slobodan prostor. Zajednički obuča vaju i obilato finansiraju misionare. Njihov rad je usmeren isključivo na mlade. Imaju svoje stalne članove u Srbiji, ali im šalju i grupe, koje se po pravilu sastoje od 4 devojke i 4 mladića. Okupljaju se uglavnom po privatnim stanovima. Vodeću ulogu imaju baptisti.
SLOBODNA CRKVA
Sekta je nastala u Crnoj Gori 80 tih godina. Učenje je zasnovano na „otkrivenjima" i vizijama osnivača.
Ne priznaju crkvenu jerarhiju ni obrede, ni učenje pravoslavne crkve, ali imaju svoj obred „lomljenja hleba "i „venčanja". Jedina sveta knjiga je Sveto pismo, koje se na svoj način drže. Drugih knjiga nemaju. Okupljaju mlade.
Članovi su mladi ljudi, tihi i dobrog ponašanja.
APOKALIPTIČKA SEKTA
Tačan naziv ove sekte nije poznat, a sebe nazivaju hrišćanima. Tvrde da Hristos ne pripada nijednoj crkvi posebno. Bog je ljubav bez obzira na veroispovest. Imaju učenje o raju i paklu, a smatraju da se do Boga stiže samo putem molitve. Tvrde da živimo u poslednjim vremenima. Sekta je stigla iz Amerike. Mesto okupljanja je ispred hrama Svetog Marka i nikad u njega ne ulaze. Propagandu šire srednjoškolci oba pola.
Postoji čitava grupa sinkretističko-protestantskih sekti koje su međusobno dobro povezane. One su 7. marta 1992. godine održale zajedničku molitvu. To su grupe: Maslinova grana, Isus Hristos, Su Adat, Veliko belo bratstvo, itd.
Protestantske zajednice su vrlo aktivne i njihovi uspesi u pridobijanju članova su nesumnjivi. Očito je da su dobro finansirane iz inostranstva, odakle im se obezbeđuje propagandni materijal. Smatraju da je tle pravoslavnih zemalja pogodno za njihovu misionarsku delatnost. U Beogradu su vrlo agresivni naročito Jehovini svedoci i adventisti. Ove sekte deluju po studentskim domovima i namera im je daduhovno porobe studentsku omladinu.
Odnedavno kod nas su se pojavili i mormoni koji su već počeli sa štampanjem svojih brošura.
LAŽNI PROROCI, VIDOVNjACI I BIOENERGETIČARI
Lažni proroci su masovna pojava danas, pa ih ima i u našem narodu. Pre svega zbog te masovnosti, njihov uticaj je vrlo negativan. Njihova „otkrivenja" objavljuju TV, radio, štampa... Da ta pojava može uzeti šire razmere pokazuje slučaj „glave kneza Lazara". Zbog tvrdnje da su Srbi pod prokletstvom zato što je glava sv. Kneza odvojena od njegovog tela morao je da reaguje i NjegovaSvetost Patrijarh. Lažni proroci utiču na formiranje javnog mnjenja prosečnih verski neobrazovanih lica, a svojim tumačenjima „istina vere" obmanjuju čak i delimično ucrkvenjenje vernike.
U prilogu dostavljamo kratak pregled nekih od najpopularnijih.
DEDA MILOJE
Za popularisanje deda Miloja, najzaslužniji , je izvesni Pavle Matić, osnivač i urednik okultističkog „Nostradamusovog magazina". Identitet deda Miloja nije utvrđen. Matić ga predstavlja kao pomoravskog seljaka, ali je sasvim moguće da je reč o izmišljenoj ličnosti. „Proročanstva" su objavljena u knjizi „Biće tumbanja po celom svetu" (Beograd, jesen 1991). Knjiga je prodana u velikom tiražu. Deda Miloje uči sledeće:
- postoji reinkarnacija za duše izašle iz ubijenog tela;
- Pravoslavna crkva nema istinsku Bibliju (Sveto pismo je u Vatikanu, i mi treba da se „pokoljemo" s katolicima da bismo ga našli);
- nema vaskrsenja iz mrtvih, jer „telu ne može da se presuđuje";
- nema Strašnog suda. „To su izmislili popovi da vladaju s narodom".
MILOJKO KREMANAC
„Naslednik Tarabića i kremanski prorok naših vremena". Učenje mu je vrlo slično učenju deda Miloja. Tekstove o njemu objavljivalo je „Treće oko".
Govori o potrebi otkrivanja novog Jevanđelja, jer su pravo Jevanđelje sakrili, izopačili neki od učitelja na vaseljenskim saborima. Pravoslavlje će se uskoro reformisati, a Srbi će se vratiti svom starom slovenskom učenju i priključiti se reformi.
KLEOPATRA, VAVA, BUBA...
Medijske su „zvezde". Pojavljuju se na Televiziji, u revijama i nekim drugim javnim glasilima. Bave se proricanjem sudbine pojedinaca, ali „predviđaju" i političke događaje. Njihov uticaj je zbog stalne reklame u sredstvima javnog informisanja, osetan. Nemaju veze sa pravoslavljem, ali se trude, prema prilikama, da se i tako prikažu.
ASTROLOZI
Astrologija, danas veoma popularna na Zapadu, preneta je pre nekoliko godina preko Ljubljane i Zagreba.
Verovanje u horoskop je najmasovnija pojava među današnjom srpskom omladinom, a razne vrste horoskopa (kineski, indijanski, indijski) omiljena su literatura. Astrološka praksa potiče iz asirovavilonske magije i kod onih koji veruju u astrološka proricanja može da razvije nezdravi fatalizam istočnjačkog tipa. Prateće pojave su druge vračarske veštine: geomantija, hiromantija, gatanje po „ji đingu", Jedna od najaktivnijih spisateljica horoskopa je izvesna Olja Bakić koja se predstavlja kao pravoslavna. Svom imenu pridodala je i titulu „hadži" da bi taj utisak pojačala. Tu je i Milja Vujanović, zvana Regulus, nekadašnja glumica i TV voditeljka, a danas učitelj astrologije i jedna od ključnih ličnosti u Sai Babinom centru za Beograd. Ima emisiju na TV Politici, rubriku u TV Reviji, a povremeno se pojavljuje u popularnim ženskim i porodičnim časopisima.
BIOENERGETIČARI
Učenje o bioenergiji je novijeg datuma i zasniva se na nekoliko teorija (život i magnetizam, učenje o auri, postojanje parapsiholoških fenomena, telekineza i telepatija). Mada naizgled „naučnoutemeljena", učenje o bioenergiji je jedna od mnogobrojnih transformacija istočnjačkih okultnih mentalnih tehnika. (Za šire upoznavanje svega što je negativno u ovoj oblasti može poslužiti izvrsna knjiga Sankt Petersburškog prezvitera Rodiona, „Ljudi i demoni - način na koji zlodusi kušaju modernog čoveka", izdanje Sankt Petersburg 1991.) Bioenergetičari obećavaju „čudotvorna" isceljenja od najtežih bolesti i imaju široku popularnost. Karakterističan je slučaj ruskog „iscelitelja" Alana Čumaka, čija je plastificirana fotografija s „čudotvornim" moćima višekratno objavljivana na televiziji i u najtiražnijim beogradskim revijama! Tvrđeno je da ova sličica može da, „osvešta" vodu i odstrani bol.
Kao i uvek kada je u pitanju nepravoslavna duhovnost mora se obratiti pažnja na gore opisane pojave zato što one, iako nisu direktno usmerene protiv crkve i njenih vernih, ipak rastaču i oslabljuju ionako obezboženi nacionalni organizam.
OPŠTE NAPOMENE
Naš izveštaj je, kako smo već napomenuli, nepotpun upravo stoga što su sekte i grupacije o kojima smo govorili veoma protočne, a njihov uticaj veliki zbog medijske propagande.
Versko vaspitanje naroda preuzima sumnjiva štampa, poput lista „Vera" (izdanje „Borbine" štamparije) koji ne samo da izjednačava pravoslavlje s ostalim religijama, nego ga i pogrešno tumači (objavljuje se, recimo, „pravoslavni horoskop" zasnovan na danu rođenja i svecu zaštitniku). Na žalost mnogi pravoslavni vernici lakoverno se povode za primamljivom spoljašnošću onoga što je daleko od svetootačkog predanja. Tome doprinose neki pojedinci (dovoljno je pomenuti „haotičnu teologiju" Milića od Mačve i njemu sličnih), ali i neke institucije bliske Crkvi (bilo je slučajeva da se u nekim od prodavnica svešteničke zadruge kupcima nude „Nostradamusova proročanstva" i „Večiti kalendar"),
Očito je da je Pravoslavna Srbija na velikom udaru sekti i pokreta koji su u direktnoj suprotnosti sa našim Vjeruju. Po svemu sudeći, pored činjenice da su dobro snabdevene i finansirane iz inostranstva, njihovoj pojavi pogoduje čitava društvena situacija u Srbiji (stanje beznađa i zapuštenosti svake vrste). Duboki prodor okultizma poguban je za mlade duše. Jedno malo istraživanje u osnovnoj školi „Radojka Lakić" u Beogradu, pokazalo je da se učenici sedmog razreda uveliko bave spiritizmom ne shvatajući njegovo pravo značenje. U mnogim knjižarama mogu ,se naći i satanističke knjige (recimo Kroulijeva dela ili antologija crnomagijskih tekstova „Crni sabat").
Magijski kultovi i istočnjačke religije koje dolaze među nas pripadaju primitivnoj religijskoj svesti i po svojoj „dubini" daleko su od punote pravoslavnog ispovedanja Bogočovečanske istine. Ali, pošto su prilagođene načinu mišljenja današnjeg čoveka (obezboženog i rascrkvenjenog) i da se veleglasno propagiraju, imaju uspeha i u našoj sredini. Zato ova pojava niukom slučaju nije bezopasna kako bi u prvi mah moglo da izgleda. Potrebna je široka unutrašnja i spoljašnja misija Srpske pravoslavne crkve da bi se naši verni zaštitili od uticaja ove nakaradne religioznosti.
----------------------
izvor:
Sajt studenata Medicinskog fakulteta u Beogradu
eeee... ccccc
