- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
28. 03. 2010 PRESS
PUT OKO SVETA - VIKTOR LAZIĆ
U zemlji milion slonova
Najveći srpski avanturista malim drvenim brodom stigao je i do Laosa, zemlje razorene vijetnamskim ratom, u kojoj komunisti i dalje drže sve konce u rukama, ali ne brane religiju i uvode sva pravila moderne ekonomije
Pratio sam vijuge reke Mekong i njenih pritoka ka severu. Vodeni putevi ovde su i dalje glavne saobraćajnice. U meandriranju Mekonga, nalik znatiželji, duž neobičnih ostrva reke koja više liči na okean života, mali drveni brod pratilo je jato ptica i družina veselih rečnih delfina. Tako sam stigao do Laosa, jedine zemlje jugoistočne Azije bez izlaza na more, ali sa rekom Mekong i njenim delfinima u „zemlji milion slonova", što je prevod imena prvobitne laoske države.
Centralni komitet Komunističke partije, zajedno sa Politbiroom, i dalje u Laosu drži sve konce u svojim rukama, u međuvremenu kao religiju prihvativši budizam i sva pravila moderne ekonomije. Ako me je komunizam, tj. njegovi predstavnici, ičim iznenadio, onda je to sposobnost da se preobuče i pretvori u gotovo bilo šta na ovom svetu.
Za vreme vijetnamskog rata, borbe su zavladale i Laosom. Niksonova doktrina ukratko bi se mogla sažeti u: „Ako nisi za nas, onda ćemo te sravniti sa zemljom". Tako su se Kambodža i Laos našli u ratnom vihoru, mada su njihove vođe svom snagom pokušale da ostanu neutralne u ratu koji će na kraju te susedne zemlje možda uništiti i više nego sam Vijetnam. Ho Ši Min je u ovim predelima napravio neviđeno moćnu logističku stazu snabdevanja i napadanja sa severa na jug, koja je bila glavna meta američkih bombardera.
Isprva tajno bombardovanje ove dve zemlje pretvorilo se u sistematsko uništavanje svega živog, uključujući i bilje i insekte. Na svom povratku u vojne baze na Tajlandu i u Sijamskom zalivu, Amerikanci su sve neizbačene bombe u Vijetnamu bacali na Laos i Kambodžu. Na kraju, besni zbog gubitaka, ovaj predeo gađali su napalm bombama i kojekakvim pesticidima kako bi sravnili sa zemljom zeleni pokrivač, šume koje su bile najbolji dom i prijatelj Vijetkonga. I zaista, Amerikanci su mnogo izgubili u ovom ratu, oko 58.000 vojnika. Vijetnam, Laos i Kambodžu ovaj rat je koštao mnogo miliona života, od kojih je većina stradala kao kolateralna šteta odluke iz Vašingtona.
Plantaže u džungli
Dobar čaj i jedna od najkvalitetnijih kafa na svetu
U veličanstvenoj preostaloj džungli, među vodopadima koji se bacaju sa planinskih vrhova i do 120 metara u dna klisura, danas se najviše uzgajaju čaj i jedna od najkvalitetnijih kafa na svetu. Upoznao sam ostarelog vlasnika jedne od poznatih plantaža. Njegov lik se nalazi na kesicama kafe i već odavno je simbol laoskog kvaliteta. Uz pomoć prevodioca, pitao sam ga šta je bio najveći problem sa osnivanjem tako velike farme. Odgovor je bio izričit i jezgrovit: „Najteže je bilo očistiti zemlju od američkih bombi."
Na sazvežđe tri bogate kulture, duge istorije i smirenih osmeha bačeno je skoro trinaest miliona tona bombi ili, u proseku, skoro 300 kilograma bombi po svakom čoveku, ženi i detetu koji ovde žive. Ostaci metala i čitave neeksplodirane bombe nalaze se svuda. Meštani udaljenih sela, gde je do rata metal bio prava retkost, zatrpani su otpadom. Koriste ga na najraznovrsnije načine. Video sam čamce koji su u stvari samo ovalni deo ogromne bombe, jeo sam priborom za jelo ručno napravljenim od gvožđa oborenog američkog aviona.
Iznajmio sam motor i krenuo u obilazak udaljenih sela. Osmesi na licima ljudi, koji često žive i sa manje od jednog dolara dnevno, najvredniji su suveniri koje sam pokupio. Svuda su me dočekivali i ispraćali uz reči dobrodošlice. Kuće su uglavnom od drveta, najčešće bambusa, pokatkad ispletene rukom kao najlepša narodna odeća. Deca uče u školama na poluotvorenom, tu su i oltari da posvedoče da i najstarije religije još vode neki svoj život.
Dosta udaljenih sela i dalje praktikuje animizam, verovanje u duhove prirode i predaka. U centralnom delu sela redovno se nalazi veliki oltar gde se izvode specijalni rituali i prinose žrtve kako bi se zadovoljili duhovi. Kuće se grade izdignute od zemlje kako bi bile sačuvane od poplava, koje su ovde redovna pojava. Kao stubove kuća neretko sam viđao i nizove čitavih bombi i raketa...
Nekada francuska kolonija, gradovi Laosa i dalje nose jak francuski kolonijalni pečat. Divna zdanja i prelepi hramovi krase ulice komunističkih vođa. Ruski kulturni centar u glavnom gradu već odavno organizuje tečajeve engleskog, mada prodavnice u centru i dalje prodaju slikovnice sa likovima Lenjina i Marksa. Crvene zastavice sa srpom i čekićem vijore se svuda, govoreći o prošlosti i sadašnjosti, ali i o vremenu koje dolazi na pomalo ekstravagantan način.
Viktor Lazić
PUT OKO SVETA - VIKTOR LAZIĆ
U zemlji milion slonova
Najveći srpski avanturista malim drvenim brodom stigao je i do Laosa, zemlje razorene vijetnamskim ratom, u kojoj komunisti i dalje drže sve konce u rukama, ali ne brane religiju i uvode sva pravila moderne ekonomije
Pratio sam vijuge reke Mekong i njenih pritoka ka severu. Vodeni putevi ovde su i dalje glavne saobraćajnice. U meandriranju Mekonga, nalik znatiželji, duž neobičnih ostrva reke koja više liči na okean života, mali drveni brod pratilo je jato ptica i družina veselih rečnih delfina. Tako sam stigao do Laosa, jedine zemlje jugoistočne Azije bez izlaza na more, ali sa rekom Mekong i njenim delfinima u „zemlji milion slonova", što je prevod imena prvobitne laoske države.
Centralni komitet Komunističke partije, zajedno sa Politbiroom, i dalje u Laosu drži sve konce u svojim rukama, u međuvremenu kao religiju prihvativši budizam i sva pravila moderne ekonomije. Ako me je komunizam, tj. njegovi predstavnici, ičim iznenadio, onda je to sposobnost da se preobuče i pretvori u gotovo bilo šta na ovom svetu.
Za vreme vijetnamskog rata, borbe su zavladale i Laosom. Niksonova doktrina ukratko bi se mogla sažeti u: „Ako nisi za nas, onda ćemo te sravniti sa zemljom". Tako su se Kambodža i Laos našli u ratnom vihoru, mada su njihove vođe svom snagom pokušale da ostanu neutralne u ratu koji će na kraju te susedne zemlje možda uništiti i više nego sam Vijetnam. Ho Ši Min je u ovim predelima napravio neviđeno moćnu logističku stazu snabdevanja i napadanja sa severa na jug, koja je bila glavna meta američkih bombardera.
Isprva tajno bombardovanje ove dve zemlje pretvorilo se u sistematsko uništavanje svega živog, uključujući i bilje i insekte. Na svom povratku u vojne baze na Tajlandu i u Sijamskom zalivu, Amerikanci su sve neizbačene bombe u Vijetnamu bacali na Laos i Kambodžu. Na kraju, besni zbog gubitaka, ovaj predeo gađali su napalm bombama i kojekakvim pesticidima kako bi sravnili sa zemljom zeleni pokrivač, šume koje su bile najbolji dom i prijatelj Vijetkonga. I zaista, Amerikanci su mnogo izgubili u ovom ratu, oko 58.000 vojnika. Vijetnam, Laos i Kambodžu ovaj rat je koštao mnogo miliona života, od kojih je većina stradala kao kolateralna šteta odluke iz Vašingtona.
Plantaže u džungli
Dobar čaj i jedna od najkvalitetnijih kafa na svetu
U veličanstvenoj preostaloj džungli, među vodopadima koji se bacaju sa planinskih vrhova i do 120 metara u dna klisura, danas se najviše uzgajaju čaj i jedna od najkvalitetnijih kafa na svetu. Upoznao sam ostarelog vlasnika jedne od poznatih plantaža. Njegov lik se nalazi na kesicama kafe i već odavno je simbol laoskog kvaliteta. Uz pomoć prevodioca, pitao sam ga šta je bio najveći problem sa osnivanjem tako velike farme. Odgovor je bio izričit i jezgrovit: „Najteže je bilo očistiti zemlju od američkih bombi."
Na sazvežđe tri bogate kulture, duge istorije i smirenih osmeha bačeno je skoro trinaest miliona tona bombi ili, u proseku, skoro 300 kilograma bombi po svakom čoveku, ženi i detetu koji ovde žive. Ostaci metala i čitave neeksplodirane bombe nalaze se svuda. Meštani udaljenih sela, gde je do rata metal bio prava retkost, zatrpani su otpadom. Koriste ga na najraznovrsnije načine. Video sam čamce koji su u stvari samo ovalni deo ogromne bombe, jeo sam priborom za jelo ručno napravljenim od gvožđa oborenog američkog aviona.
Iznajmio sam motor i krenuo u obilazak udaljenih sela. Osmesi na licima ljudi, koji često žive i sa manje od jednog dolara dnevno, najvredniji su suveniri koje sam pokupio. Svuda su me dočekivali i ispraćali uz reči dobrodošlice. Kuće su uglavnom od drveta, najčešće bambusa, pokatkad ispletene rukom kao najlepša narodna odeća. Deca uče u školama na poluotvorenom, tu su i oltari da posvedoče da i najstarije religije još vode neki svoj život.
Dosta udaljenih sela i dalje praktikuje animizam, verovanje u duhove prirode i predaka. U centralnom delu sela redovno se nalazi veliki oltar gde se izvode specijalni rituali i prinose žrtve kako bi se zadovoljili duhovi. Kuće se grade izdignute od zemlje kako bi bile sačuvane od poplava, koje su ovde redovna pojava. Kao stubove kuća neretko sam viđao i nizove čitavih bombi i raketa...
Nekada francuska kolonija, gradovi Laosa i dalje nose jak francuski kolonijalni pečat. Divna zdanja i prelepi hramovi krase ulice komunističkih vođa. Ruski kulturni centar u glavnom gradu već odavno organizuje tečajeve engleskog, mada prodavnice u centru i dalje prodaju slikovnice sa likovima Lenjina i Marksa. Crvene zastavice sa srpom i čekićem vijore se svuda, govoreći o prošlosti i sadašnjosti, ali i o vremenu koje dolazi na pomalo ekstravagantan način.
Viktor Lazić
