Član
- Učlanjen(a)
- 17.04.2009
- Poruka
- 4.299
Lampropeltis getula (Kalifornijska kraljevska zmija) - uputstvo za držanje
Poglavlja:
Poglavlje 1: Uvod
Poglavlje 2: Terarijumi i oprema
Poglavlje 3: Grejanje i osvetljenje
Poglavlje 4: Voda
Poglavlje 5: Hranjenje
Poglavlje 6: Držanje (uzimanje zmije u ruke)
Poglavlje 7: Presvlačenje
Uvod:
Kalifornijska Kraljevska Zmija (Lampropltus Getulus California) je dobro poznata zmija. To je pitoma zmija i prilično otporna. Može da živi od 15 do 20 godina. Mesto prebivališta joj je Kalifornija i Nevada. Žive u pustinjama gde su topli dani i relativno hladne noći. One imaju dosta različitih faza i tipova. Često se mogu naći po gradovima i kućama oko pustinja ili drugih područja. Ove zmije blage naravi često su uzimane od strane ljudi i držane kao ljubimci. Dostižu dužinu od 76 - 216 cm. Ove zmije retko ujedaju osim ako su uznemirene ili napadnute štapom (ja sam bio ujeden jednom i to nije ništa jače od posekotine papirom ili uštipa). Ovo zmije su dobre za početnike ili decu. Ostalo je po poglavljima napisano.
Terarijum i oprema:
Kalifornijska Kraljevska Zmija zahteva dobro srazmeran terarijum da moze da tumara po njemu. Bebu zmiju (ispod 30 cm) možete držati u terarijumu od 45-60 lit. Terarijum od 90 lit je potreban kad zmija dostigne veličinu od 30-40 cm. Kad zmija dostigne dužinu od 1 -1,2 m treba je prebaciti u zadnji i finalni terarijum. To bi trebao biti terarijum od 160-200 lit. Ne držite više od jedne zmije po terarijumu, jer su zmije kanibalističkei poješće druge zmije. Čak i ako stavite dva terarijuma jedan do drugog to nije dobro jer mnoge zmije proizvode miris iz slatkih zlezda što ostale mogu da nanjuše. Takođe ne treba davati maloj zmiji veliki terarijum jer to može da prouzrokuje problem i da zmija bude pod stresom, da ne može da uhvati hranu ili da se razboli. Možda ćete poželeti samo da napravite terarijum ali morate da obratite pažnju na probleme sa drvetom, staklom i vazduhom. Ako ipak odlucite da pravite sami ne koristite bor ili kedar jer može da prouzrokuje bolesti. Terarijum bi trebao da ima tanak poklopac. Treba paziti dobro pri izradi jer su zmije dobri umetnici za bežanje.
Oprema:
-Podloga: Podloge koje mogu da se koriste kod zmija su pesak,piljevina,peškiri,novinski papir ili papirni peskiri. Sad ću da prodiskutujem o prednostima i manama ovih podloga.
Prednost peska je to što se dobija prirodni izgled pustinje, mogu da se ukopavaju u njega, upija vlagu i održava slabu vlaznost.
Mana peska je to što ga zmija moze progutati, može ući u krljušt što može da prouzrokuje problem kod presvlačenja i može da se sakupi oko kloake što je takodje problem.
Prednost piljevine je prirodni izgled, zmija u njoj pravi jazbinu, zadržava vlaznost,meka je i dostupna u pet sopovima.
Mana piljevine je to što se može zaglaviti na ili pod kljušti, može da zadrži bakterije u terarijumu, može da prouzrokuje problem ako se proguta, može da poveća vlažnost sto može ubiti ovu vrstu ako je previsoka (preko 40%) najčešće ako je vlazna.
Prednost peškira je što mogu lako da očiste terarijum, meki su, jeftini i dozvoljavaju zmiji da napravi jazbinu ispod njih.
Mane PEŠKIRA su to što ih stalno morate prati i to što ne daju prirodan izgled.
Prednost novina ili papirnih peškira je to što se lako čiste, besplatne su ili jeftine,dostupne i čiste.
Mane NOVINA ili PAPIRNIH PEŠKIRA su što ne pruzaju prirodni izgled i to je sve…izuzev sto se boja može razmazati.
“Nameštaj” terarijuma:
Zmija treba mesta gde će se sakriti, popeti i na čemu će spavati.
Mesta za sakrivanje:
Terarijum treba da ima dva mesta gde se zmija može sakriti. To se može obezbediti sa kokosom, sakrivajućim igračkama, kutijama od margarina itd… To sve će poslužiti dokle god se zmija može zavući unutra i dok god nije Bor ili Kedar.
Zmija će možda hteti da se penje tako da bi trebalo obezbediti drvo ili dva. Vinova loza je dobra za penjanje.
Sada možete dodati stvari poput grana,kamenja,još mesta za sakrivanje,drveće…da ucinite da kavez izgleda prirodnije. Možete koristiti prirodne biljke ali to nije neophodno jer ih zmija moze iščupati.
Grejanje i osvetljenje:
Sad smo kod jedne od najvažnijih stvari za reptile. Reptili su hladnokrvna bića. To znači da ne mogu sami da stvore temperaturu tela. Oni se pouzdaju na temperaturu vazduha iz okruženja. Kal. Kr. Zmije zahtevaju i toplotu i hladnoću tako da trebate da obezbedite i ‘’toplu’’ i ‘’hladnu’’ stranu. Topla strana treba da ima do 27 stepena. Hladna strana treba da ima do 24 stepena. Ovo su prepuručljive temperature za ovu vrstu.
Sada deo o svetlu.
Zmije su mesožderi i jedu meso. Oni gutaju celu žrtvu tako da mogu da probave kosti i dobiju kalicijum. Većina reptila treba svetlo sa UVA i/ili UVB ali većina zmija koje jedu miševe,pacove ili druge glodare ne zahtevaju posebno svetlo. Pošto one ne zahtevaju posebno svetlo možete koristiti obične kućne sijalice. Ne koristite neonke,one nisu dobri prenosnici toplote. Svetla bi trebalo biti 13 sati kao dan i 11 sati kao noć. Ovo se može podesiti tajmerom.
Voda:
Voda je takodje veoma bitna za svaku životinju. Voda je univerzalni stvaralac života. Sve živo treba vodu da bi preživelo. Kal. Kr. Zmija živi u pustinje stoga su sposobne da zadržavaju vodu i utole žeđ čak i za vreme suša. Pored toga one bi trebale da imaju svežu vodu svaki dan. Većina zmija ne pije vodu stariju više od dva dana. Kalcijum se može dodati iako one ne trebaju dodatni kalcijum u njihovom jelovniku.
Hranjenje:
Hranjenje Kal. Kr. Zmije nije teško jer prihvata razne varijante hrane uključujući ostale zmije (cak i otrovnice nisu problem).miševe,manje pacove, hrčke,… Imajte na umu da su miševi i pacovi najbolji izbor. Jednom kad zmija oseti ukus hrčka može se ‘’navući’’ na njega i neće hteti da jede nista drugo. Neki od predloga su da hranite zmiju u odvojenom terarijumu od onoga u kojem živi. Veruje se da bi to bilo povoljno i za vas i za zmiju. Žive ili prethodno-ubijene; treba služiti prethodno-ubijenu hranu ako je to moguce. Kada su glodari zamrznuti 99.9% parazita je ubijeno. Zamrznuti glodari ne mogu da vrate ujed i tako povrede zmiju. Iako ne sve zmije na početku, većina se može navići da jede smrznutu hranu. Najbolji način je da polako talasate hranu ispred zmije sa parom nekih štipaljki ili sl. Ako to ne uspe možete pokazati malo glodareve moždane mase I to će često biti okidač za reakciju hranjenja. Ako to ne uspe nakon par pokušaja pređite na živu hranu. Živa hrana je mnogo bolja nego nikakva hrana. Neke zmije će krenuti na hranu odmah, neke će zahtevati mesto gde će se sakriti i napraviti sačekušu, neke ce tražiti drugu metodu… Ako svi pokušaji propadnu i zmija počne da gubi na težini obratite se kvalifikovanom veterinaru ili loklanom klubu koji će znati šta da radite. Oni će često znati šta ne radite kako treba i verovatno će naterati zmiju da primi obrok. Mladuncima bi trebalo ponuditi pinky miša odmah nakon prvog presvlačenja i nedeljno posle toga. Mladunci češće primaju živu hranu nego prethodno-ubijenu hranu. Mladunčad treba nuditi dlakavim miševima nedeljno. U tom dobu trebate pokušati sa prethodno-ubijenom hranom. Odrasle treba nuditi sa velikim miševima ili malim pacovima nedeljno. Zmije su poznate po tome da mogu da konzumiraju veće obroke, Treba ukloniti bilo kakvu živu hranu ukoliko nije pojedena u roku od jednog sata. Glodari mogu da povrede zmiju i prouzrokuju joj stres.
Držanje (uzimanje zmije u ruke)
Rukovanje zmijom je veoma važna stvar. Broj jedan, kad se uzima zmija u ruke je da budete siguni da su vam ruke čiste. Ne želite da širite klice sa sebe i tako rizikujete zdravlje zmije. Takođe nemojte da rizikujete svoje zdravlje i opterite ruke nakon držanja zmije. Takodje je najbolje da ništa ne jedete ili pijete jer se salmonela lako prenosi sa zmije na vas (operite ruke pre jela ili pića). Izbegavajte dodir kuhinje ili kuhinjskih stvari sa zmijom. Sada o držanju zmije. Zmiju bi trebalo držati sa obe ruke. Držite sredinu i zadnji deo sa jednom rukom a prednji deo sa drugom. Nemojte stezati jako zmiju ali je držite čvrsto toliko da budete sigurni da nećete ispustiti zmiju. Takođe zavisi od veličine zmije kako ćete je držati. Neki ljudi preferiraju da drže zmiju oko njenog vrata. Ako je držite tako proverite da je niste stisnuli jako da nebi uzrokovali povrede vrata i leđa. Savetujem da ne držite zmiju za vrat jer ne mozete predvideti šta će uraditi. Jos jedna stvar važna kod držanja zmije je da ne dopustite da zmija visi i da se klati. Moze izgledati kul držati zmiju za rep i gledati šta radi i kako se pokušava dići ali to moze da dovede do povrede ledja ili neke frakture koje mogu da je pošalju kod veterinara i da zbog toga dobijete velike račune zbog kupljenih lekova koji su potrebni za intenzivnu negu.
Presvlačenje:
Presvlačenje je prirodna funkcija tela kod zmija. Starost i godisnje doba utiče na broj presvlačenja kod zmije. Dok su mlađe one će se češće presvlačiti zato što još rastu. Većina zmija se presvlači svaki mesec. Starije zmije se presvlače svaki drugi ili treći mesec. Neke zmije zahtevaju vlagu da bi se presvukle ali Kal. Kr. Zmija ne zahteva vlagu. U suštini,one nebi trebalo da imaju veću vlažnost od 10%. Zmija bi trebalo da ima činiju vode u kojoj će se napiti i u kojoj će se natopiti. Ta voda bi se trebala menjati svaki ili svaki drugi dan. Zmija će upiti vodu iz činije da bi se lakše presvukla. Presvlačenje će se primetiti tako što će zmiji oči da postanu neprozirne (da poplave). Presvlačenje počinje od gornje usne i ide na dole sve do kraja repa. Zmija će početi da se trlja o grube predmete da razbije kožu.
Izvor: B.Aksentijević
Poglavlja:
Poglavlje 1: Uvod
Poglavlje 2: Terarijumi i oprema
Poglavlje 3: Grejanje i osvetljenje
Poglavlje 4: Voda
Poglavlje 5: Hranjenje
Poglavlje 6: Držanje (uzimanje zmije u ruke)
Poglavlje 7: Presvlačenje
Uvod:
Kalifornijska Kraljevska Zmija (Lampropltus Getulus California) je dobro poznata zmija. To je pitoma zmija i prilično otporna. Može da živi od 15 do 20 godina. Mesto prebivališta joj je Kalifornija i Nevada. Žive u pustinjama gde su topli dani i relativno hladne noći. One imaju dosta različitih faza i tipova. Često se mogu naći po gradovima i kućama oko pustinja ili drugih područja. Ove zmije blage naravi često su uzimane od strane ljudi i držane kao ljubimci. Dostižu dužinu od 76 - 216 cm. Ove zmije retko ujedaju osim ako su uznemirene ili napadnute štapom (ja sam bio ujeden jednom i to nije ništa jače od posekotine papirom ili uštipa). Ovo zmije su dobre za početnike ili decu. Ostalo je po poglavljima napisano.
Terarijum i oprema:
Kalifornijska Kraljevska Zmija zahteva dobro srazmeran terarijum da moze da tumara po njemu. Bebu zmiju (ispod 30 cm) možete držati u terarijumu od 45-60 lit. Terarijum od 90 lit je potreban kad zmija dostigne veličinu od 30-40 cm. Kad zmija dostigne dužinu od 1 -1,2 m treba je prebaciti u zadnji i finalni terarijum. To bi trebao biti terarijum od 160-200 lit. Ne držite više od jedne zmije po terarijumu, jer su zmije kanibalističkei poješće druge zmije. Čak i ako stavite dva terarijuma jedan do drugog to nije dobro jer mnoge zmije proizvode miris iz slatkih zlezda što ostale mogu da nanjuše. Takođe ne treba davati maloj zmiji veliki terarijum jer to može da prouzrokuje problem i da zmija bude pod stresom, da ne može da uhvati hranu ili da se razboli. Možda ćete poželeti samo da napravite terarijum ali morate da obratite pažnju na probleme sa drvetom, staklom i vazduhom. Ako ipak odlucite da pravite sami ne koristite bor ili kedar jer može da prouzrokuje bolesti. Terarijum bi trebao da ima tanak poklopac. Treba paziti dobro pri izradi jer su zmije dobri umetnici za bežanje.
Oprema:
-Podloga: Podloge koje mogu da se koriste kod zmija su pesak,piljevina,peškiri,novinski papir ili papirni peskiri. Sad ću da prodiskutujem o prednostima i manama ovih podloga.
Prednost peska je to što se dobija prirodni izgled pustinje, mogu da se ukopavaju u njega, upija vlagu i održava slabu vlaznost.
Mana peska je to što ga zmija moze progutati, može ući u krljušt što može da prouzrokuje problem kod presvlačenja i može da se sakupi oko kloake što je takodje problem.
Prednost piljevine je prirodni izgled, zmija u njoj pravi jazbinu, zadržava vlaznost,meka je i dostupna u pet sopovima.
Mana piljevine je to što se može zaglaviti na ili pod kljušti, može da zadrži bakterije u terarijumu, može da prouzrokuje problem ako se proguta, može da poveća vlažnost sto može ubiti ovu vrstu ako je previsoka (preko 40%) najčešće ako je vlazna.
Prednost peškira je što mogu lako da očiste terarijum, meki su, jeftini i dozvoljavaju zmiji da napravi jazbinu ispod njih.
Mane PEŠKIRA su to što ih stalno morate prati i to što ne daju prirodan izgled.
Prednost novina ili papirnih peškira je to što se lako čiste, besplatne su ili jeftine,dostupne i čiste.
Mane NOVINA ili PAPIRNIH PEŠKIRA su što ne pruzaju prirodni izgled i to je sve…izuzev sto se boja može razmazati.
“Nameštaj” terarijuma:
Zmija treba mesta gde će se sakriti, popeti i na čemu će spavati.
Mesta za sakrivanje:
Terarijum treba da ima dva mesta gde se zmija može sakriti. To se može obezbediti sa kokosom, sakrivajućim igračkama, kutijama od margarina itd… To sve će poslužiti dokle god se zmija može zavući unutra i dok god nije Bor ili Kedar.
Zmija će možda hteti da se penje tako da bi trebalo obezbediti drvo ili dva. Vinova loza je dobra za penjanje.
Sada možete dodati stvari poput grana,kamenja,još mesta za sakrivanje,drveće…da ucinite da kavez izgleda prirodnije. Možete koristiti prirodne biljke ali to nije neophodno jer ih zmija moze iščupati.
Grejanje i osvetljenje:
Sad smo kod jedne od najvažnijih stvari za reptile. Reptili su hladnokrvna bića. To znači da ne mogu sami da stvore temperaturu tela. Oni se pouzdaju na temperaturu vazduha iz okruženja. Kal. Kr. Zmije zahtevaju i toplotu i hladnoću tako da trebate da obezbedite i ‘’toplu’’ i ‘’hladnu’’ stranu. Topla strana treba da ima do 27 stepena. Hladna strana treba da ima do 24 stepena. Ovo su prepuručljive temperature za ovu vrstu.
Sada deo o svetlu.
Zmije su mesožderi i jedu meso. Oni gutaju celu žrtvu tako da mogu da probave kosti i dobiju kalicijum. Većina reptila treba svetlo sa UVA i/ili UVB ali većina zmija koje jedu miševe,pacove ili druge glodare ne zahtevaju posebno svetlo. Pošto one ne zahtevaju posebno svetlo možete koristiti obične kućne sijalice. Ne koristite neonke,one nisu dobri prenosnici toplote. Svetla bi trebalo biti 13 sati kao dan i 11 sati kao noć. Ovo se može podesiti tajmerom.
Voda:
Voda je takodje veoma bitna za svaku životinju. Voda je univerzalni stvaralac života. Sve živo treba vodu da bi preživelo. Kal. Kr. Zmija živi u pustinje stoga su sposobne da zadržavaju vodu i utole žeđ čak i za vreme suša. Pored toga one bi trebale da imaju svežu vodu svaki dan. Većina zmija ne pije vodu stariju više od dva dana. Kalcijum se može dodati iako one ne trebaju dodatni kalcijum u njihovom jelovniku.
Hranjenje:
Hranjenje Kal. Kr. Zmije nije teško jer prihvata razne varijante hrane uključujući ostale zmije (cak i otrovnice nisu problem).miševe,manje pacove, hrčke,… Imajte na umu da su miševi i pacovi najbolji izbor. Jednom kad zmija oseti ukus hrčka može se ‘’navući’’ na njega i neće hteti da jede nista drugo. Neki od predloga su da hranite zmiju u odvojenom terarijumu od onoga u kojem živi. Veruje se da bi to bilo povoljno i za vas i za zmiju. Žive ili prethodno-ubijene; treba služiti prethodno-ubijenu hranu ako je to moguce. Kada su glodari zamrznuti 99.9% parazita je ubijeno. Zamrznuti glodari ne mogu da vrate ujed i tako povrede zmiju. Iako ne sve zmije na početku, većina se može navići da jede smrznutu hranu. Najbolji način je da polako talasate hranu ispred zmije sa parom nekih štipaljki ili sl. Ako to ne uspe možete pokazati malo glodareve moždane mase I to će često biti okidač za reakciju hranjenja. Ako to ne uspe nakon par pokušaja pređite na živu hranu. Živa hrana je mnogo bolja nego nikakva hrana. Neke zmije će krenuti na hranu odmah, neke će zahtevati mesto gde će se sakriti i napraviti sačekušu, neke ce tražiti drugu metodu… Ako svi pokušaji propadnu i zmija počne da gubi na težini obratite se kvalifikovanom veterinaru ili loklanom klubu koji će znati šta da radite. Oni će često znati šta ne radite kako treba i verovatno će naterati zmiju da primi obrok. Mladuncima bi trebalo ponuditi pinky miša odmah nakon prvog presvlačenja i nedeljno posle toga. Mladunci češće primaju živu hranu nego prethodno-ubijenu hranu. Mladunčad treba nuditi dlakavim miševima nedeljno. U tom dobu trebate pokušati sa prethodno-ubijenom hranom. Odrasle treba nuditi sa velikim miševima ili malim pacovima nedeljno. Zmije su poznate po tome da mogu da konzumiraju veće obroke, Treba ukloniti bilo kakvu živu hranu ukoliko nije pojedena u roku od jednog sata. Glodari mogu da povrede zmiju i prouzrokuju joj stres.
Držanje (uzimanje zmije u ruke)
Rukovanje zmijom je veoma važna stvar. Broj jedan, kad se uzima zmija u ruke je da budete siguni da su vam ruke čiste. Ne želite da širite klice sa sebe i tako rizikujete zdravlje zmije. Takođe nemojte da rizikujete svoje zdravlje i opterite ruke nakon držanja zmije. Takodje je najbolje da ništa ne jedete ili pijete jer se salmonela lako prenosi sa zmije na vas (operite ruke pre jela ili pića). Izbegavajte dodir kuhinje ili kuhinjskih stvari sa zmijom. Sada o držanju zmije. Zmiju bi trebalo držati sa obe ruke. Držite sredinu i zadnji deo sa jednom rukom a prednji deo sa drugom. Nemojte stezati jako zmiju ali je držite čvrsto toliko da budete sigurni da nećete ispustiti zmiju. Takođe zavisi od veličine zmije kako ćete je držati. Neki ljudi preferiraju da drže zmiju oko njenog vrata. Ako je držite tako proverite da je niste stisnuli jako da nebi uzrokovali povrede vrata i leđa. Savetujem da ne držite zmiju za vrat jer ne mozete predvideti šta će uraditi. Jos jedna stvar važna kod držanja zmije je da ne dopustite da zmija visi i da se klati. Moze izgledati kul držati zmiju za rep i gledati šta radi i kako se pokušava dići ali to moze da dovede do povrede ledja ili neke frakture koje mogu da je pošalju kod veterinara i da zbog toga dobijete velike račune zbog kupljenih lekova koji su potrebni za intenzivnu negu.
Presvlačenje:
Presvlačenje je prirodna funkcija tela kod zmija. Starost i godisnje doba utiče na broj presvlačenja kod zmije. Dok su mlađe one će se češće presvlačiti zato što još rastu. Većina zmija se presvlači svaki mesec. Starije zmije se presvlače svaki drugi ili treći mesec. Neke zmije zahtevaju vlagu da bi se presvukle ali Kal. Kr. Zmija ne zahteva vlagu. U suštini,one nebi trebalo da imaju veću vlažnost od 10%. Zmija bi trebalo da ima činiju vode u kojoj će se napiti i u kojoj će se natopiti. Ta voda bi se trebala menjati svaki ili svaki drugi dan. Zmija će upiti vodu iz činije da bi se lakše presvukla. Presvlačenje će se primetiti tako što će zmiji oči da postanu neprozirne (da poplave). Presvlačenje počinje od gornje usne i ide na dole sve do kraja repa. Zmija će početi da se trlja o grube predmete da razbije kožu.
Izvor: B.Aksentijević